ПИШЕ: ДАНИЈЕЛА МАРКОВИЋ
ФОТОГРАФИЈЕ: АНЂЕЛА ГРОЗДАНИЋ
ДОЛАЗАК У СТОКХОЛМ ЈЕ ЧЕКАО ГОДИНЕ, НЕ СВЕТЛОСНЕ, АЛИ КАЛЕНДАРСКЕ – ДА.
Златни сат, познат као феномен где се сусрећу зора и залазак сунца, мојим речима, а речима науке даћу у загради (Када је сунце ниско изнад хоризонта, зраци сунчеве светлости морају продрети у атмосферу на већој удаљености, смањујући интензитет директне светлости, тако да већи део осветљења долази од индиректне светлости са неба, смањујући однос осветљења. Ово је, технички, врста дифузије осветљења. Више плаве светлости је расејано, па ако је сунце присутно, његова светлост делује црвенкастије. Поред тога, низак угао сунца изнад хоризонта ствара дуже сенке. Термин „сат“ се користи у фигуративном смислу; ефекат нема јасно дефинисано трајање и варира у зависности од сезоне и географске ширине. Карактер осветљења је одређен висином Сунца, а време преласка Сунца од хоризонта до одређене надморске висине зависи од географске ширине локације и доба године), учиниле су ми се као добра и удобна радна соба, за тему, коју овај број магазина обрађује.
Данас сам направила фотографију која ће пратити овај текст. Није Златни сат, али је као икона обасјао људе, шуму и зграде из перспективе Онога како ће бити и Ко ће доћи. Баш као на икони.
Мислећи о теми овог броја и пролазећи кроз своја сазнања, а туђа знања, одлучих да пишем о светлости, овако, проповедајући један дан. Сабирајући утиске једног дана. Било ког. Непрегледна су знања многих о овој теми, као и незнања. Но, прегледне су скоро све перспективе одакле светло долази. Како то најбоље видимо? Из таме. Да ли је свему опозит потребан да би постојао или постојало? Добро – зло, црно – бело, сит – гладан, добар – зао, светлост – тама.
У овом истом дану, за мене Златног пресека, вадим из полице, уз винску полицу ослоњену, књигу о Маљевичу. Читам о рендгенској светлости. За осветљавање уроњено у таму за које се прави и направљено је много уређаја. Рецимо, Рендгенови зраци. Они могу тако да осветле тело и све што се крије унутар њега, све оно чему стари отварачи нису омогућили поглед.
„На тај начин откривене су ризнице које до сада нису биле доступне људском оку. Али уметник (Маљевич) и даље каже – „на жалост, видети још увек не значи и сазнати, видети још не значи овладати.“
„Разум као да је изгубио телесност и од гвозденог отварача претворио се у зрак и у виду зрака продро унутар предмета. Али ништа не може оданде да извуче, зато што је нашао бесконачност која се не може ни изнети, ни заобићи, ни објаснити пошто нема граница, она нема ни прошлост ни будућност… Иза Рендгенових зрака требало би да продре још савитљивији зрак, који би требало да спозна суштину предмета – зрак светлости сазнања.“ (Маљевич)
Читам даље о светлости, јер шта друго мучи и лечи било ког уметника у исто време, до разоткривања игре бојама. Светлост је туба боја. Ако је нејасан текст, овај мој, погледајте било коју слику. Фотографију. Икону. Свој снимак сломљене ноге, ребра, зглоба. Ко се играо са вашим тамама – не знам. Са мојом тамом се увек домишљато игра светлост, тубе и тубе боја. Није та тама никада једна туба боја. Она је као овај поменути Златни пресек. Чека залазак сунца – зору! Хеј! Па, шта је теологија, филозофија, психологија, физика и медицина у односу на поглед на једно поподне, људе окићене тренутном тамом и разоткривене трајном зором?!
Ко су те светиљке свету? Мишљења сам да у овим данима упознах те светиљке. Живе у далекој земљи, далеко од рецимо Дунава у Голупцу, али су тако близу неба – да подигнете руку и дохватите коју год тубу пожелите. Шта год помешате добићете Светлост свету.
У поменутој књизи (Маљевич), наиђох на једноставне називе слика. Спортиста, Пејзаж са жутом кућом, Осмор, Косац, Дрводеља, Сестре. Дакле, оно што видимо можемо у две или једној речи да опишемо.
Јеванђеље Светлошћу света назива Христа, апостоле као светиљке. Обиље најаве у Старом Завету светиљки, јелеја и полијелеја. Светлости.
Јелеј (од грчке речи ελαίων – elaion), јесте освећено уље које се користи у Цркви. Света тајна Јелеоосвећења је освећивање масла – уља које врше епископи и свештеници за помазивање болесника зарад оздрављења и опроштења грехова на Велики четвртак. А освећење мира (кување маслиновог уља са разним мирисним биљем и другим зачинским додацима) врши патријарх са свештенством и раздаје, шаље епархијама за миропомазивање новокрштених као Свету тајну миропомазања чиме новокрштени добијају Печат дара Духа Светога као симболом припадања литургијској заједници.
Светила у Црки се називају полијелеј (много кандила). У знак радости када у цркву на литургију улази епископ и народ, посебно на Васкрс, рецимо, полијелеји се љуљају и дају утисак Цркве као брода који плови у Царство небеско овде и сада.
У Старом завету као симбол Христа појављује се Огњени стуб – Светслосни стуб који је Мојсије са изабраним народом пратио из Земље Мисирске (Египта – као симбола смрти) и водио их је у земљу Изабрану (праслику Царства небеског).
У јеврејској традицији, празник Ханука се слави 25. Кислева по јеврејском календару, а назива се још и празником светлости. Можда најкарактеристичнији обичај везан за празник Ханука јесте паљење свећа на осмокраком свећњаку (ханукија) који личи на менору – осам главних и једним помоћним краком. Прва свећа се пали првог дана празника, другог дана се пале две свеће, трећег дана три и тако редом до осмог дана празника, када се на свећњаку пали свих осам свећа. Свећњак се обично ставља крај прозора и симболизује објаву чуда, јер празник Ханука сећа на специфични догађај из јеврејске историје везан за светлост која је, уместо очекиваног, једног дана горела читавих осам дана.
Ханука се слави у знак сећања на трогодишњи ослободилачки рат и ослобођење Јерусалима 165. године пре Христа, када је „поново упаљено кандило, а идоли избачени из Храма“. У данима Хануке Јевреји се сећају победе једног од петорице Хакохенових синова – војсковође званог Макаби (чекић) – над Сиријцима и поновног освећења храма у Јерусалиму.
Низ прича из Старог и Новог Завета помињу Светлост, и најављену и долазећу, и ону која је дошла и која ће опет доћи и која греје, осветљава али и оставља простор тами да постане светлост.
