PIŠE: TANJA STUPAR
Posle 25. godine svaka žena dobija po jedan kilogram. Sve žene u porodici moje mame su imale stomake. Kad prestaneš da pušiš, ugojiš se. Kad počneš da piješ hormone za štitnu žlezdu, ugojiš se. Nemaš partnera, ugojiš se. Ma kad udahneš vazduh, ugojiš se…
Koliko je to uverenja izraženo u kilogramima?
80.
I sva su moja.
Bila.
Kažem bila, jer više nisu.
Ni 80 kilograma više nije moje.
Kako?
Ovog leta, u ogledalu jedne radnje, videla sam sebe! Znate šta sam videla? Videla sam burence u divnoj žutoj haljini. Jedno žuto valjuškasto Burence i počela sam da plačem. I plakala sam kao kiša, jer sam shvatila da osoba koju vidim u ogledalu nisam ja. Ni sada ne znam šta mi je sve u tom trenutku prošlo kroz glavu, šta se u tom trenutku dogodilo, sem da sam osetila neverovatnu tugu, očaj, stid i naravno bes, ogromnu količinu besa prema sebi što sam dozvolila da izgledam tako… valjuškasto. I častila sam se tih dana raznim uvredama… uh… onako sočno… ženski… uvek na kraju sa onim S…ko Debela!
Pre 18 godina imala sam 60 kilograma, a dogurala sam do 80.
48 godina 176 cm 80 kilograma
Šta ću sad?
Realno, da vam kažem nešto, nije baš da se može primeniti princip „Iznenadio me sneg u decembru“ – o, ne, nikako. Videla sam ja mnogo pre te žute haljine kako se kilogrami lepo pakuju, kako se lepo slažu i lepo raspoređuju po telu, a sve zahvaljujući raznim uverenjima u zavisnosti od toga šta bi bilo aktuelno, a tu je i neuredna i loša ishrana, smanjena fizička aktivnost.
Videla sam ja, ali lakše je bilo upakovati se u neki veći broj konfekcijski broj, utegnuti se nekim steznikom, push up – lift up, ili kako se već zovu, čarapama, i prihvatiti da je to tako, godine i kilogrami idu jedno s drugim ko dva najbolja prijatelja. I na sve to jesti kasno, na brzinu, usput.
Ali, u tom trenutku, u toj žutoj haljini, tog dana, u toj radnji, dogodilo se nešto, nešto čudesno što je mene pokrenulo na akciju.
Donela sam Odluku i krenula u akciju!
Postavila sam cilj da spustim kilograme do broja 70.
Iskoristila sam sve svoje resurse, sva svoja znanja, sve što sam naučila i odlučila da otkačim to veliko sidro, da se rešim nepotrebnih uverenja i vratim svoje telo sebi.
Godine 2011. utvrđen mi je poremećaj rada štitne žlezde i to hipertireoza i Graves Bazedovljeva bolest sa izrazitim promenama na očima.
To je bio alarm moje duše i mog tela. Alarm za buđenje, za promenu.
E sad, shvatila sam da mi moja draga štitna žlezda ponovo šalje poruku, da me opominje.
Pored nove terapije, osvestila sam da je vreme za promenu ishrane, načina ishrane i shvatila sam da mi je za sve to potrebna pomoć.
Shvatila sam da instant opcije tipa kupus, šargarepa, dijete, popijem par sokića, uključim se na struju i kilogrami sami nestaju i slične metode, nije to što će me dovesti do rezultata koje želim, jer time ne rešavam problem.
Počela sam da tragam za rešenjem i odlučila sam se za detoksikaciju organizma, prema testu intolerancije, uz 8 terapija kvantne medicine. Pored joge koju praktikujem dva puta nedeljno, počela sam da šetam, skoro svakodnevno. Sat vremena.
Hraneći se prema testu intolerancije, eliminisala sam namirnice koje su evidentno opterećivale moj organizam i nisu mi prijale, i uz redovnu šetnju za 3 meseca smanjila sam telesnu težinu za 11 kilograma.
Sa mojom svesnom odlukom da mi je potrebna promena, dobila sam rezultat koji sam postavila, a ono što je izuzetno važno, zdrava sam.
Osećam se odlično, izgledam i zračim drugačije, a uz sve to – moji rezultati su fantastični.
A ona uverenja sa početka, možda su neka i vaša, to su samo okidači koji sputavaju i postaju izgovori koji nas uspavljuju.
I ono što je moje učenje iz svog ovog procesa kroz koji sam prošla – iskoristila sam trenutak, taj trenutak ispred ogledala u žutoj haljini, kada sam bila u osećanju očaja, beznađa, tuge, besa… iskoristila sam taj trenutak da osvestim istinsku potrebu za promenom, pokrenem svoju unutrašnju snagu i da dođem do rezultata.
Donesite odluku, postavite cilj, napravite plan i akcija! Pokrenite se, rezultat će sigurno doći.
Iskoristite trenutak!
„Ko ima volje, ima i načina.“
Džordž Bernard Šo