AUTOR: MILICA RAŠKOVIĆ
FOTOGRAFIJE: MILICA RAŠKOVIĆ
BLOG ADRESA: www.fashionrefreshion.com
Konformizam kao izraz za život prema priručniku koji piše većina. U poslednje vreme, često se čuje izraz da „magija nastaje izvan zone komfora„, a nekako izostane tranzicioni period koji morate da prođete od ušuškanog do magičnog. Navedena magija može i ne mora da se desi, ili ne na način na koji smo je očekivali. Magija za mene nije magija za vas i to je sasvim u redu. Maštovitost, senzibilitet, intelekt, odrastanje, sistem vrednosti – faktori su koji određuju našu percepciju. Magični scenario zamišljamo na mnogo različitih načina, a od čega treba da bude satkan je po svemu vrlo individualna stvar.
Period izlaska iz zone komfora podrazumeva prelazak sa asfaltirane na kozju stazu. Nije prijatno za tabane kao osunčan pesak, hoće da bode, povećava se mogućnost iskrenuća članka, posrće se, pada, čvrsto tlo postane mekano, gustina mu nije na kakvu smo navikli. Nema putokaza. Prestajemo da budemo stabilni, gubimo orijentaciju, gubimo mogućnost predviđanja na osnovu učinjenog. Otvara se drugačiji svet, a u tom svetu su drugačije okolnosti, situacije koje nismo iskusili, ljudi koje nismo sretali. Sve nas to menja, dodaje nam vrednost, povećava samopouzdanje, borbenost, ili nas nokautira. Da li nas je od svega toga strah, jeste, jer ako nije, onda smo u onom udobnom komfornom krugu.
Ako se pitate zašto puno ljudi ostaje u krugu, ili se u isti vrati, eto odgovora. Nemojte ih osuđivati, ali nemojte ni odustajati zato što se većina nije usudila ni da pokuša.
Imamo ideju, ili smo je imali, a onda smo se uklopili u sistem koji radi na određen način. Iskakanje bilo koje vrste u sistemu nije dobrodošlo, jer narušava sistem, a sistem mora da se brani. Ne zaboravite da je i društvo sistem, pa ne zamerite zato što se pred vas i vaš izbor da živite ideju, neće prostirati crveni tepih, neće vas kititi lovorikama, a i aplauz će na početku najverovatnije izostati. Bez obeshrabrivanja, ne znači da vam je ideja loša, samo znači da treba da prođe vreme, testira vam se izdržljivost, snalažljivost, istrajnost, vera u ideju. Živeti ideju znači mnogo truda, rada, motivisanosti, goruće želje za ostvarenjem, znači smisao.
Kada uhvatite sebe da sa dozom sete zavirujete u živote onih koji žive ideju, nemojte misliti da su ustali jedno jutro, umili se i oživeli. Pomislite na kilometre onih kozjih staza iza njih, kao i na to da i vi možete da skrenete sa asfaltirane trase. Ne podrazumeva se da promenite kontinent i zatvorite sva poznata vrata, samo da počnete da radite stvari na drugačiji način od onog na koji ste navikli.
Moja ideja je posao sastavljen od zajedničkog imenioca, od mojih pasija. Kada kažem posao, mislim na onaj pravi posao koji omogućava egzistenciju, ne puko preživljavanje. Blog koji sam pokrenula je upravo spoj mojih interesovanja. Predstavlja smer u kom želim da idem, sa punom svešću da je ideja živ koncept i kao takav ne može da bude statičan. Promene su njen sastavni deo. Prvi korak je napravljen, a to znači pustiti ideju iz sebe, dozvoliti joj da bude vidljiva, opipljiva, da testira svoju vrednost u stvarnom svetu.
Da li su me svi svesrdno podržali, nisu.
Da li su mi se podsmevali, jesu.
Da li sam zbog toga odustala, nisam.
Da li to što nisam odustala znači da ću sigurno uspeti, ne znači.
Da li će me neuspeh sprečiti da ponovo pokušam, neće.
Poenta je da je moj strah od života bez ideje veći od svakog podsmeha, nevere i izostanka podrške, a želja da ga savladam je veća i od mene same.
Htela sam da kažem da se prilike kreiraju i da ne postoje idealni uslovi, niti tačna mera znanja, veština i samopouzdanja koja je potrebna da biste nešto uradili. Zato sa raspoloživim resursima, punim plućima (o)živite ideju.
