PIŠE: MARINA JABLANOV STOJANOVIĆ
NASLOVNA FOTOGRAFIJA: ANIMA MUNDI
Kada žena obuče crvenu haljinu i ode na neki skup, svakako će biti primećena. Crvena boja će takođe biti i dodatni plus ako želi da osvoji muškarca, jer je prema istraživanjima psihologa čini privlačnijom. To je zato što je crvena najtemperamentnija boja i budi vrlo intenzivna osećanja. Ova boja je smela, topla, vatrena, dramatična, intrigantna i gotovo uvek izaziva reakcije. Dopala vam se ili ne, svakako vas neće ostaviti ravnodušnim.
Da li ste se ikada upitali zašto je veliki deo zastava crven, zašto stajemo na crveno svetlo, zašto su znakovi upozorenja i opasnosti crveni, zašto proslavljamo ili se odmaramo kada je crveno slovo u kalendaru, žene s crvenim karminom na usnama su izazovnije i privlačnije, a kada nas obuzme bes i sami se zacrvenimo – to je zato što je ljudsko oko je vrlo osetljivo na ovu boju. Može da se kaže da je sklonost ka crvenoj boji urođena, odmah je primetimo! Kao vrsta pridajemo im veliki značaj bojama, ipak, malo boja nam toliko znači koliko crvena.
Šta crvenoj boji daje toliku moć? Možda što je povezana s krvlju – najvažnijom tečnosti preko koje svi organi dobijaju hranu i razne informacije u našem organizmu. Naučnici smatraju da nema sumnje da se percepcija crvene poklapa sa jednim od najvažnijih događaja u istoriji evolucije – nastanak nove vrsta ćelije u mrežnjači primata koja im je omogućavala da izaberu crveno voće između lišća. Osim što je boja zrelog voća, ona je postala i važan znak dominacije za mnoge vrste primata. Opažanje crvenila kože koga izaziva bes ili seksualno uzbuđenje je postalo vrlo važno u društvenoj komunikaciji. Prema mišljenju psihologa Endrjua Eliota sa Univeziteta u Ročesteru, crvena će uvek biti povezana sa opstankom i time se samo potvrđuje da ne postoji ni jedna druga boja kao što je crvena!
Druga dva psihologa sa Univeziteta u Durhamu, Rasel Hil i Robert Barton, počeli su 2004. godine da prate borilačke sportove kao što su boks i tekvondo, dok su sportisti nasumično nosili ili crvenu ili plavu opremu, i time su omogućavali naučnicima da uporede performanse istih sportista. Prateći ih, Hil je primetio da su oni u crvenim kompletima imali oko 5 procenata više šansi da pobede. No, to ne znači da crvena boja pretvara takmičara u odličnog sportistu, ona samo pomaže kada su ljudi u sličnom rangu ili jednakoj fizičkoj spremi.
Istražujući, psiholozi su shvatili da je upravo crvena boja ta koja simbolizuje energiju, bogatstvo, uzbuđenje, brzinu, opasnost, ljubav… Ona deluje snažno, podstiče na akciju, ubrzava puls, disanje i podstiče apetit. Ipak, previše izloženosti ovoj boji može voditi stanjima uznemirenosti, razdražljivosti i ljutnje.
Još od srednjeg veka, crvena boja označava pobedu. U to vreme, pobeđeni vladari morali su da prostru svoj purpurni ogrtač da bi pobednik prešao preko njega. Od tog običaja, danas imamo pravilo da se prilikom dolaska važnih državnika pred njih prostire crven tepih. Crveni tepih se preneo i u sferu šou biznisa, pa tako viđamo filmske zvezde kako se šeću po crvenom tepihu dolazeći na neki prestižni festival.
U našem jeziku, pridev crven ima za osnovu imenicu crv – jer se ova boja dobijala od štitastih vaši (ili crva). Osim ovog prideva, naš jezik ima još dve divne reči koje takođe označavaju crvenu boju – to su rujno i rumeno. Sigurno se i sami sećate rujnog vina iz naših epskih narodnih pesama ili predivnih stihova pesme „Kad se setim“ Jovana Jovanovića Zmaja.
„Kad se setim, mila dušo,
rumenila lica tvoga,
tad ne pijem drugog vina,
osim vina rumenoga…“
Prema nekim izvorima, pridev rujno potiče od žbunaste biljke ruj, čije lišće u jesen biva divne naradžasto-crvene boje. Smatra se, da je rujan, slovenski naziv prvog meseca jeseni, koji se koristi u hrvatskom jeziku, dobio taj naziv jer u jesen sve ruja – zri. Postoji i druga priča da potiče od Ruđevit, Rujevit – slovenskog božanstva vatre, toplote i zaštitnika poljoprivrede. Ovo božanstvo se obično predstavlja sa 7 glava, 7 mačeva zadenutih za pojas i osmim u ruci. Veruje se da njegovih 7 lica predstavljaju personifikaciju 7 letnjih meseci, tj. onih meseci u kojima priroda buja i koji su pogodni za gajenje biljaka. To je ideja koja se bazira na starom kalendaru koji je imao 5 zimskih i 7 letnjih meseci. Po tom kalendaru, septembar, odnosno rujan je bio sedmi mesec u godini.
