ПИШЕ: САНДРА МИЛТЕНОВИЋ
ФОТОГРАФИЈА: АНА ИГИЋ, ДИПЛ. ФОТОГРАФ
Колико смо пута маштали
наивно
да слобода је само када имамо
више,
како смо схватали недужно
и дивно,
не слутећи да је пред нама
нешто
много више!
Колико смо предивних живота
пружили,
несвесни величанствености најлепшег
чина?
На какав смо начин Универзум
задужили
да нам шаље анђеоске зраке са
висина!
Колико смо бола претварали у
сузе,
а колико радости у загрљаје
вреле.
Колико нам пркос, гордост,
поверења узе,
а како све љубав врати за године
зреле.
Колико смо се огрешили једно о
друго,
колико смо се једно другоме
дали!
Како нам је требало толико
дуго
да схватимо да смо се пре сусрета
знали?
Зашто смо тако горко и мучно
патили,
зар је душа толико требало да
грца,
да бисмо коначно, коначно
схватили да једно смо другом –
круг око срца…
