PRATI SVOJ BLAGOSLOV

PIŠE: SNAŽANA ČEKIĆ
NASLOVNA FOTOGRAFIJA: UNSPLASH.COM

Blagoslov, odnosno dobra, blaga reč, je nešto sto svi volimo da dobijemo i to ne samo od sve­štenih lica, već i od članova porodice. Njim se često odredjivala sudbina, obzirom da jednom izrečen blagoslov se ne može opozvati.

Blagoslov je dobra molitvena želja da Blagodat Božija dodje na ono lice ili stvari i situacije, koje se blagosiljaju. To je priziv samom Gospodu, da izlije svoju milost na nas.

Nekada je blagoslov bio neophodan u svim pri­likama. Blagosiljala se hrana, piće, dom, lica. Tražio se blagoslov za udaju, ženidbu, radjanje dece. Jedino su deca ta koja žive, bez potrebe za traženjem, pod stalnim Božjim blagoslovom i naklonošću. Oduvek je stariji davao, a mladji primao blagoslov. Blagosiljao je otac, sveštenik ili duhovnik. Zanimljivost je ta, da u ženskim manastirima iako kažemo igumaniji: ,,Mati, blagoslovi”, igumanija ne prosledjuje blagoslov Gospodnji, jer nema Svetu Tajnu Sveštenstva.

A šta je sa majkama? Koliko li Gospod vrednu­je naš blagoslov? Naš blagoslov drugom delu nas, koji živi kroz drugo biće, a našeg tela deo?

Nekada su to bila divna blagoslovena vremena, sve do ovih sada, kada su se ljudi više preoku­pirali materijalnim nego duhovnim.

Zar sama milost Božija nije došla sa nama, darujući nam mogućnost života na zemlji u ljud­skom obličju? Gde ćete veće blagodati!?

Šta mi dajemo Bogu u znak zahvalnosti sto smo živi, zdravi i imamo divne porodice?

Što smo uspešni u poslu?

Što su nam prijatelji odani?

Što su nam deca kvalitetna?

Sto nas unuci raduju?

Sto smo materijalno situirani?

Što smo kvalitetni ljudi, jednom rečju.

Blagosiljamo li hranu tokom obroka? Posveću­jemo li je našim precima?

Vodimo li računa o najmladjim i najstarijim čla­novima porodice i okruženja?

Radimo li na sebi, da budemo sve bolji i bolji?

Na stranu crkveni postovi, i svi drugi propratni rituali. Nasušna je potreba svakog ljudskog bića, koje u sebi ima česticu Boga rodjenjem, da ceni dobijeni životni blagoslov i da ovom svetu da najkvalitetniju verziju sebe, živeći svoj život po svojoj meri i duhovnim pravilima.

Postoji jedna zanimljiva priča o Polju (koje je svuda oko nas) i predstavlja softver, a naša DNK je u ovom slučaju hardver.

To Polje odredjije kvalitet našeg fizičkog tela, u zavisnosti kakvim ga česticama hranimo. Što nam je polje zagadjenije ( lošim mislima, ljudi­ma, situacijama, delima) to su bolesti sve prisut­nije. (Setite se samo N. Tesle, koji čak nije hteo da se rukuje sa ljudima bez rukavica, da dodi­rom ne bi preneo u svoje polje, tudji negativitet, ukoliko je prisutan.)

Blagoslov koji možemo dati sami sebi, a i bu­dućim pokoljenjima, je da osvestimo zaprlja­nost ličnog Polja, izlečimo ga i tako dobijemo originalniji sopstveni život, jer Polje je matri­ca ponavljanja, od naših predaka, pa preko nas samih.

Blagoslov je takodje da promenom Polja mi nadogradjujemo sopstveno fizičko telo. Znaju­ći da energija organizuje materiju, a energiju organizuju informacije, mi smo na korak od blagoslovenog sopstvenog informacionog polja. Samo to treba osvestiti.

Razmislite o tome.

Mnogi žive živote i patnje kroz generacijske priče i dešavanja svojih roditelja, koja ostaju za­pisana u energetskom polju porodice. Izadjite iz toga. Živite sopstveni blagoslov vašeg života.

Daruje nas Gospod na rodjenju mnogo čime, da bismo imali raznovrsna iskustva, jednom, kada odemo gore, Njemu, na čašicu razgovora. Lično sam Mu zahvalna na nepresušnoj Radosti, ko­jom me je darivao da bih prošla, sve one teške momente, što neko ne prodje ni za deset života.

Zato živim život, punim plućima.

Delim radost i sreću.

Tužne momente osvestim i odbacim.

Loše ljude izbegavam.

Životne rane saniram i ne dozvoljavam da njiho­va gangrenozna mogućnost pojede moj ostatak života.

Volim život, ljude, životinje, prirodu, muziku…

Volim sve sto je u skladu sa visokim duhovnim i životnim principima.

Radujem se životu.

U svemu vidim lepo.

Živim blagoslov sopstvenog života…

Blagoslovi Gospode!

(Kada se traži blagoslov, ne persira se!)