in

DAROVI ŽIVOTA

Ljubiš BoretovPIŠE: LJUBIŠA BORETOV
NASLOVNA FOTOGRAFIJA: PIXABAY.COM

Postoje prijateljstva snažna kao planina. Ništa im ne mogu ni ljudi, ni godine, ni granice. Pos­toje prijateljstva krhka kao novembarski list; dovoljna je jedna reč da zauvek nestanu, kao da nikada nisu ni postojala. Nisu prijateljstva ta koja se kvare sama od sebe. Kvare ih pri­jatelji. A prijatelji sami odlučuju hoće li im pri­jateljstvo biti kao planina, hoće li ga negovati i graditi da raste i čvrsne kao planina. Sami bi­raju da li će sa planine svog prijateljstva ubirati plodove i darove kojima će obogatiti ne samo sebe već i sve koji oko njih pokušavaju da po­dignu i pomere svoje planine.

Postoje strahovi sa kojima se svi moramo iz­boriti. Nekih strahova se nikada ni ne oslo­bodimo, ali važno je da naučimo kako da ne budemo kukavice, kako da ne savijemo leđa pred napadima. Kroz život učimo da stanemo uspravno i dočekaamo udarac. Učimo i da ne uzvratimo. Nije kukavičluk ne uzvratiti. Kuka­vičluk je sagnuti se. I kada nismo dovoljno jaki da izađemo kao pobednici iz borbe, ne smemo se plašiti da se borimo. Pobeda nije samo po­raziti protivnika. Pobeda je i stati pravo i pod­neti udarce.

Postoje ljubavi koje ne traju dugo, ali se nikada ni ne završe. One koje gurnete u stranu da ne mislite na njih, ali izrone s vremena na vreme iz najdubljih tmina vašeg sećanja da vas pro­gone na trenutak, dok se stvarnost ponovo ne obruši na vas. One ljubavi koje dugo želite da zaboravite da ne bole, a onda kada prestanu da bole, postanu slatka uspomena koju čuvate za sebe kao dete poslednji komadić čokolade. I radujete im se kada vam dan dozvoli da mu na trenutak umaknete. Ljubavi koje prođu, i koje čuvate samo za sebe, čak i kada im druge zauzmu mesto.

Postoje godine koje donose mir, kada posta­jete samo svoji i ničiji. Kada postanete jaki, naučeni, iskusni, moćni – godine u kojima vam je život na dar doneo zadovljstvo i ispunjenje. I moć. Moć da svoj život držite u svojim rukama i živite po sopstvenim pravilima. Zadovoljstvo, jer sve za šta ste se izborili možete u tim go­dinama da živite bez griže savesti, bez straha, bez osećaja odgovornosti, samo sa unutrašn­jim mirom i srećom. Ko će znati tačno koje su to godine, ko ih može izmeriti i znati unapred kada stižu? Svako se rodi sa svojim terazijama i nosi ih okolo tokom života, da izvagaju mir i blagostanje baš u trenutku kada smo sprem­ni da ponesemo taj teret. Nije lako postići mir i spokoj. Potrebne su godine naporne vežbe, nekome nekoliko decenija, dok neki potroše ceo vek ne uspevajući da nađu svoj mir.

Darovi života su svakodnevno oko nas. Po­trebno je samo da ih vidimo i prihvatimo kako bismo više voleli i cenili sebe, a time i pomogli drugima da nas zavole.

ŠTA MISLITE?

100 Poena
Upvote Downvote

OBILJE

SAMA SVOJ USPEH