PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
STEFAN TIĆMI (MITIĆ), PESNIK IZ LESKOVCA I ĆUMURDŽIJA. DIPLOMIRAO JE NA FAKUTETU SPORTA I FIZIČKOG VASPITANJA U NIŠU. KAŽU DA JE NAJBOLJI DIFOVAC MEĐU PESNICIMA I NAJBOLJI PESNIK MEĐU DIFOVCIMA. BIO JE ČLAN OMLADINSKOG KLUBA „ANČIKI – OKAN“, NEPROFITNE ORGANIZACIJE U NASELJU ANČIKI, SA DIVNIM OSTVARENJEM: OD PROPALE KUĆICE NAPRAVILI SU MALU BESPLATNU BIBLIOTEKU SA VIŠE OD 5.000 KNJIGA. NJEGOVA DELA OSVAJAJU ČITAOCE „JA SAM AKIKO“, „KAPUT OD MAHOVINE“. NAPISAO JE I ZBIRKU PESAMA „U’VATILE ME LUTKE“ I PRIPOVETKU „TU, NADOHVAT MUKE“.
KNJIGA „JA SAM AKIKO“ U IZDANJU LAGUNE PROGLAŠENA JE ZA DEČIJU KNJIGU GODINE 2018. AKIKO JE STEFANU JE DONELA I NAGRADE POLITIKINOG ZABAVNIKA I TRGA OD KNJIGE, A USKORO ĆE BITI SNIMLJEN I ANIMIRANI FILM. NEKE NJEGOVE PESME SU PREVDENE NA ENGLESKI, MAKEDONSKI, RUSKI. A VEĆINA PESAMA IZ PRVE ZBIRKE PREVEDENA JE NA ZNAKOVNI JEZIK I PRILAGOĐENA OSOBAMA SA OŠTEĆENIM SLUHOM.
U OKVIRU PROJEKTA „I TI MOŽEŠ DA ISNPIRIŠEŠ“ NJEGOV LIK SE NAŠAO NA GLAVNOJ AUTOBUSKOJ STANICI PORED OSAM MLADIH LESKOVČANA.
ČOVEK OD INSPIRACIJE, PERA, MOTIVACIJE U INTERVJUU ZA RYL MAGAZIN.
KAKO SE OSEĆA MLADIĆ ČIJE KNJIGE VOLE DECA, TINEJDŽERI, RODITELJI?
Sećam se kako je komšija kažnjavao svog sina kada napravi nekakvav belaj: uzme kredu, parče cigle ili komad ćumura i povuče crtu – odavde ni makac. A onda su prošle neke godine, a onda je došao karantin ovogodišnji. I posmatrao sam ga iz dvorišta: dođe do one crte i odatle ni makac jer zabrana kretanja zbog proklete Korone. I to je nekakav krug. Ja verujem u krugove. Pokušavam, i to mi je vremenom prešlo u naviku i opsesiju, da primetim takve detalje, sekvence, fragmente svakodnevice i da ih kasnije implemenitram u rukopis. Ti pokušaji zatvaranja kruga, jesu pokušaj davanja smisla: čemu god. Da bi se lakše podnela tegobnost. Sem toga, igram se i poigravam, baš se pogiravam. Čitaoci to prepoznaju i meni je drago zbog toga. Zbog tog prepoznavanja, to je privilegija. Živim prividno: u iluziji sam da sam stvaran jedino onda kada stvaram.
„AKIKO“ – DEČIJA KNJIGA, „KAPUT OD MAHOVINE“ KNJIGA ZA TINEJDŽERE. MADA JA BIH REKLA DA IH ČITAJU SVI I MLAĐA I STARIJA POPULACIJA.
„Ne brini, tvoje knjige neće ni čitati oni koji mašte nemaju“ rekao mi je moj prijatelj Ćosa pre izlaska „Kaputa“ i tu rečenicu sam dobro upamtio. Stvaram svetove na koje ne kačim natpis: od – do. Stvaram, pa šta bude… budem… brodolomnik, bršljen, bogomoljka, bućkuriš, bla, bla, bla
KAKO IZGLEDA SAM STVARALAČKI POSTUPAK? DA LI IMAŠ STRAH OD BELOG PAPIRA?
