PIŠE: ANIMA MUNDI
INTERVJU: NENAD KARAĐINOVIĆ
NASLOVNA FOTOGRAFIJA: MARINA BOGDANOVIĆ
FOTOGRAFIJE: NENAD KARAĐINOVIĆ
NENAD KARAĐINOVIĆ, UMETNIČKI FOTOGRAF, STUDIRAO JE UMETNIČKU FOTOGRAFIJU NA AKADEMIJI ZA UMETNIČKU FOTOGRAFIJU “EDUCATEL ART”, U RUANU, U FRANCUSKOJ. IZLAGAO OD OSAKE DO NJUJORKA – SVEPRISUTAN JE NA EVROPSKOM KONTINENTU, U REGIONU TAKOĐE. NENAD NAS VODI KROZ LEPOTU ŽENE, A NJENA ENERGIJA I FILMSKI KADROVI OVOG FOTOGRAFA IZDVAJAJU PO SUPTILNOSTI I SNAZI KOJOM PREDSTAVLJA SVOJE MUZE.
STARI SLIKARI SU IMALI SVOJE MUZE, INSPIRACIJU KOJA JE OSTALA ZAPISANA U VEČNOSTI KROZ NJIHOVA DELA. VAŠE UMETNIČKE FOTOGRAFIJE OBILUJU AKTOVIMA ŽENA (ENERGIJOM I SJAJEM). KO SU VAŠE MUZE? I KAKO BIRATE JUNAKINJE SVOJIH FOTOGRAFIJA?
Moja želja je da prikažem dostojanstvo žene. ŽENA je nekada je setna, tužna, ljuta, naga, povređena, ali nikada poražena. Postoji određen broj fotografija koje bi se mogle podvesti pod aktove, ali… Nikada ni nije cilj da prikažem žensko nago telo kao oblik pojavnosti. U svojoj nagosti sve žene zadržavaju, za mene, najvažniju osobinu, a to je dostojanstvo. Žene na mojim fotografijama šalju jasnu poruku. “JESTE, ŽENE SMO I TIME SE PONOSIMO. AKO STE NAS VIDELE POVREĐENE, TUŽNE, NAGE, ZAPAMTITE – TO SMO VAM MI DOZVOLILE!“ Na mojim fotografijama nema “virenja kroz ključaonicu”. Ne gledam žene na vulgaran način i ne dozvoljam ni publici da ih tako gleda. Zahtevam od publike da sa poštovanjem gleda ne moje fotografije, već ŽENE NA NJIMA. Pogledajte, gledajte, i onda, uz duboki naklon, povucite se unazad.
ŽENE KAO MODELI.
Često govorim da sam jedan od retkih fotografa koji nema modele. Znate, modeli su šoljice za kafu, cipele, automobili. Ja imam saradnike. Moja fotografija je veoma intiman čin i iz tog razloga modeli su neko ko je na vrhuski način obučen za POSAO, a moje priče nisu posao koje se može ODRADITI. Moji saradnici i ja pričamo veoma intimne priče, a kada su takve priče pričaju, onda se oseća, ćuti, sluša. Kada vam neko “razgolitu dušu”, onda je nago telo… ništa. Moje saradnice su moji prijatelji. Prijatelji u pravom smislu te reči.
ŠTA ŽELITE DA POSTIGNETE KROZ SVOJ FOTOGRAFSKI ZAPIS? ZA ČIM TRAGATE…?
U obilju POJAVNOSTI, KOPIRANJA, moj cilj je da prikažem ženu kroz njihove snove, nadanja, strahove. Uvlačim se u stare spomenare, dnevnike nekih devojčica koje su sanjale snove koji se možda nisu ostvarili. Kod mene, snovi, bajke o kojima su sanjale, mogu da postanu realnost. Realnost koja je možda kratka, ali ipak dovoljna za ovaj uzavreli – instant svet. Velika je privilegija, ali i ogromna odgovornost kada vam neko dopusti da uđete u njegov san, želju, nadanja. Kada uđete u taj svet, morate ulaziti na prstima, a izlazite još tiše.
SUPTILNO I PRECIZNO BELEŽITE LEPOTU ŽENSKOG TELA. ENERGIJU ŽENE ZAPISUJETE KROZ SVETLOST. KAKVA JE TO IGRA U UNIVERZUMU?
Univerzum je izmislio ženu i onda umetnicima dao zadatak da dok je sveta prikazuju to uzvišeno biće. Znam da će neki misliti da idealizujem žene. Jeste. Idealizujem, jer mislim da je umetnosti i „smišljena“ radi žena. Mnogo sam dobrih i pametnih stvari naučio od žena i dalje učim. Da li razumem žene? Mislim da to još niko nije uspeo, ali to i nije važno. Šta znači razumeti ženu? Da li je to želja da se saznaju sve tajne ženskog srca i mozga i… šta onda? Ne. Ne mogu i ne želim da saznam sve, jer onda čarolija nestaje.
