PIŠE: CECA MARJANOVIĆ, PROFESIONALI ČITAČ VREMENSKIH LINIJA
Često se pitam zašto je važno da nam život bude ispunjen. Posmatram svoje klijente koji su stalno u nekoj trci za pravom ljubavi, za boljim poslom, za više novca.
Zaboravljamo da jedini život koji imamo – prolazi. Retko živimo u trenutku i osluškujemo sebe. Trebalo bi češće da zastanemo i odmorimo, da pitamo sebe šta volimo da radimo. Treba da otkrijemo i sopstvene vrednosti, što nije lako.
Sećam se jedne žene koja je došla kod mene sa problemom u vezi posla. U vremenskoj liniji posla bile su joj otvorene mnogobrojne mogućnosti za različitim poslovima. Rekla sam joj da pored posla zbog koga je došla postoji i drugi gde treba da usmeri svoju energiju i pažnju. Nasmejala se i rekla mi da s vremena na vreme to i radi. I više ne zna da li je to dobro. Ono što sam ja videla je da je to odlično, da joj je dato i da treba da prati svoj put. Pričale smo o poslovima kojim se bavila, u čemu se sve edukovala. Primetila sam sjaj u njenim očima dok mi je pričala, osmeh sa lica nije skinula. Nije bila svesna da je pratila svoj sjaj, trenutak sreće u životu. Nije svima dato da tako rade, ali na trenutak uhvati svoju zvezdu padalicu i probaj da osetiš kako ti se tada koža ježi i oslušni svoje srce.
Sećam se još jedne osobe koja je vlasnik nekoliko firmi i koja me je pitala koju firmu treba zatvoriti, koja će doneti više novca. Interesantno je da se u liniji posla videlo da osoba svuda troši sebe previše i da juri za novcem i da će na taj način za nekoliko godina izgubiti sve. U razgovoru je jasno naglasila da ne želi da promeni bilo šta, na šta sam odgovorila da nemam čarobni štapić za to što želi. Ova osoba je bila tri puta kod mene i ništa nije kretalo na bolje. Uvek je bila nezadovoljna dobitkom. Kad bih je pitala da li voli to što radi, odgovorila bi mi da je to ono što se traži, da su tu dobri izvori prihoda i da želi još novca. Poželela sam joj sreću i rekla da moje usluge nisu za nju i da ne želim da joj čitam vremenske linije. Proći će vreme i izgubiće svoj kompas, izgubiće svoj sjaj u trci za novcem.
Za početak je dovoljno da promenite male stvari, da svoj život učinite boljim, ispunjenim i da pratite sjaj tog puta. Ako samo trošimo energiju na stvaranje materijalnog bogatstva, a da pri tome zanemarujemo ono što nam duša traži, vremenom ćemo se ugasiti. Nismo mi samo telo koje treba nahraniti i negovati, već i duša koja traži svoju hranu.
Ako se pitate šta je to hrana za vašu dušu, setite se od čega vam oči zasvetlucaju, a sve u vama se pokrene. To je ono što joj je potrebno.
