ON „IMA TO NEŠTO“

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: ZORAN MESAROVIĆ
FOTOGRAFIJE PORTRETA ZORANA MESAROVIĆA: SONIA FEDELI
FOTOGRAFIJE: ZORAN MESAROVIĆ

ZORAN MESAROVIĆ, FOTOGRAF. ISKRENO, ZNAM MALO O SVOM OMILJENOM FOTOGRAFU. UPOZNALI SMO SE PRE ČETIRI GODINE NA RYL EVENTU REFRESH YOUR ORMAN NA DORĆOL PLATZU. FOTKAO JE NEŠTO ZA SEBE I TADA MI JE POSLAO TRI SJAJNE FOTOGRAFIJE NA KOJIMA SAM BILA I JA. U PRIPREMI ZA OVAJ INTERVJU SHVATILA SAM DA JE REČ O VEOMA SKROMNOJ OSOBI, PUNOJ ZNANJA. NE OTKRIVA MNOGO O SEBI, A MENE JE ZANIMALO ŠTA MISLI ČOVEK ČIJIM FOTOGRAFIJAMA SE DIVIM I U ČIJEG „POBEDNIKA“ (FOTOGRAFIJA) SAM BUKVALNO ZALJUBLJENA.

ZORAN MESAROVIĆ NA SVOM IG PROFILU @ZORANMESAROVIC PREDSTAVLJA NAM RAZLI­ČITE DELOVE BEOGRADA, DETALJE, PRIČE… AUTENTIČNIM RUKOPISOM ISPISUJUĆI SVE­TLOST.

SLUČAJNO ILI NAMERNO U SVETU FOTOGRAFIJE?

Ni namerno, ni slučajno. Povezivanje tačaka u životu te uvek dovede gde treba da budeš. Znam da me je oduvek zanimao foto-aparat i da sam pola života proveo čekajući digitalni.

ŠTA TE JE PRIVUKLO FOTOGRAFIJI KAO MEDIJU I ŠTA ŽELIŠ DA NAM PORUČIŠ?

Fotografisanje je proces koji te jednostavno nauči da svoju pažnju usmeriš na nešto, sve­sno ili nesvesno. Nešto te privuče, a ne znaš još šta i kasnije, ako si imao sreće da „čuješ“ to, u mom slučaju više nesvesno, onda imaš rezultat u vidu fotografije koja „ima to nešto“.

Nemam nikakvu poruku kao takvu, mislim da samo nudim neki kod koji će možda u nekome proizvesti ovakav, a u nekom onakav emotivni odziv. U nekome verovatno neće uraditi ništa. Ako bar nekome nešto znači to što sam ja vi­deo i odlučio da podelim, onda to i nije tako loše.

BEOGRAD KAO GLAVNA TEMA NA TVOJIM FOTOGRA­FIJAMA, NJEGOV RITAM, MONUMENTALNOST. TVOJ OMILJENI STIL U FOTOGRAFIJI?

Beograd je grad u kojem trenutno živim, a u jednom njegovom delu sam i rođen.

Skoro deceniju i po nisam živeo u njemu i kada sam se vratio osetio sam nezadrživu potrebu da zavirim svuda gde nisam uspeo do tada i da sve ono dok sam bio van njega pokušam da upijem i ponesem u sebi u slučaju da ponovo odem.

Pritom, on se menja, možda više ikada do sada u svojoj modernoj istoriji (bar onoj kojoj mogu da svedočim), da li na bolje ili gore, to ostav­ljam ličnom doživljaju svakog od nas, ali moj osećaj je da on nestaje pred našim očima. Op­ sesivno me privlače fotografije Beograda iz prošlosti i pretpostavljam da svojim radom želim da dodam samo jednu kariku u vremenskoj priči o ovom čudnom mestu na planeti. Ovo bi možda moglo da bude i odgovor na prethodno pitanje u vezi sa tim šta želim da poručim…

Mada, fotografišem, kao i svi, sva mesta koja posetim, Beograd je ipak ono što kada mu i ime izgovorim osetim to nešto za šta ne postoji reč, bar ne na jezicima koje koristim. Zato je valjda Beograd kao glavna tema.

U stvari, pokušavam da ispoljim taj Beograd za koji sam siguran da nije nikada ni postojao, osim u meni, jer po­stojanje nečega je u tolikom broju svojstava koliko umo­va razmišlja o njemu. Svakom je Beograd nešto što su oni sami. Kao uostalom i sve što postoji.

Stil fotografije, omiljeni… hmmm… pa ako moram da bi­ram to bi bila ulična fotografija ili fotografija kada se sve stopi u jedan običan trenutak koji klikom postaje veoma neobičan isečak iz realnosti ostavljen na doživljavanje posmatraču dela u vidu fotografije.

TVOJE FOTO-PRIČE PRIVLAČE VELIKU PAŽNJU, POSEBNO FOTO­GRAFIJE URAĐENE DRONOM. ZANIMA ME DA LI PRVO PROUČIŠ TEREN IZNAD KOJEG DIGNEŠ DRON I TAČNO ZNAŠ KOJI KADAR HVATAŠ ILI…?

