PIŠE: JELENA MILOŠEVIĆ
FOTOGRAFIJE: MILOŠ LUŽANIN, RAJKO KARIŠIĆ
Biti umetnika, stvaralac, u svim vremenima je bilo ravno podvigu. Videti sjaj u tami i prepoznati tamu sjaja.
Tragajući za idejom, čovek uvek traga za sobom. Ponire. A to nije lako. Uroniti u sebe, lutati lavirintima unutrašnjih svetova, suočavati se i savladavati svesno i nesvesno, strahove i sumnje, dilema i prepreke. Čovek je onoliko jak koliko uspeva da se nosi sa energijom sumnje i straha, umetnik posebno. Te energije ga i teraju na nova istraživanja, pomeranja sopstvenih granica.
U poslu, baš kao i u ljubavi, potrebna je hemija. Svaki moj običan, slikarski dan, zapravo je vrlo neobičan. Ne znam da li sam uopšte imala dva slična dana i to je upravo ono što volim u svom poslu. Duge godine stvaralačkih samoća, suočavanja sa belinom platna i prozirnošću velikih površina stakla, belinama koje prete i obećavaju, mame i koketiraju, do trenutka kada iz mene proključa ta moćna, kreativna, stvaralačka energija i tada sve čulno oko mene nestaje, ja se kao u zanosu prepuštam, disanje se ubrzava, ruke menjaju četke, špahle, boje… potpuno nesvesno… pogled je prikovan za liniju koja se rađa, celo telo mi je kao struna. I tako satima, dok se prizor ispred mene ne poklopi sa onim u meni… dok moja mokra, bojom umazana, haljina ne posvedoči o ogromnom naporu i neizmernom zadovoljstvu stvaranja.
Moje slike nose moju likovnu poetiku. Moj likovni rukopis je upravo prepoznatljiv po nekoj vrsti asocijativne apstrakcije, koja često nosi u sebi i notu duhovnosti. Bez energije nema stvaranja, ona je pokretač naših misli, inspirativna je, nikada nije ista, poslata je od Svevišnjeg. Ona se gradi radom, uznosi me i ja stvaram zaista gubeći pojam vremena. Strast kojom slikam, kreiram je urođena, kao i energija, koja se prepliće sa strašću i tako nastaju moja dela. Boje ne biram ja, one se same nameću. Čin slikanja je otkriće nepoznatog. Ja jurim to nepoznato i to me raduje. Svaka slika, staklo, daju novu energiju, slika sliku stvara i svaka je različita po svojoj ideji, samo im je energija zajednička. Boja je ta koja određuje osećanje. Svaki potez ima svoje okruženje, svaka linija je data u svakoj formi, iskazujući stanje mog unutrašnjeg bića.
Nežnost i prozračnost stakla i filigranski prepletaji zlatnih i srebrnih niti, uz stilizovane elemente iz naše tradicije, doprinose da svaki komad postaje unikatan i zrači nekom posebnom, otmenom, čudesnom energijom.
U modnim kolekcijama, glamur sam akcentovala kroz materijale visoke mode, uz sofisticiran, senzualan dizajn, stvarajući vanvremenske modele, koji zažive onda kada ih ponese dama sa stilom i gracioznošću. Modna kolekcija, deo mog autorskog projekta SVETKOVINA, nosilac je kategorije visoke mode i dokaz te velike moći energije prikazane kroz prizmu kvaliteta modela, koji je izazvao fascinaciju, uzbuđenje, tanani flert između osobe koja ga nosi i osoba koje je posmatraju.
Kada vidim svoja dela u prostoru, to je vrhunac sreće, trenutak ispunjenosti i lične satisfakcije. Zatvara se krug i taman kada pomislim da će malo mira obojiti moje dane, kreću nove ideje, vulkani novih izazova, adrenalin stvaranja me preplavljuje i ja sa radošću zaranjam u svoj svet starih četki, napola potrošenih boja, već osušenih fleka po zidovima kao svedocima mojih borbi sa Golijatom, svet pun mirisa terpentina i ulja, nitro boja, u svet beskonačnih ideja koje prestižu jedna drugu, ne dajući mi da dođem do daha, čudesan svet mašte i fantazije neke samo moje bajke.
Jer domet čoveka mora biti dalje od njegovih ruku. Čemu bi onda služilo nebo?
