PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: GORAN KUKIĆ
FOTOGARFIJE: TOMISLAV PETERNEK, IGOR MANDIĆ, GORAN KUKIĆ, LAZAR LEKOVIĆ, MILENA ĐORĐEVIĆ, RAJKO KARIŠIĆ
GORAN KUKIĆ, FOTOGRAF, PREDSEDNIK ODBORA SEKCIJE UMETNIČKE FOTOGRAFIJE ULUPUDS-A, ZA RYL MAGAZIN GOVORI NA TEMU GODIŠNJE IZLOŽBE SEKCIJE UMETNIČKE FOTOGRAFIJE ULUPUDS-A I O BITNIM PITANJIMA ČLANSTVA, KAO I DRUŠTVENOG STATUSA UMETNIKA.
Kakvo je stanje srpske fotografske scene danas?
Danas možemo da govorimo o respektabilnom broju akademskih fotografa. To je značajna izmena u odnosu na vreme od pre 20 godina. Obrazovanje je donelo kvalitet. Iznedreno je nekoliko istoričara umetnosti koji žele da kritički pišu o fotografskoj sceni. Imamo i nekoliko doktorata iz fotografije. To sve čini fotografsku scenu uzbudljivijom i kvalitetnijom. Sve više mladih autora fotografije se afirmišu kao ozbiljni protagonisti na likovnoj sceni Srbije. Oni znaju zašto i šta rade. Za dobru fotografiju je važan mentalni proces, nekada brzina reakcije, ali uvek morate znati šta radite, kako i zašto. Bez toga nema dobre fotografije.
Sve ovo čini fotografiju u Srbiju jačom i vidljivijom, iako mediji nemaju jednak pristup fotografskim izložbama kao izložbama iz tradicionalnih likovnih disciplina.
Konkurentnost je mnogo veća, svi fotografišemo. Fotografija je demokratizovan medij, naročito sa razvojem mobilne telefonije. To je dobro, jer razvijamo vizuelnu kulturu, lakše razlikujemo dobro i loše. Došli smo do tačke kada kvalitet i cena opreme nisu presudni za pravljenje dobre fotografije.
Ulazimo u veoma inspirativno razdoblje u kojem će veštačka inteligencija igrati značajnu ulogu u svim sferama života, pa i u likovnom stvaralaštvu. Videćemo kako će se to odraziti na fotografiju. Nadam se da neće narušiti individualnost pristupa i senzibilnost autora. Ako se to pomeri, a verovatno da hoće, teže ćemo prepoznavati dobro od lošeg.
Organizovali ste godišnju izložbu Sekcije umetničkih fotografija ULUPUDS-a u Galeriji Štab. Ko je sve učestvovao i i šta je publika mogla da vidi?
Ovogodišnja izložba Sekcije umetničke fotografije ULUPUDS-a objedinjuje radove 40 autora koji prikazuju kroz svoj objektiv različite teme: pejzaže, pokrete, portrete, apstraktne kompozicije.
Najveći kvalitet ove postavke je što se posmatračima nudi intiman uvid kroz objektiv različitih autora. Prepoznaju se individualne perspektive i estetski senzibilitet svakog autora. To je zasluga selekcije radova koji je obavio Odbor izložbe. Ove godine, to su bili Sonja Žugić, El Gvojos i Aleksandar Kelić. Oni su uradili odličan izbor i postavku izložbe.
Ovo je druga godina kako smo naše izložbe otvorili za učešće autorima iz drugih sekcija ULUPUDS-a. Uslov je bio da radovi nisu ranije izlagani, s preporukom da su nastali u poslednje dve godine. Ima radova koji su stariji, ali oni koji su izloženi i dalje imaju svežinu i savremenost.
Ukupno je 40 autora, a 24 iz naše sekcije.
Izloženo je 55 radova.
Ovakve izložbe su uvek šarolike, predstavljaju trenutne preokupacije i reagovanja na našu stvarnost, kao i na univerzalne teme. Moram da kritikujem članove naše sekcije, jer smo očekivali više autora. Nema opravdanja za to što odziv nije bio veći. Ovaj propust pripisujem i sebi.
Koliko danas ima članova u Sekciji fotografije ULUPUDS-a? Koliko često se primaju novi članovi i koji su uslovi?
Kod nas je konkurs za prijem novih članova stalno otvoren. Jednom godišnje se vrši selekcija i prijem novih članova. Nudimo i mentorski aktivizam kao pomoć kandidatima da lakše pripreme prijemnu dokumentaciju. Na sajtu ULUPUDS-a postoji uputstvo za prijem novih članova. Ove godine, od četiri kandidata smo primili dvoje. Sada imamo 92 člana
Prijemom novih kolega, sekcija se značajno podmladila i povećan je broj žena. Očekujem da će žene uskoro biti dominantna snaga.
Kako bi ocenio današnji status samostalnih umetnika fotografa? Ima li prostora za poboljšanje njihovog položaja?
