MISIJA SAOSEĆAJNOSTI I LJUBAVI

PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: ELISABETH ESCOBAR

ELISABETH ESCOBAR, OSOBA SA MNOGO ZVANJA. MASTER DIPLOMU IZ SAVETODAVNE PSIHOLOGIJE DOBILA JE NA UNIVERZITETU KOLUMBIJA U NJUJORKU I U POSLEDNJIH 30 GODINA RADI KAO STRUČNJAK ZA POMOĆ. SVOJ ŽIVOT JE POSVETILA POMAGANJU ONIMA KOJIMA JE POMOĆ POTREBNA, A DEO TE MISIJE OBAVLJALA JE NA RAZLIČITIM FAKULTETIMA I UNIVERZITETIMA TAKO ŠTO JE POMAGALA STUDENTIMA DA SE PRILAGO­DE ŽIVOTU NA FAKULTETU I SVIM DRUGIM PROBLEMIMA S KOJIMA SE U TO VREME MOGU SUOČITI. DOK JE RADILA U PROGRAMIMA LEČENJA OD ALKOHOLA I DROGA, POMAGALA JE ADOLESCENTIMA I ODRASLIMA, KAO I NJIHOVIM PORODICAMA, DA NAUČE O FIZIČKIM, EMOCIONALNIM I DESTRUKTIVNIM EFEKTIMA ZAVISNOSTI. ELISABETH JE LICENCIRANI KLINIČKI INVERVENCIONISTA I POMAŽE U UVOĐENJU VOLJENIH U PROGRAME LEČENJA. ELISABETH JE TAKOĐE STEKLA SERTIFIKAT KAO STRUČNJAK POZITIVNIH DISCIPLINA I RADILA JE DUGI NIZ GODINA KAO ŠKOLSKI SAVETNIK K-12 PROGRAMA. JOŠ UVEK RADI SA DECOM, RODITELJIMA, PA ČAK I ŠKOLSKIM OSOBLJEM, U NALAŽENJU REŠENJA ZA ONE KOJI SE BORE SA SOCIJALNIM ILI PROBLEMIMA PONAŠANJA, KOD KUĆE ILI U ŠKO­LI. ELISABETH PRUŽA RADIONICE “TRENING ZA PROMENU” KOJI POMAŽE POJEDINCIMA DA SE NJIHOVI ŽIVOTI PREOKRENU: DA OSTAVE PUŠENJE, SKINU KILOGRAME, PROMENE KARIJERU, VENČAJU SE, RAZVEDU, SUOČE SE SA GUBITKOM VOLJENE OSOBE ILI DA JED­NOSTAVNO BUDU MANJE ANKSIOZNI.

NA ČEMU TRENUTNO RADIŠ I ŠTA SE RAZVILO IZ TVOJE PROFESIJE? ŠTA SI ISKREIRALA ISPOD SVOG KIŠOBRA­NA?

Trenutno sa još tri žene koje su isto stručnjaci za pomoć radim na pokretanju novog poslovanja, NOVI MOST OKO SVETA, koji smo razvili za druš­tvo iseljenika koji se stalno prilagođavaju svaki put kada se sele.

MNOGO PUTA U ŽIVOTU SI MENJALA MESTA STANO­VANJA. ŠTA SI NAUČILA IZ SVIH TIH PROMENA – LJUDI, KULTURA, GEOGRAFSKIH ŠIRINA I DUŽINA?

Naučila sam da budem fleksibilna i strpljiva. Pri­hvatam sve što mi život pruža i tražim rešenja. Kada sam bila mlađa, mislim da sam imala velika očekivanja od drugih, uključujući i sebe, a sada sam spremnija da „proverim sebe“. Ako imate prevelika očekivanja, onda to vodi u frustraciju. Više volim da budem kao pastrmka i da plivam niz struju nego da budem losos i plivam uz stru­ju, međutim, s vremena na vreme, moramo i to. Osećaj da sada mogu da odlučim kako želim da odgovorim na život mnogo je lepši nego da samo reagujem na njega. Često pomažem svojim kli­jentima da razumeju tu razliku. Reagovanje je de­lovanje bez razmišljanja, a odgovaranje je delova­nje sa razmišljanjem. Mislim da je to važno kada se puno selite. Izraz „jedino što je konstantno je sama promena“ je veoma prikladan. Najbolja stvar koju sam naučila o selidbi je da mogu da se menjam. Mislila sam da postoji samo jedan način da se rade neke stvari, sada imam mnogo više „alata“ u svojoj „kutiji alata“.

ŠTA TE ČINI SREĆNOM?

Upoznavanje ljudi! Volim da čujem priče ljudi – naravno ono što osećaju da mogu da podele. Pri­če ljudi o tome šta im je važno u životima mi je pomoglo da otvorim oči. Volim ravnotežu u pro­vođenju vremena sa ljudima i da budem sama. Srećna sam kad istražujem svet sa mužem i što sam otvorena ka svemu što mi univerzum ponu­di.

ŠTA BI IZDVOJILA IZ SVIH TIH GRADOVA – NEKU BIBLIO­TEKU, KAFE, PARK, KUĆU, PRIJATELJA… KAKO BI IZGLE­DAO TVOJ SVET DA SVE SPOJIŠ U JEDNO?

