PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOAPLOVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
TAMO GDE SE SUSREĆU UMETNOST I NAUKA, ČOVEK IZRAZITOG SENZIBILITETA ZA DOBRO, LEPO I SAZNAJNO. HIRURG 21. VEKA U ORDINACIJI IZGRAĐENOJ PO POSLEDNJOJ REČI MINIMALIZMA, KOJA VIŠE LIČI NA KOMSIČKI BROD U KOJEM SE PRELAMAJU ZRACI NEONSKE SVETLOSTI, SVOJIM SVETLOSNIM MAČEM DR PETAR DRAGIĆ, USKO JE SPECIJALIZOVANI HIRURG IZ OBLASTI VENSKE PROBLEMATIKE I VENSKE ESTETIKE. STEKAO JE VELIKO ISKUSTVO OD PREKO 10.000 OPERACIJA, ŠTO PREDSTAVLJA NAJVEĆU SERIJU NA SVETU U RUKAMA JEDNOG HIRURGA I JEDNU OD NAJVEĆIH SERIJA OPERACIJA JEDNE BOLESTI.
KLINIKE „DRAGIĆ“ U NOVOM SADU, BEOGRADU, BANJALUCI, SU SPECIJALIZOVANE ISKLJUČIVO ZA LASERSKE OPERACIJE VENA I VENSKU ESTETIKU (KAPILARI). ON JE PIONIR LASERSKIH OPERACIJA VENA, PRVI KOJI JE JUGOISTOČNOJ EVROPI UVEO LASER U OPERATIVNO LEČENJE PROŠIRENIH VENA (PRVA LASERSKA OPERACIJA U ZEMLJI URAĐENA JE 2007. GODINE, U NOVOM SADU). NJEGOVIM USPEHOM I ZALAGANJEM, LASERSKE OPERACIJE VENA SU POSTALE METODA IZBORA U LEČENJU PROŠIRENIH VENA. INSPIRACIJU U NJEGOVOM RADU I USPEHU, TOKOM POSLEDNJIH GODINA, PRONALAZI SVE VEĆI BROJ STRUČNJAKA IZ ZEMLJE I INOSTRANSTVA, A PRIMENA SAVREMENE VENSKE TERAPIJE LASEROM POSTAJE ZLATNI STANDARD MEDICINE 21.VEKA
ČOVEK KOJI JE UPLEO UMETNOST I NAUKU, SAN I IDEJU, ZNANJE I LJUBAV, OSEĆAJ I HUMANOST, NA SVOM PUTU KA JEDINSTVU ISTOG. ART & SCIENCE PRIPADA NJEMU PO STILU I OBRZOVANJU. DR PETAR DRAGIĆ JEDAN OD NAJBOLJIH SVETSKIH HIRURGA U INTERVJUU ZA RYL MAGAZIN.
KAKO OBJAŠNJAVAŠ SVOJU LJUBAV PREMA UMETNOSTI I NAUCI?
Medicina je jedna od najhumanijih profesija, zbog toga što je objekt rada sam čovek odnosno ono što je za njega najznačajnije..a to je zdravlje. Zbog toga lekar prema svakom pacijentu treba da daje svoj maksimum kao sto se umetnik unosi u svoje delo. To zahteva ne samo znanje iz knjige već kao i u umetnosti, što veći stepen kreativnosti i inovacije kako bi to delo i samo lečenje bilo bolje. Zbog toga smatram i sebe na neki način umetnikom ili bar da kažemo primenjenim umetnikom. Svakim danom napredujem, rastem i učim da koristim nauku na najbolji moguci način, a svakog pacijenta posmatram kao posebnog i na neki način kao svoje umetničko delo.
DEČAK IZ SOMBORA, IZRASTAO JE U CENJENOG SVETSKOG HIRURGA. SVOJIM „SVETLOSNIM MAČEM“ POMAŽEŠ PACIJENTIMA U LEČENJU. KAKAV JE OSEĆAJ BITI MEĐU NAJBOLJIMA U SVOJOJ STRUCI?
Ja zaista to ne osećam jer se sve dešava na svakodnevnom nivou, puno je putovanja, edukacija. Kroz veliki broj operacija uvideo sam i nedostatke dosadašnjih operacija te su i neminovno su usledile inovacije sa kojima sam unapredio intervenciju njenu uspešnost i sigurnost.
Te inovacije pored sigurnosti i dugotrajnosti intervencije poboljšavaju i njen estetski efekat i brzinu oporavka što su moji glavni ciljevi. Uporedo sa tim su kolege iz celog sveta počele pratiti moj rad i učiti iz mog velikog iskustva koje se meri jednom od najvećih ako ne i najveću seriju operacija vena na svetu.
