Uputstvo za upotrebu
Yin i yang. Hladno i toplo. Žensko i muško. Negativno i pozitivno. Doslovno prevedeno: senka i sunce. Jedno je nezamislivo bez drugog. Dve suprotnosti, a zajedno su jedno. Prožimaju se i sačinjavaju osnov svega: plima i oseka, setva i žetva, rađanje i umiranje, dobro i zlo.
Prema kineskoj mitologiji, yin i yang su nastali iz haosa tokom stvaranja sveta, a njihovim balansom rođen je prvi čovek, Pangu. Posmatrajući svet oko sebe, drevni Kinezi su vrlo rano u svojoj istoriji uvideli ovaj dualitet i usvojili ga kao fundamentalni koncept funkcionisanja sveta. Na njemu su bazirali svoju tradicionalnu medicinu, filozofiju, hranu, taiči…
Moj prvi susret sa yin i yangom i daoističkom filozofijom, pre dvadeset godina, potpuno je uzdrmao moj svet. Daoistička ideja da je jedina konstanta u svetu i u životu zapravo promena, da život teče iz yina u yang, i obrnuto, neprestano, bila je koliko primamljiva, toliko i zastrašujuća. Odrasla sam sa linearnim shvatanjem dobra i zla, gde su granice jasne, gde su to dva odvojena sveta. Odrasla sam sa strahom od promena, jer mogu doneti loše stvari, poput rata, sankcija, bombardovanja. Instinktivno sam osećala da su daoisti bili u pravu, ali kako živeti kada nema sigurnog oslonca, kada je promena jedina sigurnost? Zamišljala sam kako sam brod u moru života i talasi me bacaju tamo-amo, a ja sam bez kompasa, bez sidra, izgubljena. Gde je uputstvo za upotrebu, pitala sam se.
Godinama sam tragala za tim uputstvom na raznim mestima i na razne načine. Pokušavala sam da nađem magični balans moćnog yin i yanga u knjigama, kursevima, putovanjima, razgovorima sa ljudima, razgovorima sa samom sobom. Često sam posmatrala kineske penzionere kako ujutru i uveče u obližnjem parku vežbaju taiči, netremice gledala poteze četkicom uličnih kaligrafa, upijala svaki yin i yang simbol uklesan u podove, crepove i cigle Zabranjenog grada, Letnje palate. Ali nije išlo, traženo uputstvo se krilo od mene.
A onda su se jednog dana spakovale kockice. Uvid je došao sa Zapada, uprkos mom traganju na Istoku, i to zahvaljujući Stivenu R. Kaviju i njegovoj rečenici: “Postoje tri konstante u životu: promena, izbor i principi.” Stiven u knjizi “Sedam navika veoma uspešnih ljudi” govori o univerzalnim, nepromenjivim principima na kojima svet počiva, o principima evidentnim u prirodi, u svim društvima i sistemima, u svim vremenima. Neki od njih su:
- 90/10 – 10% života je ono što nam se dešava, a 90% je naša reakcija na događaje.
- Princip žetve – treba na umu imati dugoročne efekte naših poteza.
- Zvezda Severnjača – principi su poput kompasa i odslikavaju zakone prirode. Naš interni sistem vrednosti treba izgraditi tako da se poklapa sa tim kompasom.
- Prvo najbitnije – usaglasiti prioritete sa životnom vizijom.
- Slušati sa empatijom – pokušati uvek prvo razumeti druge.
- Pronaći svoj glas – šta je to što želite da radite, u čemu ste dobri?
- Zona uticaja – usmeriti energiju na stvari koje se mogu kontrolisati, time se povećava zona uticaja.
Dok sam “razgovarala” sa knjigom i radila predložene vežbe, polako je moj krhki, uplašeni brod dobijao kompas i sidro, a moj život pravac i svrhu. Razmišljala sam o mom mudrom čukundedi, koji je još početkom 20. veka izgleda znao za sve to što ja tek otkrivam. Deda Života je bio vojnik u Prvom svetskom ratu, ali se čak i u tim ekstremnim okolnostima držao svog kompasa i prava da izabere svoju reakciju. Prošao je kroz ceo rat pucajući u vazduh ili u zemlju, jer nije mogao da ubija ljude. Fantastičan primer primene Kavijevih principa. Tako je čukundeda dospeo u moj kompas, moje uputstvo za korišćenje yin i yanga.
Svi smo mi na neki način tragaoci za sopstvenim uputstvom, za magičnom formulom kvalitetno i smisleno proživljenog života. Svi mi tragamo za svojim kompasom, zvezdom vodiljom, osloncem koji će biti siguran, pouzdan, nepromenljiv. Neki se okreću religiji, neki filozofiji, neki nauci; a na kraju, svako od nas zapravo izmiksuje znanja, verovanja, iskustva, utka nadu, veru i dušu u svoje sopstveno uputstvo.
Koje je vaše?
Jelena Fu (devojačko Radojković)
Šangaj, 12. april 2015.