PIŠE: NELA ALILOVIĆ
NASLOVNA FOTOGRAFIJA: PIXABAY.COM
Homeopatizovati (lično sam izmislila ovaj izraz pre nekoliko dana) bližnjeg svog znači izložiti ga direktnom ili indirektnom delovanju informacija dobijenim iz bilo koje supstance na ovom svetu razblaživanjem (rastvaranjem) te supstance nekoliko stotina, hiljada puta vodom, a to izlaganje za posledicu ima poboljšanje njegovog psihofizičkog stanja.
Informacija o suštini neke supstance, o onome po čemu se ta supstanca razlikuje od svih ostalih, a koju prenosi kap vode, homeopatski je lek. Prosto.
Homeopatizujte svoje bližnje tako što ćete im ispričati priču o prvom homeopati na planeti Zemlji, Hipokratu, kome je negde tamo između 460. i 370. pre Hrista sinulo „Omoia Omoiois Eisin Iamata!“ – u prevodu „Slično se sličnim leči“. Stari Grci su svoja homeopatska lečenja („pročišćenja“) izvodili masovno u taeatru. Ljudske emocije koje su remetile zdravlje „naštimavali“ bi izvođenjem predstava tokom kojih su gledaoci mogli da vide patnje ili radost glumaca i poistovete se sa junacima na sceni. Po homeopatskom principu, patnja viđena na sceni potirala je patnju koju je gladalac nosio u sebi i on je iz teatra izlazio zdraviji.
Homeopatizujte svoje bližnje tako što ćete im pokloniti neku lepu knjigu koja jasno objašnjava o čemu se tu radi. Vaši bližnji ne moraju učiti nemački na kome su prve knjige na ovu temu pisane. Prevedene su na naš jezik. Jezičke barijere su uklonjene. Odavno.
Homeopatizujte svoje bližnje tako što ćete im, kad se poseku kuhinjskim nožem, iz svoje homeopatske kutije prve pomoći brže bolje dati homeopatski lek arniku. Nema da omane!
Homeopatizujte svoje bližnje, jer od kad postoji, čovek vapi, jadan i grdan, za onim što je nemački lekar Kristijan Fridrih Samuel Haneman (1755- 1843) svojim molitvama konačno spustio odozgo na Zemlju među nas grešne i smrtne.
Iako je i sam Haneman bio omrznut, ponižavan, šikaniran, proganjan, neka viša sila ipak smatra da Čovek takav kakav je, jadan i grdan, zaslužuje nežnu, neinvazivnu, efikasnu medicinsku metodu koja će mu ublažiti ovozemaljske patnje.
Homeopatizujte svoje bližnje, ali budite spremni i naoružani strpljenjem – opiraće se svim silama. To nam je u prirodi. Kukamo koliko nam je teško, koliko patimo, kako je strašan ovaj život i svet, koliko je sve bolno i mučno, ali često likujemo koliko smo uspešni u kreiranju sopstvenog kažnjavanja tim mučeništvom… Kažnjavamo se… za šta? Na to pitanje neka svako sebi da odgovor!
Možda i vi sami koji ćete prihvatiti moju sugestiju da homeopatizujete svoje bližnje u tom mučnom procesu takođe nalazite neku vrstu kreativne kazne… jer da li je stvarno uživancija da se za premoć utrkujete sa pilulama-lilulama, upakovanim u idealno dizajnirane kutijice (nosim se iskreno mišlju da neke od njih upotrebim kao kutijice za nakit)? Kakve šanse imaju vaše (naše) bele neugledne granulice, u providnoj najlonskoj vrećici, na kojima je ručno (ma, haj’te!) ispisano ime homeopatskog leka? Da li je stvarno uživancija odgovarati iznova i iznova na pitanja: „A zašto ruska akademija kaže da je homeopatija šarlatanstvo?“ Koja ruska akademija i kad su im to rekli? Jesu li ih zvali telefonom? Jesu li im ubacivali letke u poštanske sandučiće? Zašto su naši bližnji toliko prijemčivi za sve informacije koje se kose sa našim pokušajima da ih homeopatizujemo? I otkad to naši bližnji tako puno znaju o placebo efektu? Zašto im je tako lako da poveruju da je otok od uboda pčele na njušci vašeg psa spao zbog placebo efekta homeopatskog leka apis? I otkad psi kapiraju placebo efekat???
Da li je stvarno uživancija bila i samom Samuelu Hanemanu da isprobava 2000 homeopatskih lekova, na sopstvenoj koži, u ime zdravlja ljudskog roda? Da li je stvarno bila uživancija odustati od zvanične medicine tog vremena, sa sve pijavicama, otrovnom živom i besomučnim puštanjem krvi pacijentima u cilju njihovog ozdravljenja zarad prevodilačkog gladovanja i čekanja, čekanja da mu Bog da gorki znak, gorki putokaz u obliku kinina, putokaz ka zdravlju, da ne kažem izbavljenju?
Zar je stvarno bila uživancija progutati određenu količinu kinina, namerno, svojevoljno time izazvati simptome malarije, da bi se tako došlo do epohalnog otkrića i temelja homeopatske medicine da jedino supstanca koja kod zdravog čoveka izaziva određene simptome može izlečiti bolesnog čoveka sa istim tim simptomima? Do tada se verovalo da kinin leči malariju, jer ima gorak ukus (da, da, da…).
Zar je stvarno bila uživancija do kraja života usmeravati bližnje svoje ka tom putu (da ne kažem putu izbavljenja)?… Nije. Ali mi i dalje homeopatizujemo svoje bližnje… Zašto? Zato što znamo da smo voljeni. Zato što onima koji se osećaju voljenima, uživancija nije smisao života. Zato što znamo da su i naši bližnji voljeni. Zato što znamo da oni misle da nisu voljeni. Zato što znamo koliko je malo potrebno da se sete… Tragajmo i dalje za tim malim, jer u tom malom nema mesta ni za šta drugo, sem za Ljubav.
