PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: IGOR PAVLOVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
Igor Pavlović, poznat kao DIGGIE, svoj profesionalni put gradi na spoju finansija, preduzetništva i muzike. Diplomirani je ekonomista, a master studije iz međunarodnog biznisa završio je na Universitat Pompeu Fabra (UPF) u Barseloni. Profesionalno iskustvo sticao je kroz rad u kompanijama kao što su EY i PwC, a danas se bavi finansijama. Paralelno sa poslovnom karijerom, poslednje dve godine aktivno gradi svoje ime kao DJ i kroz muziku razvija drugi deo svog profesionalnog identiteta. Kao jedan od ljudi iza MEDNESSA, učestvovao je u stvaranju i organizaciji događaja koji su okupljali više od 1.000 posetilaca po eventu, uz saradnje sa velikim brendovima.
Za njega MEDNESS predstavlja više od organizacije događaja, već ideju stvaranja zajednice i iskustava koja ljudi pamte. U poslednje vreme sve veću pažnju posvećuje muzičkoj produkciji, kroz koju želi da svoju viziju prenese i na originalnu muziku, a prve numere uskoro će ugledati svetlost dana. Njegov pristup muzici zasniva se na energiji, emociji i stvaranju trenutaka koji ostaju u sećanju, bez potrebe da se vezuje za jedan žanr ili pravac. Iako se njegovi profesionalni i kreativni putevi razlikuju, zajednički im je isti pristup, disciplina, posvećenost i želja da se nešto uradi na kvalitetan način.
Danas je baziran u Srbiji, gde nastavlja da razvija svoje poslovne i muzičke projekte. Ne vezuje svoj identitet za jednu titulu ili oblast, već veruje da različita interesovanja mogu da postoje paralelno i da se međusobno nadopunjuju. Iza svega što radi stoji želja da gradi nešto autentično i da prema ljudima oko sebe ostavi utisak poverenja, pozitivne energije i profesionalnosti.
Igor Pavlović i DIGGIE, da li su to dva lica istog čoveka ili dva različita sveta koja žive u tebi?
To je sve isti čovek. Nebitno je kojom se aktivnošću bavim, uvek ću joj pristupiti sa isto posvećenošću. Ne volim predrasude i ne verujem u to da, ako voliš ili radiš jednu stvar, ne možeš da se baviš nečim potpuno drugačijim. Mnogo toga me zanima i uvek sam otvoren za nova iskustva.
Kada si prvi put shvatio da muzika za tebe nije samo nešto što voliš da slušaš, već nešto što želiš da stvaraš, selektuješ i deliš sa drugima?
Još od malena je muzika imala veliku ulogu u mom životu, pre svega zato što je vezujem za određene trenutke i uspomene. Oduvek sam voleo da je delim sa drugima, ali sam isto tako cenio ljude koji bi meni otkrili nešto novo, posebno kada je u pitanju manje poznata muzika ili muzika iz drugih kultura.
Šta je za tebe dobar događaj? Da li su to muzika, publika, prostor, produkcija, energija, ili kombinacija svega?
Kombinacija svega. Muzika je povod, ljudi su najbitniji, a sve ostalo je bonus.
Iza svakog velikog događaja koji publici deluje spontano i lako zapravo stoji mnogo organizacije. Koliko je u tvom poslu kreativnosti, a koliko discipline i menadžmenta?
Ako je publici sve delovalo spontano i lako, to znači da smo dobro odradili posao. Kada je u pitanju kreativnost u ovoj industriji, mislim da se ona podrazumeva samim tim što se baviš muzikom i organizacijom događaja. Ne smatram je sama po sebi dovoljnim razlogom za pohvalu. Ono što pravi razliku jesu disciplina i menadžment, odnosno sposobnost da tu kreativnost zaista sprovedeš u delo.
Kako vidiš beogradsku elektronsku scenu danas? Šta joj nedostaje, a šta je njena najveća snaga?
