TEKST: TANJA STUPAR, NLP PRACTITIONER IANLP, REIKI PRAKTIČAR, THETA HEALING BASIC DNA PRAKTIČAR, SLUŽBENIK ZA JAVNE NABAVKE
Završi školu, nađi posao, udaj se, rodi dete. Ovo je scenario odrastanja moje generacije. Nečujno tiho, nametnuti su nam uspeh, novac, moć, večna mladost, lepota kao imperativ sreće.
Sve u svemu, život treba da izgleda kao fantastičan američki film u kome su svi lepi, bezbrižni, srećni, uspešni. Dobro, bude tu kao neki zaplet, ali onda se pojavi super baja koji spašava celu situaciju i živite srećno do kraja života.
Moderna bajka.
Da li je baš tako?
Nije. I svi znamo da nije, ali opet nekako uspemo da se upecamo u tu „šta imaš“ mrežu, pa dođeš u situaciju kao ja pre nekoliko dana da kažeš sebi:
– Pa ti si Kraljica propuštenih prilika.
Nisi iskoristila priliku da se udaš.
Nisi iskoristila priliku da rodiš dete.
Nisi iskoristila priliku da živiš u centru grada.
Nisi iskoristila priliku da zarađuješ 100.000 evra godišnje.
Nisi iskoristila… nisi… nisi… pa nabrajaš šta sve nisi, a stariš, bre, i tvoje vreme prolazi.
Ma, znate šta! To su takve gluposti, takve zamke lažne sreće koje samo otežavaju život i udaljavaju nas od toga da živimo svoju suštinu, svoju svrhu.
Zar nije poenta da budemo svesna bića koja grade, kojima nisu bitne granice, boja kože, vera, seksualna orijentacija.
Umesto da se delimo, hajde da budemo ljudi, da upoznamo čoveka koji sedi preko puta nas, da se radujemo. Danas je primarno koja si „pozicija“, šta si postigao, koliko stanova, automobila, firmirane garderobe imaš… i naravno networking.
Da umesto prijateljstava, mi gradimo NETWORK.
I kad tako podvučem crtu, shvatam da je moja jedina propuštena prilika to što se nisam smejala dovoljno.
Što sam dozvolila sebi da budem uvučena u tu mrežu briga i moranja da napravim nešto od svog života i što sam na tom putu izgubila svoj osmeh. Svoju radost.
Ali znate šta, nije kasno. Imam priliku da to promenim. A tu znam da neću propustiti.
