ISKRENI SNEVAČI NEMAJU CENU

PIŠE: IVANA RETHAS

NOVINAR PROFESIONALAC TRI DECENIJE. DOBITNICA SEDAMDESET PROFESIONALNIH I UMETNIČKIH PRIZNANJA. OBJAVILA DESET KNJIGA. OSTVARENA I KAO MAJKA.

Kada je stigla depeša iz Beograda da napišem ovaj tekst, znala sam u mikrosekundi šta želim da kažem, ali ne i uz koju muzičku podlogu. Muzika snova mi je životno važna. Ovim po­vodom, dvoumim se između Dizzy Gillespie – Land of Milk and Honey i Bryan Ferry – Slave to Love. U mom slučaju, i jedna i druga pes­ma dokaz su da snovi imaju rok trajanja. Taj proces je umni trening za Snevača i njegov duševni hleb. Odgovorno tvrdim, kao veliki putnik na pragu pedesetih, da zemlja mleka i meda ne postoji. S druge strane, Ferijeva pes­ma, koja je lajtmotiv kultnog filma Devet i po nedelja, Adrijana Lina, moguće je da će ovu priču začiniti dozom neželjene emotivnosti. Zato, preporučujem, odaberite u skladu s ju­tarnjim raspoloženjem.

Od svih superheroja iz detinjstva, jedan lik ostavio je u meni poseban utisak. To je Korto Malteze, mornar i vagabund romantičnog srca, milosrdnik prema gubitnicima, čovek koji jedri ka obali pravde kroz niz vanvremenskih avan­tura. Stasao iz umetničkog pera Huga Prata, proglašen je za jedan od najboljih stripova XX veka. Zbog čega mi je toliko drag sin mornara iz italijanskog seoceta Kornvola i proročice sa Gibraltara? Rešio je još kao goluždravi pevčić da sreća bude stvar samo njegovog izbora, pa je očevim brijačem doradio liniju sreće na svom dlanu. Važan je i iz još nekoliko univer­zalnih razloga. Korto Maltereze je lakmus pa­pir Pratovih principa da je pravi život jedino onaj bez nacionalnog, ideološkog i religioznog idolopoklonstva. Bilo mu je važno da pomaže ljudima bez obzira na njihovo poreklo, status, zanimanje. Susreo se sa Džekom Londonom, Ernestom Hemingvejem, Raspućinom, Her­manom Heseom, Enver Pašom, Bučom Ka­sidijem, Staljinom, Romanom fon Unger Šter­nbergom. Bio je svedok obaranja Crvenog bar­ona, saučesnik u ritualima čarobnjaka Merli­na, rukovao se sa keltskim bogom Oberonom, tragao je za blagom crnogorskog kralja Nikole. Strip ima i edukativnu dimenziju, što ne uman­juje snagu avantura. Prat često koristi najlepše citate iz svetske književnosti čineći magičnim životni put svog umetničkog čeda. Kortoova omiljena knjiga, nosi je kao svoju Bibliju, je Utopija Tomasa Mora. Činjenica da nikako ne stiže da je pročita do kraja daje neprevaziđen začin intrige u životu mog junaka. Zašto je Kor­to Malteze važan za ovu priču? Odgovor je vrlo jednostavan, iako možda pomalo neočakivan: on ima KARAKTER. Toliko je jak kao persona, poseban u svemu, atipičan za sva vremena da je, iako se sam gnušao idolopoklonstva, postao uzor mnogim buntovnim dečacima i devojčicama. On je onomatopeja unutrašnjeg impulsa koji me tera da snevam, putujem, is­tražujem, saznajem. Korto je mjau mjau i vau vau mog sanjalačkog impulsa. Poseban je ne samo zbog Pratove crtačke virtuoznosti, već i zbog toga što je svojim karakterom iskočio iz stripa, umuvao se u naše snove i živote na tako šarmantan način da, i nakon četrdeset godina, koristim šolju sa njegovim likom. Kada je raz­bijem, dam da mi naprave istu takvu.

Neostvarena želja iz detinjstva mi je da imam samurajski mač. Ponekad je nemoguće u tre­nutku razumeti detinje snove. Potrebno je vreme za njihovo analiziranje. Moja žudnja za samurajskim mačem bila je toliko silna da se pretvorila u danonoćno traganje za informaci­jama o njihovom kodeksu i psihologiji doživl­javanja stvarnosti. Samuraji su bili japanski vojnici posebnog kova, privilegovani plemići koji su sledili put ratnika, bušido. Samuraj je bio veran pratilac svog gospodara, spreman da se u svakom trenutku žrtvuje za njega. Pored borilačke veštine, samuraj je bio i vrstan poznavalac umetnosti, nauke, religije, filozofi­je. Sedam samurajskih vrlina su: pravednost, hrabrost, dobrota, uljudnost, iskrenost, čast i vernost. Zašto je samurajski mač ostao moj nedosanjan san? Zato što je vreme pokazalo da nemam te živce, i mač u mojim rukama ne bi bio bezbedan.

Ja sam živi dokaz da snovi mogu bankrotira­ti, ali Snevač nikada! Kao što je svaki orgazam mala smrt ljubavnika, kako je to rekla velika Margaret Diras, tako je i osećaj da smo ostvarili neki san nematerijalna tapija na njegovu smrt. Šta nam je činiti nakon toga? Jasno je, sneva­ti i voleti ispočetka, jer upravo taj proces daje životnost ljudskom biću. Na tom putu, u ne­brojeno navrata, bila sam siromašna i bogata. Naravno, ne govorim o Roleksu i Bentliju, već o stanju duha. Za dosanjanim snovima ne treba tugovati. Oni su mineralni temelj novih sno­va. Dosanjani snovi su detoks za svako krvno zrnce u nama. Čiste i balansiraju samosvet o tome da su ljudi najskuplja i najjeftinija roba, a da samo iskreni Snevači nemaju cenu.