PIŠE: DR TATJANA MRKIĆ
Razmišljam na temu lidersta. Gotovo svi već znamo razliku između menadžera i lidera. Ja, kao i mnogi, čim se pomene reč „lider“ zamislim neustrašivu, harizmatičnu osobu koja sa puno strasti i vere preskače po nekoliko stepenica i prevazilazeći sve prepreke stiže do cilja, a za njom i drugi. Pri tom, ona ide prva, štiti druge, pokazuje svojim primerom „kako“ i na kraju deli svoj uspeh sa saradnicima. Kao žena, zamišljam je kao Skarlet O’Haru iz legendarnog filma „Prohujalo sa vihorom“, koja uprkos najstrašnijim nedaćama koje su je zadesile, podiže pogled i pesnicu ka nebu i daje zavet sebi da će smisliti način i rešenje, govoreći: „Misliću o tome sutra, jer sutra je novi dan.“ Donedavno, mogla bih i sebe opisati kao takvu. Mnoge osobe sebe doživljavaju kao lidere, a neki kažu: ”Ma nisam ja za to, čovek se rađa kao lider.“ Mislimo da je liderstvo urođeno, kao herojima koje gledamo u filmovima. Ipak, kada se malo bolje udubimo u temu, shvatićemo da se zapravo radi o motivaciji. Uz adekvatnu motivaciju, svako je u nekom trenutku lider, bio toga svestan ili ne.
Do juče, i sama bih na gore navedenu temu odmah “zasukala” rukave belog brendiranog sakoa i napisala svoju verziju. Pretpostavljam kao i mnoge od vas, drage dame. Rečcu ALI treba da izbegavamo jer potire sve prethodno rečeno, ipak u ovom tekstu i kontekstu je ne mogu izostaviti. Ali dođu dani kada se mi žene, majke, kraljice, liderke ili ne, „slomimo“ i na kantar prema našem aršinu stavimo neke situacije i takve kao Lav bez samopouzdanja iz filma „Čarobnjak iz Oza“ mazimo svoj raskošni rep, zalivajući ga suzama, po kojom kapi vina ili srpskog destilata od šljive, dunje, kajsije ili grožđa i umotane u ćebe. Sve to uz kuče na stomaku, tog jedinog saveznika u svakoj situaciji, sebi priznamo da nismo ni jake, ni liderke, već samo blago rečeno nežne i da ipak sanjamo o velikom ramenu u koje ćemo se ušuškati i osećati sigurnom. Shvatajući da što smo jače i sposobnije, jači i sposobniji od nas nam treba i dolikuje. Činjenica je i da nas u nekom trenutku ne interesuje trka na poslu za NAJ: sposobniju, bolju, produktivniju… ili da se neke žene nikada ne osećaju kao liderke. Hej, i to je ok! Suština je u prihvatanju. Ok, nisam liderka!
Razmišljam kako bih u jednoj reči opisala lidera/ ku i da u tu reč stane većina osobina koje krase takvu osobu: hrabrost, odlučnost, posvećenost, nadrealna snaga, vera u svoj cilj, primer onima koje vode… Ko bi to mogao biti? Kako taj/ ta izgleda? Da li je to neki filmski lik, neki ratni heroj/heroina, osoba koja je od trnja stigla do zvezda trudeći se da ne povredi nikoga na tom putu… Razmišljam ko bi to mogao biti i da sve gore navedeno stane u jednu reč. Jedino ko mi „pada na pamet“ je MAJKA i kada o sebi tako ne misli. Rečju: MAJKA! Da se razumemo, govorimo o većini majki, uvek postoje izuzeci, a one danas nisu tema. Ne govorim ovde o dominantnoj osobi koja svojoj deci i porodici nameće svoje izbore, volju, ciljeve i tempo. Govorim o onoj ženi koja možda sebe ne vidi na čelu kompanije ili kao šefa odeljenja, nije preduzetnica i misli da nije lider, a zapravo jeste! Većinom, majka je tihi, nenametljivi lider jer se u startu izborila sa sobom i svojim egom da ne nameće svoje ciljeve detetu u stilu: „Ja znam šta je najbolje za moje dete“, već osluškuje njegove potrebe i želje, prati i podržava ga u izborima. Iz te pozicije, ako je dete i na „krivom“putu, uz njeno tiho vođstvo, dete samo lagano spoznaje tu činjenicu i kreće na svoj pravi životni put gde će ispuniti svoju svrhu sa radošću. Neretko, ona – žena, majka, kraljica, neeksponirana liderka, osmišljava kako da usmeri dete,“pogura“ gde zapne, proceni koliko će da pusti dete da „padne“ i samo se podigne uz saznanje da je majka uvek tu. Na tom putu, neretko se odričući mnogo čega, bez osude i tuge zbog toga… Ona zapravo shvata da se ne odriče već podržava i ulaže u ono što njeno dete želi, podržava njegov izbor. To je suštinska razlika i ono što majku čini liderkom – osećaj jedinstva na putu do cilja, odluke i izbora, a ne osećaja odricanja. Za nju tu nema tuge i teskobe koja dugo gomilana redovno ostavlja posledice u telu u vidu bolesti, posebno u vidu tumora dojke, tog sinonima za majčinstvo, već osećaj radosti davanja na tom zajedničkom putu. Iako se „na prvu loptu“ ne ističe, za svoju decu, partnera, dragu osobu, roditelje, prijatelje, brata i sestru, ona je u stanju da bude najbolja podrška, neustrašiva ratnica na putu do cilja i vatrena navijačica… Jer ona je žena, majka, kraljica, istinska liderka, nalik na lika iz reklame – heroja i spasioca koji uvek ima rešenje.
Ono što želim da vam kažem je da liderka nije samo žena na visokoj poziciji multinacionalne kompanije! “Kapa dole” i poštovanje za takvu damu koja stiže sve, da bude čovek – žena i donosi odluke, nalazi rešenja, motiviše saradnike, a pri tome ih razume i tretitra ih sa empatijom kao ljude, a ne samo kao radno osoblje. Takva dama, razume se, može biti i dobra majka – nevidljiva liderka. Vi koje trenutno ne sakupljate poslovne lovorike, setite se da svaki dan svojim primerom detetu pokazujete koliko zapravo jeste liderke. Razmislite kuda vodite svoju decu svojim primerom, uverenjima i ponašanjem, jer naša uverenja i ponašanja oni nesvesno usvajaju, doživljavaju kao svoja i kasnije ispoljavaju. Ako i kada odlučite da se oprobate i dokažete u nekom poslu ili drugoj oblasti života, ali vas sprečava vaše uverenje da nemate liderske sposobnosti jer su one urođene i uvidite da taj crv sumnje u vas same preti da osujeti vašu ideju, setite se da vi već jeste liderke. Vi ste majke, nevidljive liderke koje imaju taj i sve druge resurse da za uspeh. Naravno, samo ako vam je to jako važno, odnosno dovoljno motivišuće i uzvišeno kao što je to biti MAJKA.