LASER JE NAŠAO MESTO U FLEBOLOGIJI (NAUKA O VENAMA). DANAS NI JEDNA INTERVENCIJA U SVETU NE MOŽE DA SE ZAMISLI BEZ LASERA. KOJA JE PREDNOST OVE VRSTE INTERVENCIJE NA PROŠIRENE VENE U ODNOSU NA STARU INTERVENCIJU?
Prednosti modernih laserskih operacija u odnosu na klasičnu su velika sigurnost pacijenta odnosno smanjenje rizika od same intervencije iz razloga što se intervencija odvija u lokalnoj anesteziji za razliku od klasične kod koje je bio potreban anesteziolog, opšta anestezija. Zatim laserksa operacija se odvija u ambulantnim uslovima i pacijent odmah nakon intervencije se vraća svojim aktivnostima tj. nema oporavka dok se kod stare ostajalo u bolnici po nekoliko dana a oporavak i bolovanje kući je često trajao ne manje od mesec dana. Kod laserske metode ne postoje rezovi konci i ožiljci i proces je potpuno bezbolan zbog tog što se vena ne vadi iz organizma, dok je kod klasične intervencije veliki nedostatak i to što je vrlo invazivna i vena se vadi (čupa) iz organizma zbog čega pacijent nakon intervencije ima izražene hematome otoke bolove i ožiljke. Pored svega laserksa procedura se obavlja sve vreme pod kontrolom ultrazvuka i mnogo je preciznija a samim tim uspešnija u smislu pojave novih vena od hirurške metode koja se radi “na slepo” (Obično je ultrazvučni pregled bio urađen od strane drugog lekara). Kod laserske operacije isto lekar radi i pregled i intervenciju i za vreme intervencije stalno koristi ultrazvuk kako bi video šta radi.
2012. i 2013. GODINE PROGLAŠEN SI ZA EVROPSKOG LIDERA U BROJU LASERSKIH OPERACIJA NA VENAMA. KOLIKO DNEVNO RADIŠ I KAKO USPEVAŠ DA ORGANIZUJEŠ PRIVATNI I POSLOVNI ŽIVOT?
2012. sam dobio nagradu na prestižnom kongresu vaskularnih hirurga CICE u Brazilu za najveći broj intervencija međutim od tada do danas moj tim i ja nismo stali, već i dalje radimo još bžim tempom, tako da smo i dan danas u samom vrhu nove hirurgije. Obišao sam zaista puno zemalja edukujući lekare i puno lekara koji već imaju određenog iskustva iz ove oblasti i sa ponosom mogu da kažem da pacijenti kod nas mogu da dobiju najbolju i najkvalitetniju intervenciju kao i praćenje. Nigde nisam video toliku preciznosti i posvećenosti detalju kao kod nas a to je možda i zbog toga što sam stasao kao kardiohirurg gde je upravo ta preciznost merena u delovima milimetra. Često mi kolege kažu da preterujem međutim ukoliko to pacijentima donosi benefit onda i taj delić, milimetar i za mene znači.
Da bih to postigao moram stalno da mislim o tome, o materijalu, pristupu, organizaciji a to zahteva i vreme posle same operacije ili kako bi ga nazvali privatno vreme. Na neki način meni je teško podeliti privatno i poslovno jer ih ja poistovećujem. Jednostavmo to je moj život i ja ga na taj način dožvljavljavam. Sva moja interesovanja pored posla su opet na neki način usmerena ka tome što radim u arhitekturi za koju smatram da je neizostavni deo života svakog čoveka. Putovanja na koja idem u smislu edukacije drugih lekara koristim za sticanje poznanstava i upoznavanje njihovih kultura.
Gotovo retko bilo gde putujem kao turista zbog nedostatka vremena ali ova druga putovanja idealno zamenjuju prva ako ne i bolje. Tako da je za mene privatni i poslovni život jedan isti.
KLINIKE „DRAGIĆ“ U BEOGRADU, NOVOM SADU, BANJALUCI I PODGORICI KOJE SU SPECIJALIZOVANE ISKLJUČIVO ZA LASERSKE OPERACIJE VENA I VENSKU ESTETIKU (KAPILARI). U SVIM OVIM GRADOVIMA U TRI DRŽAVE NJEGOVE KLINIKE ZAUZIMAJU APSOLUTNU LIDERSKU POZICIJU U SAVREMENOJ VENSKOJ TERAPIJI. ŠTA JE ONO ŠTO JE VAMA NAJVAŽNIJE U LEČENJU PACIJENATA U SVOJIM KLINIKAMA?
