Piše: Ljubiša Boretov
Pre petnaestak godina mi je dijagnostikovan dijabetes i preporuka lekara je bila umerena fizička aktivnost. Nikada nisam bio preterano oduševljen sportom, ali sam ulazeći u režim zdravog života uspeo da, tokom nekoliko godina, stvorim naviku da svakog dana, ili ako ne svakodnevno, onda 4-5 puta nedeljno, treniram par sati. Vremenom sam došao do toga da sam tokom svakog treninga uspevao da odradim vežbe i istrčim desetak kilometara laganim tempom, malo jačim od brzog hodanja. Pored fizičke kondicije koja je došla vremenom, osećao sam se i psihički dobro, nisam bio mrzovoljan, bio sam bolje raspoložen, nestale su svakodnevne nervoze i glavobolje od kojih sam patio u tolikoj meri da je okolina počela da se pita šta se dešava sa mnom. Međutim, negde oko 2013. prestao sam da idem na rekreaciju.
Kada ste aktivni tokom dana i imate ustaljeni ritam svakodevnog ustajanja u određeno vreme, odlaska u kancelariju i ostalih obaveza koje nakon toga morate da obavite, lako je u celu gužvu ubaciti i termin za rekreaciju. Međutim, ukoliko ste lenja osoba po prirodi, koja od bilo kakve rekreacije mnogo više voli da se izležava u slobodno vreme, lako se desi da ispadnete iz ritma treninga i da se prepustite stagnaciji.
Tako sam poslednih nekoliko godina raspored vežbanja smanjio na minimum i zbog toga što nisam sebi zadavao nikakve obaveze izvan svog stana (radio sam od kuće), fizičke aktivnosti sam praktično ukinuo. Našao sam se ponovo u toliko lošem fizičkom stanju, da sam iznova morao da donosem odluke koje će me pokrenuti. To se poklopilo i sa novim poslom. Ponovo sam ušao u ritam koji vam donose jutarnja zvonjava budilnika, gužve u saobraćaju i nametnuta pravila oblačenja. Znam da su žene te koje se stalno žale da nemaju šta da obuku, ali zaista nije lako ni nama muškarcima. Svakodnevno moramo da razmišljamo o čistim i ispeglanim košuljama, bojama koje moramo da uskladimo, sitnim detaljima oko toga da li se kožni detalji uklapaju sa obućom, i još mnogo sitnica koje se na prvi pogled ne vide, ali oduzimaju vreme.
Kada već odlučujete o milion sitnica, lakše je ubaciti i raspored za trening. Pošto se sve lepo uklopilo, rešio sam da se ponovo aktiviram u tom smislu. Vežbam lagano, kako bih mogao da vratim kondiciju, a potom krećem i na ozbiljniji trening.
Počeo sam ponovo da trčim, ali to uopšte nije lako. Shvatiće me svako ko je prekinuo, pa pokušao da se vrati vežbama. Uhvatio sam um kako i dalje hvata mentalne slike iz vremena najboljeg treninga, one male flešbekove koje imate kada ponovo radite nešto što je godinama pre toga bila rutina. Ranije sam uspevao da bez napora istrčim desetak kilometara, a sada se već posle deset minuta moje telo bori protv mene i vrišti na sav glas da je umorno, opterećeno i da želi ponovo na mekani dušek sofe u dnevnom boravku.
OK. Planiram da nastavim, jer koliko su lepe mentalne slike mekane sofe, lepe su i slike sa letovanja od pre nekoliko godina, kada sam, gledajući sa ove vremenske distance, bio tako dobar macan. A pre neki dan me je jedna koleginica uslikala za stolom u kancelariji. Toliko sam bio iznenađen količinom čoveka na fotografiji, da sam morao da se naljutim na nju što me slika bez upozorenja, jer da se ljutim na sebe što sam se popeo na 130 lestvicu kilogram skale, nemam pravo. Samo da delam. I delam. Korak po korak, vraćam se, a sa upornošću, neodustajanjem i vremenom, rezultat će ponovo doći.
Ova ideja naterala me je da razmišljam i o letu. Šta još mogu da vratim u kondiciju, osim svog tela? Na šta mogu da potrošim narednih osam nedelja letnje žege? Kad se već vraćam u fizičku kondiciju, pokušaću da se vratim i u mentalnu.
Prethodnih nekoliko godina je bilo naporno i stresno. Zbog toga sam prestao da radim mnoge stvari u kojima sam nekada uživao. Jedino dobro što sam započeo je da redovno zapisujem svoje misli. Rešio sam da se vratim svim omiljenim aktivnostima. Pohađam jedan veoma zanimljiv seminar, koji će mi pomoći da unapredim svoje SEO pisanje, planiram letnja putovanja, koja će ovog puta biti mnogo aktivnija od pukog ležanja na plaži i nabavio sam brdo knjiga koje želim da pročitam. Leto će tako proći, a ja ću hladne dane, nadam se, dočekati fizički i psihički spremniji.
A kakav je vaš plan za leto? Ša ćete vi učiniti za sebe kako biste sledeću sezonu dočekali spremniji? Ne treba mnogo da se pokrenete: osnujte kljub ljubitelja čitanja… napravite grupu na Fejsbuku u kojoj ćete okupiti ljude sličnih interesovanja… angažujte se na nekoj vrsti profesionalnog usavršavanja… uradite bilo šta što će vas usrećiti.
Ja vam sa svog mesta želim vam srećno leto!!!