Dron me je privlačio i pre nego je postojao kao ekstenzija običnih ljudi, dok je bio samo koncept ili je bio upotreblja­van u vojne svrhe.

Mislim da sam strpljiv što se tiče tehnologija i da uvek čekam da neka nova sazri. Prvi dronovi za nas su stidlji­vo počeli da se pojavljuju pre desetak godina i to me je uzbudilo, ali kao što sam rekao, strpljivo sam čekao da to stigne do nivoa zrelosti koji bi meni odgovarao. Naj­veći procenat ljudi koriste dron kao leteću video kameru, dok ga ja skoro stoprocentno koristim kao foto-aparat. Sećam se svih onih situacija pre drona u kojima sam maštao o njemu, dobro ne baš o njemu, ali nekoj tehnologiji koja će mi omogućiti, dozvoliti da postavim foto-aparat gde inače nije moguće postaviti ga. I tako ga i koristim, ali ne kao foto-apa­rat za satelitske fotografije. Za mnoge moje fotografije ljudi ne bi ni pomislili da su ura­đene dronom. Bitan je ugao, ne visina na koju možeš „otići“ dronom.

Kada sam konačno došao do jednog, tre­balo je savladati tehnički deo koji podrazu­meva da ti pola mozga ode na pilotiranje, dok se druga polovina bavi kreativnim de­lom. Neizbežno je, baš zbog ovoga, izaći na teren i više puta kako bih se pripremio na sve promenljive koje se mogu pojaviti u procesu, jer sve što leti protivi se gravitaciji do određenog trenutka. Uvek se trudim da sve to bude prvo bezbedno, a drugo legal­no. Dozvole za letenje su bitan deo cele pri­če. Tako da predumišljaja mora biti. Bar s tehničke strane. Što se tiče kreativnog dela, to je druga priča. Znam da me neke fotogra­fije opsedaju i pre nego nastanu, da pone­kad to postane poput neizdržljivog svraba. U mislima letim, lebdim, okrećem se oko tačke koja me zanima, isprobavam različi­te uglove i gotovo uvek odem sa obrisom duha fotografije koja mi plavi um. Uspevam da ih i „preslikam“ na terenu u velikom bro­ju slučajeva i tada sam jako srećan. Pritom, pokušavam da ne gledam fotografije dru­gih dron fotografa, jer želim da to izađe iz mene što je više moguće kao moj pogled na tu tačku u tom trenutku.

Nadam se da nisam previše konfuzan dok ovo pokušavam da opišem. ☺

TVOJE OMILJENO I NAJFOTOGRAFISANIJE MESTO BEOGRADA?

Sva! Sva mesta koja sam fotografisao i još nisam.

FOTOGRAFISAO SI KONCERT NIKA KEJVA, PRIVAT­NO, ALI SI PRIVUKAO VELIKU PAŽNJU I SAMIH ORGANIZATORA, MISLIM DA JE JEDNA TVOJA FO­TOGRAFIJA ZAVRŠILA I NA ZVANIČNOM IG PROFILU NIKA KEJVA. KOLIKO TI TO SVE IMPONUJE?

Čudan trenutak je to bio. To je bilo obraća­nje energije energiji. Ja sam samo tu bio sa svojom da to pokušam da upijem i onda eruptujem iz sebe. Onda sam to podelio sa IG zajednicom i, ako se ne varam, dve od njih su završile na zvaničnom NK IG profilu. Kasnije je on te dve uvrstio, u svom autor­skom tekstu, u jednom magazinu gde re­dovno piše, među njemu deset omiljenih sa te turneje. To su činjenice.

Ono kako se osećam u vezi sa svim tim… Reč koju sam otkrio i koja me je objasnila sebi, a i drugima, jeste reč iz skandinav­skih jezika – Jantelagen (izvađenu iz njenog kniževnog konteksta). To je osećaj kada ti kažu da si dobar u nečemu, a ti osećaš ne­lagodu zbog toga. Veoma čudan osećaj. Da budem jasan, drago mi je da sam imao pri­vilegiju da budem tu i da uradim nešto što će se svideti akterima. I to je to.

Inače, na skorašnjem konkursu za najbolju fotografiju sa beogradskih koncerata NK u proteklih 30 godina, moje fotografije nisu pobedile, ali je organizator želeo da i moje dve uvrsti u dar, uz pobedničku, koji je tre­balo da daju Nik Kejvu. Kad god to bude, s obzirom na to da je koncert pomeren zbog pandemije.

CRNO-BELA VS. FOTOGRAFIJA U BOJI

I crno-bela i u boji.

ŠTA TI JE U FOKUSU U POSLEDNJE VREME?

Preživljavanje. Pandemija je.

TEMA APRILSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „OD A DO Ž/Š“. KOJE SLOVO JE TVOJE I ZAŠTO?

Malo latinično m. Ženstveno mi je, šta znam… ☺