Ima mnogo stvari koje volim u svakom mestu gde sam živela, ali evo nekoliko koji su mi omi­ljeni:

Beograd, Srbija – Šetnja sa mojim psima u Hyde Parku svako jutro, obilaženje malih umetničkih galerija i kupovina umetničkih dela, ručak od 7 jela u Aleksandrović vinariji sa šetnjom kroz cr­kvu Sv. Đorđa.

La Paz, Bolivija – Ispijanje kafe u Typica kafiću, koje je postalo poznato kao moja „kancelarija“, jer sam toliko vremena provodila tamo, Slane Ravnice gde možete kilometrima oko sebe vide­ti svet i Dulce de Leche Crepes u Assadoru, mali restorančić u blizini moje kuće.

Lisabon, Portugal – Bruno de Horta restoran je najbolje mesto za grilovana mesa, zajedno sa hlebom pečenim na maslinovom ulju, zelenim paprikama, kratkom vožnjom voza do Sintra da vidite najjedinstveniju palatu i da istražujete ovaj zeleni gradić i da posetite kineski paviljon, koji je zapravo bar, ali liči više na muzej zbog stotine umotvorina koje je vlasnik skupio.

Rim, Italija – Slika Karavađa u crkvi iza moje kuće, espreso na terasi hotela Sv. Rafaela i veče­ra u Santa Luciji na prizemlju, vožnja do Toska­ne da se divite renesansnoj arhitekturi uz čaj na malom trgu na kraju dana.

Prag, Češka Repulika – Volim Karlov most noću nakon svežeg snega, kao i odlazak do Boemskog đevreka na ručak i kupovinu granitnog nakita.

Ako spojim sve što volim na ovim mestima, ja­sno se vidi tematika: priroda, umetnost, hrana i kultura!

KAKO JE BITI SUPRUGA DIPLOMATE? MENJAJUĆI GRA­DOVE I DRŽAVE – KOJE SU DOBRE I LOŠE STRANE TA­KVOG ŽIVOTA?

To je veoma dobro iskustvo i osećam se bla­goslovenom što imam ovu priliku da živim i ra­dim u inostranstvu jer je drugačije od odlaženja na odmor. Kada živite u inostranstvu, mnogo detaljnije vidite sve. Jedina mana ovog života je da vam nedostaju porodica i prijatelji. Ali se svi trude oko posećivanja (pre-kovida), tako da hva­la nebesima na video četu! Sada radim manje jer provodim više vremena tako što učim da sviram klavir i pričam srpski, kao i vežbajući Tai Či. Dok sam bila mlađa, rad mi je bio prioritet, ali sada imam manje klijenata i zahvalna sam što mogu da im ponudim svoje usluge. Radim puno na “Treningu za promene” sa još tri stručnjaka ovde u Beogradu – naše projekat se zove “Novi most oko sveta” i ono pomaže strancima u svetu da se prilagodi problemima sa kojima se suočavaju.

KOJA JE TVOJA DUHOVNA FILOZOFIJA? ŠTA PRAKTIKUJEŠ DA BI BILA SADA I OVDE, U TRENUTKU?

Šetam puno sa psima i nalazim svoju duhovnost u prirodi i radu sa drugima. Nalazim duhovnost i u umetnosti. Lako je biti oduševljen „budućnošću“ jer se često selimo i moramo da se pripremimo na unapred određen raspored za narednu godi­nu, ali sam takođe postala odlična u uživanju u trenutku – ranije nisam bila u mogućnosti da to radim tako da sam sada zadovoljna sobom.

ŠTA VOLIŠ U SRBIJI?

Volim hranu. Ima toliko lepih mesta sa baštama, kako u Beogradu, tako i van grada, kao i Proje­kat 72 u Novom Sadu. Volim umetničku scenu. Kupovina umetničkih dela je prava poslastica. Volim toplinu ljudi koje sam upoznala. Svi taksi vozači su bili veoma dobri prema meni i pažljivi kada sam i imala neku jezičku grešku. Volim od­laske u muzeje, manastire i crkve. Takođe, neve­rovatnu prirodu, makar i lokalni park gde šetam svoje pse svakog jutra, ili vožnju da vidim Čelič­nu kapiju ili Frušku goru!

ČLANICA SI MEĐUNARODNOG KLUBA ŽENA I NAPISALA SI ČLANAK ZA NOVU KNJIGU „BEOGRAD KROZ OČI STRA­NACA“.

Da, veoma sam bila dirnuta time što su me oda­brali da pišem jer svi koji me znaju, znaju koli­ko volim da budem tu! Beograd je tako zabavan grad. Pisala sam o tome koliko su umetničke ga­lerije divne i već sam kupila mnogo dela lokalnih umetnika, a pošto ćemo ovde biti još dve godine, planiram da kupujem još!

TEMA NOVEMBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „RAZUM & OSEĆAJNOST“. KADA KORISTIŠ RAZUM, A KADA OSEĆAJNOST? ŠTA JE DOMINANTNIJE?

To je interesantno pitanje. Razum doživljavam kao zdrav razum ili korišćenje svojih čula. Što se osećajnosti tiče, mislim o tome kako reagujem na druge – da li sam osetljiva prema njima i kao stručnjak za pomoć i po svojoj prirodi. Oba i ra­zum i osećajnost primenjujem svakodnevno.