PIŠE/FOTOGRAFIJE: OLIVERA BOJADŽIĆ
Kada smo suprug i ja razmišljali gde bismo mogli na odmor u martu ove godine, a da nas prati lepo vreme i da nije predaleko… nekako se logično ponudila ta divna Italija.
Italiju smo posećivali u više navrata poslednjih nekoliko godina, a ovoga puta su na red došli Padova, Vicenza i Treviso.
Nedeljno jutro u Padovi nas je odvelo na Prato della Valle, ogroman elipsasti trg sa 78 statua i drugi po redu trg po veličini u svetu.
Centralna gradska zona je pod zaštitom je UNESKA i veoma dobro očuvana i uređena, i ono što je njena prednost u odnosu na obližnju, turistički mnogo eksploatisaniju Veneciju, upravo je ta neopterećenost velikim brojem turista. Fantastične scene su promicale kao na filmu, od malih uličica do velikih trgova, predivne arhitekture i inspirativnih fasada.
Južno od Padove, obišli smo deo oblasti Eugenian hills, grupu brda vulkanskog porekla, koji se uzdižu do visine od 300 do 600 m.
Idemo dalje i stižemo do Vicenze, gde je verovatno najlepši stari deo grada, gde je najveći užitak u građevini Teatro Olimpicco i u šetnji ulicom Corso Palladio.
Gradić Treviso ili mala Venecija, kako ga još nazivaju zbog brojnih kanala između kuća, odiše umirujućom i miroljubivom atmosferom, i zbog toga je idealno mesto za odmor. Reke su te koju su oblikovale izgled grada kome ne možete odoleti.