Posvećenost i specijalizovanost. Posebnost ovih klinika je upravo ta što se isključivo bave jednom problematikom i kompletno su usmerene na rešavanje tog jednog problema za koji neko misli da je mali i nebitan, a pacijenti koji boluju od tog problema znaju koliko je njihov problem teško rešiti pogotovo ako su u pitanju kapilari. Kod nas kao i u svetu je postojalo mišljenje da proširene vene u stvari nisu bolest već estetski problem te da ga ne treba lečiti sve dok se ne iskomplikuje, a kad se iskomplikuje onda je već kasno. To mišljenje je bilo urzokovano pretežno ne adekvatnog lečenja ili hiruške operacije koja je bila preagresivna te su pacijenti i lekari najčešće ovaj problem guralinpod tepih.
Međutim sa prvom pojavom lasera ja sam ga usvojio i kao pionir prvi u našoj zemlji, jedan od prvih u svetu počeo da ga primenjujem znajući koliko ljud li čeka na neku novu, bolju vrstu lečenja.
Od tada do danas svaki dan kontinuirano specijalizovani radimo na tome da poboljšamo ne samo operaciju već i lasersku opremu davajući savete inđenjerima iz Bioliteca.
KREIRAŠ BUDUĆNOST LEČENJA VENA. DOKLE SI STIGAO U TOME?
Trenutno smo ušli u treću generaciju lasera odnosno njihove talasne dužine od 1940 nm koja daje najbolje rezultate. Takođe se daleko otišlo na razvoju sondi koje prenose energiju na venski zid. Koristeći najmoderniju opremu sretan sam što smo mojim unapređenjima i inovacijima ušli u samu suštinu ili koren problema i što danas mogu da uradim ono što nismo ni blizu mogli kad smo bili na samom početku.
Takođe sam sretan što živim u eri razvoja ove oblasti, tako da smo konačno uspeli da rešimo problem kapilara potpuno novom metodom sa kojojm sam jedini u Evropi i zbog koje mnogi lekari dolaze u našu zemlju na edukaciju. To je metoda koja za razliku od otalih dosadašnjih metoda koje su bile poprilično neuspešne i ne samo to već su ostavljale još gore rezultate. Možemo da kažemo da smo zatvorili krug i da imamo idealan koncept lečenja vena i kapilara.
VELIKI SI ESTETA, LJUBITELJ ARHITEKTURE, UMETNOSTI, NAUKE. U TVOJE KLINIKE SU UMETNIČKA DELA, TVOJE BOJE JEDNOSTAVNE I SVEDENE, STIL ODREĐEN U PRVCU SVETKSIH TRENDOVA U MINIMALIZMU. KAKO OBJAŠNJAVAŠ EKSPOLOZIJU LEPOTE KOJOJ TEŽIŠ U SVEMU I ZNANJA KOJE NOSIŠ?
Moje klinike nose unutrašnju poruku koju i ja nosim u sebi. One su bele, pročišćene od suvišnih uglova linija i nejasnoća. Minimalizam u sebi nosi lepotu, kulturu i prefinjenost ukusa. On rasterećuje, opušta i vodi u neku drugu dimenziju. Ukoliko sve to uspete, dobijate jedan jednostavan izgled koji u sebi sadrži celu jednu na prvi pogled nevidljivu harmoniju.
Takođe je bitan i za sam posao, jer jednostavnost je jako potrebna u poslu i hirurgiji. Bela boja pored toga što izražava energiju svetlost i pozitivnost veoma je bitna za preglednost i održavanje higijene prostora. Tematski su moje klinike uvek fiturističke jer smatram da je ovo sto radim budućnost.
KLINIKA „DRAGIĆ“ JE NOVO OSNOVANA U BANJALUCI. KOJI SU KAPACITETI I KAKO SI JE ZAMISLIO?
Ona je poslednje dizajnirana od svih klinika i samim tim kao najnovija je i konceptualno najsavremenija. Posebno sam ponosan na nju jer je moje idejno rešenje. Takođe sam ponosan na kliniku u Novom Sadu koja je projekat arhitektonnskog studija „Fluid“ i arhitekte Đorđa Geca koja je osvojio nekoliko naših najprestižnijih nagrada (srpsko Bijenale arhitekture u Beograd 2016. za najbolji dizajn enterijera u Srbiji). Projekat je objavljen u nekoliko svetskih najpoznatijih časopisa kao sto su „Dezzen“ itd. Klinika je i kao inspiracija mnogim lekarima širom sveta.
TEMA NOVEMBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „RAZUM & OSEĆAJNOST“ KOM SE CARSTVU PRIKLANJAŠ? RAZUM ILI OSEĆAJNOST ILI I JEDNO I DRUGO?
Smatram da sve u životu polazi od intuicije odnosno osećanja koji te vodi nekim putem. Ako u sebi imamo želju intu želju stalno osnažujemo sigurno će nas taj put dovesti negde. Možda to neće biti baš to što smo hteli.. već nešto mnogo bolje.