Imam podeljeno mišljenje. Kada je uporedim sa scenom u inostranstvu, primećujem da su ljudi tamo dosta opušteniji, delom zato što je elektronska muzika dostupnija i što je publika koja je prati zaista živi. Kod nas i dalje postoji određena uzdržanost, na primer kada je u pitanju đuskanje, jer ljudi često razmišljaju o tome kako će izgledati drugima. To je pomalo ironično, jer je upravo sloboda izražavanja jedna od suština ove kulture.
Sa druge strane, naša najveća snaga su izuzetno talentovani artisti koji su veoma cenjeni i van Srbije.
Da li publika u Srbiji prati svetske trendove ili imamo neki svoj prepoznatljiv senzibilitet?
Primećujem da se sve više prate svetski trendovi. Mislim da svaka osoba u nekom trenutku života želi da iskusi nešto novo i drugačije, a upravo je to jedna od lepota ovih događaja i ove muzike. Naravno, svi volimo i ponosimo se domaćom muzikom, ali mislim da je najvažniji balans. Elektronska muzika na neki način otvara čula, pa i domaću i drugu muziku možeš da doživiš na drugačiji način.
Event industrija danas sve više liči na kreiranje iskustva, a ne samo na organizaciju događaja. Šta za tebe čini jedno iskustvo nezaboravnim?
Upravo je iskustvo suština svega. Kao što sam već rekao, ljudi i muzika su najvažniji. Ako je svima bilo dobro, postoji velika šansa da će iz tog događaja poneti lepo sećanje koje će vezati za ljude sa kojima su ga doživeli.
Ranije sam spomenuo koliko muziku vezujem za određene trenutke. Kada ti DJ pusti određenu pesmu baš u pravom trenutku, ona zauvek može da ostane povezana sa tim momentom i ljudima sa kojima si ga proživeo. Mislim da je upravo to jedan od najlepših aspekata muzike.
Koja je osnovna ideja MEDNESSA? Gde pokrećete svet i Srbiju?
Osnovna ideja MEDNESSA proistekla je iz iskustava koja smo imali u inostranstvu, iz događaja na kojima smo se najbolje provodili i scene koju smo tamo upoznali. Želimo da deo tog iskustva donesemo u region, da izgradimo zajednicu i da tu zajednicu, odnosno ono što je čini, publiku, muzičke producente, DJ-eve i celu kulturu koja nastaje oko njih, predstavimo svetu.
Snažno verujem u tu ideju jer smo imali priliku da vidimo kako izgleda scena u inostranstvu izbliza. Mislim da imamo nešto svoje što ne treba da izgubimo, taj naš inat, energiju i želju da napravimo nešto i kada okolnosti nisu idealne.
Šta misliš da muzika može da uradi za čoveka što reči ponekad ne mogu?
Upravo to. Kažu da slika govori hiljadu reči, a muzika možda i milion. Muzika je veoma intimna stvar. Kroz svoj izbor muzike ljudima često daješ mnogo više informacija o sebi nego što bimogao kroz običan razgovor prilikom prvog upoznavanja.
Tema oktobarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „SELF-Made WO(MAN)“. Kako vidiš sebe? Da li upravo kroz self-made?
Teško pitanje, jer zavisi od toga kako definišemo „self-made“. Na primer, koliko pomoći od drugih ljudi, u bilo kom obliku, predstavlja granicu nakon koje više ne možeš da kažeš da si nešto postigao sam?
Jedno je sigurno, neke stvari koje sam postigao u kratkom periodu ne bih uspeo bez pomoći drugih ljudi, a verovatno je bilo i malo sreće. Ali o tome zapravo ne razmišljam niti mi je cilj da sebe posmatram kroz tu etiketu.
Mnogo mi je važnije da doprinesem zajednici i kulturi. Uvek sam spreman da pomognem drugima bez očekivanja reciprociteta, tako da kada neko pomogne meni, to veoma cenim. Volim da prepoznajem i cenim dobrotu kod ljudi.
