ISPOLJI AUTENTIČNU PRIRODU

Snežana BabićTEKST: SNEŽANA BABIĆ, PROCESSOR SISTEMA PEAT
NASLOVNA FOTOGRAFIJA: PIXABAY.COM

Uverenje kaže da sve ono što nam ne prija tre­ba da gledamo kao smetnju, kao nešto što je potrebno ukloniti iz egzistencije. Strahovi, fobije, anksioznosti… sve ovo zvuči kao nešto za izbega­vanje, a ne kao nešto što treba da prihvatimo. Ko i zbog čega treba da prihvati navedeno? Sve od nabrojanog nije ništa drugo do poziv naše Duše da ispolji svoju autentičnu prirodu. Poziv da spozna­mo ko smo zaista. Bez identifikacije sa mislima, osećajima, emocijama. Nekako sam kroz sve seg­mente života mislila da baš radim kako treba, da je sve što činim u skladu sa mnom, međutim nije bilo. Možda je bilo u skladu sa onim što sam mis­lila da jesam, ali nikako sa onim ko sam u stvari. Ono što se ispoljilo kao fobija i anksioznost bio je, zapravo, poziv Duše na buđenje. Duši treba jako malo, nestvarno malo, u odnosu na ono što nam se plasira kako neophodno. Bespotrebne patnje crpe našu životnu energiju i slabe naš duh, i pored svih pokazatelja da možda ne radimo najbolje za nas same, mi se držimo naučenog obrasca da možda baš tako treba. Kada dođe moment da se okrenemo sebi i spoznamo šta je ono što je našem biću suštinski važno, shvatimo da je ono za šta verujemo da je premalo i više nego dovol­jno. Shvatiš da je onaj šapat Duše potisnula buka ega, Duša pruža otpor i zato je potrebno da budeš tu za nju, da je podržiš. Svako ignorisanje će do­neti mnogo snažnije pozive u pomoć. Telo će rea­govati sve burnije, a misli će početi nekontrolisano da se smenjuju, i baš tada kada se čini da je sve uzburkano i da je suprotno od onoga kako misliš da treba biti, možda baš tada sve dolazi na svo­je mesto, možda baš tada imaš priliku da izmeniš ono što se ukazalo da treba promeniti. Poslušaj poziv i kreni, jer ako ne kreneš, poziv će biti sve bučniji i jači, a ako kreneš, nemoj da brineš šta bi se moglo dogoditi, nemoj da misliš da nećeš moći, znati, umeti… Čak i ako te plaši šta će ostati kada se sve ukloni, reći ću ti, ostaće ono ko suštinski jesi, ostaće Duša koja je nepromenljiva, nedeljiva, koja samo Jeste. I ono što je najlepše od svega, sa svim tim ćeš biti u skladu. Ako ovako složimo stvari, onda ova stanja koja važe kao poremećaj doslovno dođu kao blagoslov. Šta god da se deša­va, ako dođe kao poziv da živimo svoju autentičnu prirodu, nije ništa drugo do blagoslov.

„Sada ništa ne postoji, a sve jeste.“

Sve navedeno je deo ličnog iskustva nakon prevazilaženja dugogodišnje anksioznosti.