Zanimljivo je da u ruskom jeziku lep i crven imaju isti koren: naime crvena je красна, a kada Rusi žele da kažu da je nešto lepo oni upotrebe pridev красивый.
U pretkolumbovsko vreme, crvene figure na astečkim hramovima su pripadale bogu zemlje Šipe Toteku (Xipe Totēc). Njemu pripada istočni deo neba, koje je mesto rađanja rumenog sunca i predstavlja rođenje, mladost i proleće. Baš je ovaj deo Amerike bio zaslužan da po prvi put jasno crvena boja dođe do Evrope. Naime, nije bilo lako stvoriti vatreno crvenu boju i, kroz stoleća, umetnici su se dovijali kako bi uspeli da je proizvedu, ali velikog uspeha nije bilo. Tek krajem IV veka naše ere, u Aziji je otkriveno da ova boja može da se dobije iz minerala cinabarita (sulfid žive, svetlo ili tamno crven). Ipak, boja dobijena od tog minerala imala je nekoliko nedostataka: bila je skupa, otrovna i postajala je crna na svetlosti.
To je bio i jedan od razloga da su predmeti i odeća od crvene boje bili nedostižni, skupi i moćan simbol, jer su bili dostupni samo malobrojnim bogatašima. Nosili su je kraljevi, kardinali, plemići, pa je ona jednostavno bila simbol moći: najuticajniji ljudi u gradu su sebe nazivali coccinati – oni koji nose crveno.
Sigurno je bila velika vest kada su španski konkvistadori 1519. godine otkrili na velikoj pijaci u Meksiku pigment crvene boje koji su Asteci prodavali. Nazvavši je kosenila (cochinilla), konkvistadori su je dopremili u Evropu, gde je proizvedena najsvetlija, najjača crvena boja koju je Stari svet ikada video! Kosenila je postala najvažnija boja u Evropi, a Španija se obogatila prodajući je ostatku sveta. Druge zemlje su se okrenule špijunaži i gusarenju odlučne da stanu na put Španiji i njenom monopolu. I ko zna šta bi se sve dešavalo zbog ove boje, koja ostavlja dubok utisak na svakog čoveka, da u devetnaestom veku nije smišljen način kako da se ona hemijski proizvede.
Psihološko značenje, redak i skupocen pigment od kojeg se dobijala boja su verovatono bili uzrok što je od antike crvena bila boja odeće plemstva, careva, knezova, vlastele. U staroj Kini, crvena se smatrala srećnom bojom, simbolom blagostanja i napretka, zdravlja i dugog života. I danas Kinezi je smatraju zaštitnom i bojom novih početaka.
Arabljani su smatrali da onoga ko nosi crveno štiti Bog. Južnije od Sahare, crvenu odeću je nosio samo viši stalež, dok je u starom Egiptu bila sveta boja prevrtljivog boga Seta (bog tame i zla u egipatskoj mitologiji), a predstavljala je opasnost. Kod starih Rimljana, crveno svetlo se izjednačavalo sa svetom vatrom.
U indijskoj kulturi, crvena boja se smatra najmoćnijom bojom. Indijci je povezuju sa vatrom, zdravljem, moći, plodnošću, ljubavlju i lepotom. Crvena boja je takođe veoma bitna u označavanju važnih događaja u životu svakog pojedinca. Većina Indijaca stavlja crvenu tačku ili crtu zvanu tilak (pota) na čelo na sredinu između obrva. Kšatrije, odnosno ratnici su stavljali crvene oznake. Običaj je i da udate žene stavljaju bindi – crvenu tačku između obrva.
Kod Slovena, crvena boja je štitila od zlih sila. Uvek je kombinovana sa belom i crnom bojom. U svadbenim obredima simbolizovala je radost i ljubav. Radi zaštite od uroka, novorođenoj bebi se stavljao crveni konac na ruku, a poklanjanje crvene marame devojci je bio izraz ljubavi i odanosti.
I na kraju, ukoliko volite crvenu, savet modnih stručnjaka je da ne preterujete! S njom je lako preterati, pa se smatra da je bolje da služi kao akcenat. Naime, ukoliko je neki komad odeće crven, ne bi trebalo da imate i crven nakit, maramu, tašnu i cipele, dovoljno je nešto od toga, gde će se crvena bolja ponoviti. Što se crvene tiče, uvek je više – manje!