Skoro sam, vozeći bicikl, naišao na povorku roma. Konj je vukao zaprežna kola na kojima je bio sanduk, bilo je mnogo cveća i ljudi. Bila je nedelja. Ta slika mi je ostala urezana u sećanje: neko je putovao pod zemlju, ja sam putovao pod vodu, na bazen. I onda sam krenuo da istražujem kult smrti kod Roma, pronašao sam neke vrlo, vrlo zanimljive slučajeve iz prošlosti i na tome trenutno radim. Čačne me nešto, pa ja čačnem, potom domaštam i eto novih svetova. Ako sam jednom nogom već u grobu, druga mi je do kolena u Imaginaciji. Nemam strah od belog papira. Imam neke druge strahove o kojima nas nikada nisu učili u školi. Nemam strah od belog papira. Ljudi u strahu nekada pokrivaju oči. A meni su oči potrebne: da opazim. Nemam strah od belog papira, ta praznina mi je izazov.
DA LI BI SA OVE DISTANCE NEŠTO DOPISAO U OBE KNJIGE ILI JE SVE REČENO?
Volim okrnjene stvari, kao što su grčke skulture, volim okrnjene ljude, kao što su moji bližnji. To znači da su prošli vetrovi ili vojske. Volim okrnjene tekstove, to znači ima mesta da se domašta. Ne bih ništa dopisao, nego bih docrtavao: film po film, predstavu po predstavu, radio dramu po radio dramu…
KAKO JE NASTALA AKIKO A KAKO KAPUT?
Akiko je nastala nehotice. Spustio sam ruke na tastaturu kao da su tipke dirke klavira i počeo sam da lupam. A lupa se kad je sve u tebi uzdrmano, od tabana do čuperka, kada ti ni do čeg nije, a hoćeš. Nizala se scena za scenom kao kad ljudi u Lokošnici nižu paprike pa ih okače da se suše: niz po niz. Posle se celo selo zacrveni i zidovi više nisu zidovi već atrakcija. Najdana sam prvo skicirao i znao sam kuda se krećem i ka čemu i kakav će biti na kraj, na kraju krajeva.
PO ČEMU SU TVOJI JUNACI POSEBNI AKIKO? A PO ČEMU NAJDAN IZ KAPUTA? I DA LI SU TO I TVOJE POSEBNOSTI?
Akiko je teatralna. Najdan je teatar. Akiko urasta u sebe. Najdanu izrasta drvo. Akiko je svuda. Najdan je u tuđini. Akiko leprša. Najdan se učaurio. Povezuje ih: izopštenost. Lepo je biti Akiko. Istina je da smo mnogo više Najdan.
DRUŽIŠ SE SA SLIKARIMA IZ LESKOVCA, GRDELICE KOJI TE INSPIRIŠU I UČE DA SE STVARI PUSTE U KREACIJI… DA LI I SAM TO PRILIKOM PISANJA PRIMENJUJEŠ?
Itekako. Od Iv Klajna preko kombinatorike boja do Volim kada ispijamo džin tonike, jedemo tih ćevapa i pričamo o umetnosti. I roštilj i priče o bojama lepo legnu.
LITERATURA JE TVOJ TEREN ZA IGRU I KREACIJU. ŠTA JE SLEDEĆE NA REDU?
U Makedoniji bi trebalo da se pojavi roman „Jas sum Akiko“ sa koricama koje je radio sjajni Vane Kosturanov u izdanju „Ars Lamine“. Sem toga, trebalo bi uskoro da bude prikazan kratki poetski film „Džem na oblak“ (iliti „Između dva htenja“). A voleo bih da na proleće snimimo i nekakav duži poetski film. Pronašao sam VHS kasete sa interesantnim snimcima iz ranog detinjstva i nabavio sam VHS kameru, pa ćemo videti šta će ispasti na kraju. Možda ništa, ali eto. A i pišem, naravno, uvek je nekoliko ideja, rukopisa u opticaju. Gorana Domić i ja smo dobili podršku Filmskog centra Srbije za razvoj scenarija dugometražnog animiranog filma „Ja sam Akiko“ tako u narednom periodu radimo na tome.
TEMA NOVEMBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „RAZUM I OSEĆAJNOST“ U STVARANJU KOM SE CARSTVU PRIKLANJAŠ?
Carstvu tinje. Onoj tinji unutar nas. Moglo bi da se kaže i osećajnost.