Ima prostora za poboljšanje statusa samostalnih umetnika. Samostalnim umetnicima se doprinosi za penzijsko i zdravstveno osiguranje plaćaju po minimalnim osnovicama što znači da će imati minimalne penzije. Pokušaćemo da utičemo na promenu zakona kojim bi se umetnicima sa više staža omogućilo plaćanje doprinosa koji su viši od minimalnih iznosa. Dugogodišnji samostalni umetnici su zbog ranijih kašnjenja sa plaćanjem doprinosa od strane grada u velikim dugovima i kamate na te dugove im se stalno povećavaju. Veliki deo umetnika i dalje nije rešio taj problem, tako da bi trebalo naći način da se ti dugovi otpišu ako lokalna uprava odbija da plati ove zaostale obaveze.
Dodatni problem je nedostatak ateljea i relevantnih galerija u gradu što umetnicima otežava mogućnost profesionalnih angažmana.
Kod nas tržište za autorsku fotografiju nije dovoljno razvijeno. Prednost kod kupaca i dalje imaju tradicionalne likovne discipline.
Primenjena fotografija omogućuje samostalcima da žive od fotografije i tu je konkurentnost velika. Kolege iz naše sekcije uspevaju kreativnim pristupom da ostvare prednost koju klijenti prepoznaju. Odavno fotografija nije samo ilustracija njihovih proizvoda, ona mora da istakne razliku između raznih kompanija emocijom, humorom, pozitivnom vibracijom… Insistira se na različitom pristupu, što je kreativan angažman. Naše kolege, samostalci, uspevaju da odgovore tim zadacima.
Pokušavamo da razvijamo tržište autorske fotografije. Mi fotografi imamo privilegiju da naše radove možemo prilagoditi prostoru, određujemo veličine koje se uklapaju u ambijent i dodaju atmosferu. Drugi umetnici iz klasičnih disciplina nemaju tu mogućnost. Ova prednost se ne koristi dovoljno.
Fotografija je direktno vezana za privrednu aktivnost. Pojava novih kompanija omogućuje i povećanje obima komercijalnih poslova. Najvidljivija je pojava većeg broja stanova i apartmana koji se izdaju na dan. Gosti prepoznaju autentičnost i ističu različitost kada iznajmljuju apartmane koji nisu opremljeni radovima iz komercijalne produkcije šoping molova i robnih kuća. Treba raditi na afirmaciji kreativnog pristupa i povećanju uticaja domaćih autora. Ni taj segment nije iscrpljen, ima tu još puno prostora.
Kakve benefite jednom fotografu donosi članstvo u ULUPUDS-u?
ULUPUDS je reprezentativno umetničko udruženje primenjene umetnosti u Srbiji. To već govori dovoljno o razlogu za pristupanje fotografa našoj sekciji.
Zakonodavac često vrši izmene zakona koji se odnose na autorska prava, izmene za samostalne umetnike i promene u kulturnoj politici Srbije i grada, o čemu se uvek i mi pitamo i imamo konstruktivne dopune, štiteći autore i profesiju. U prethodnim godinama, ovo je bio značajan domen našeg delovanja.
Organizujemo konsultantske sastanke sa namerom da se bolje uputimo u prava i obaveze naših članova, naročito o zloupotrebi autorstva. Gostuju advokati, predstavnici drugih sekcija, kolege iz inostranstva.
Imamo sporazume sa galerijama, čime olakšavamo organizovanje izlagačkih aktivnosti naših članova. Sporazumi sa najkvalitetnijim štamparijama u Beogradu i Novom Sadu pružaju dodatni popust za štampu radova naših članova.
Preko naše liste medija, omogućavamo članovima da oglase svoje aktivnosti.
Mi dajemo i preporuku za dobijanje statusa samostalnog umetnika. Do sada se nije desilo da naša preporuka nije prihvaćena. Kada naši članovi konkurišu za samostalne izložbe u galerijama u Srbiji i regiji, uvek imaju prednost. Prednost članstva u našem Udruženju je vidljiva i prilikom sklapanja komercijalnih ugovora za fotografske poslove.
Tema majskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Slava radu“. Na koji način slaviš svoj rad?
Kroz rad! Ali rad nije sam sebi svrha. Svaki rad je kreativan. Šta god radite, možete ostvariti zadovoljstvo. Neprekidno usavršavanje, učenje, otvorenost, radoznalost, razmena ideja, konstruktivni razgovori, prihvatanje različitosti olakšava pristup radu, zadovoljstvo čini većim. U radu treba otkriti i pronaći izazove koji nas teraju dalje. Svakoga ko je posvećen, spreman da uči i napreduje u pristupu svom poslu, lako prepoznajemo. Može on biti čistač cipela, vodoinstalater, električar, konobar… sve ih prepoznajemo.
Kao čovek, može se biti ostvaren u svakoj vrsti rada. Novac ne sme biti motiv, on dođe kao posledica posvećenosti radu. Tada je zadovoljstvo nemerljivo.