Moj “posao” je samo da pokušam da zabeležim bezvremensku lepotu, energiju i mistiku žene.
DA LI STE SE NEKADA ZALJUBILI U ŽENU SA KOJOM STE RADILI? ILI TA MAGIJA PRIVLAČNOSTI TRAJE SAMO DA ČUJETE ŠKLJOC NA FOTO-APARATU?
Mnoge žene su bile ispred mog foto-aparata i zajedno smo stvarali priče. Nikada nisam imao kvalifikacije – lepe, prelepe žene. Sve su žene lepe. Znam. Nekima će ovo zvučati kao otrcana fraza. Za mene nije fraza. Ako ne vidite mnoštvo divnih detalja na SVAKOJ ženi onda… onda nemamo o čemu da pričamo.
Žena je UVEK ta koja vam dozvoljava da joj se približite na način koji ona odabere. Sve žene na mojim fotografijama su suviše vredne i nedostižne za nas obične smrtnike. Ja ne znam šta se u njihovim životima dešava i da li ih tretiraju kao BOGINJE KOJE HODAJU ZEMLJOM. Ja to stalno radim i ponekad kada stisnem okidač foto-aparata… ŠKLJOCNE… SRCE!
SPREMATE VELIKU IZLOŽBU „OMAGIO A FEDERICO FELLINI“. VAŠE FOTOGRAFIJE SU U STVARI SCENE IZ FILMA. ŠTA JE TEMA IZLOŽBE?
Felini je za mene nepravaziđen reditelj. Njegov nadrealizam realizma mi je inspiracija. Ne želim i neću kopirati ni jednu scenu iz njegovih kultnih filmova. Pokušaću da predstavim LJUDE iz njegovih priča, atmosferu, emociju. Da li ću uspeti – ne znam.
Omaž Federiku Feliniju će biti moj mali doprinos ne njemu kao reditelju, već ŽIVOTU koji je ponekad čudan, banalan, komičan, romantičan, ali je JEDAN. Baš kao kod Felinija, ni jedna SCENA SE NE PONAVLJA I ZATO SE MORA ODIGRATI KAO DA JE POSLEDNJA I JEDINA.
ŠTA DA OČEKUJEMO NA 2. FESTIVALU FOTOGRAFIJE U NOVOM SADU? ŠTA JE TEMA FESTIVALA? KAKVA JE VAŽNOST OVAKVOG FESTIVALA ZA GRAD, UMETNIKE I ZALJUBLJENIKE U FOTOGRAFIJU?
Drugi Festival fotografije je pomogao grad Novi Sad i gradska uprava za kulturu. Tema je Novi Sad i Novosađani. Kao direktor festivala, insistiram na mogućnosti učešća za sve zainteresovane. Ne postoje profesionalci i amateri. Ne postoje oni sa ozbiljnom foto-opremom i oni sa mobilnim telefonima. Postoje samo oni koji imaju PRIČE koje će ispričati. Oprema nije važna. Kada bismo saznali KAKVIM je perom Dostojevski pisao, da li bismo i mi nabavkom tog PERA postali Dostojevski?
Važno mi je da se učesnici festivala ne moraju kruto držati teme. Da li je neko Novosađanin ili je samo par trenutaka proveo u Novom Sadu i zabeležio neke svoje priče…. meni i žiriju je dosta.
I VAŠA NOVA KNJIGA ĆE UGLEDATI SVETLOST DANA.
Prva knjiga je izašla daleke 2008. godine. Nova se sprema veoma dugo i pošto je u pitanju strani izdavač o njoj ću govoriti kada bude potpuno spremna. Biće to knjiga kakvu želim da imam i nadam se što skorijem objavljivanju.
TEMA JULSKO-AVGUSTOVSKOG IZDANJA RYL JE STIH MIKE ANTIĆA „SVUDA SAM GDE SU MI TRAGOVI“. GDE STE SVE OSTAVILI SVOJE TRAGOVE, GDE STE HODILI SVIH OVIH GODINA I DA LI STE U SVEMU BILI BAŠ VI ?
Imao sam privilegiju da lično poznajem Miku Antića i užasnu nesreću da budem sa njim u trenutku odlaska u njegove svetove. Ja se nadam da sam negde ostavio neki mali trag. Poslužiću se njegovim stihovima:
Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
Ako posle mene ostane ne lepršav trag, nego samo JEDAN OSMEH… dosta je.
Na kraju, bilo me je svuda. Države, gradovi, izložbe… Sve je to samo geografija i statistika. Ako ste bili na tren u nečijem oku, srcu, duši… CEO SVET STE OBIŠLI I STIGLI… TAMO – TAMO u SVET MIKE ANTIĆA.
