HAPPY END – HAPPY START

Sanja Ciganović

PIŠE: ANIMA MUNDI

Sanja Ciganović, autorka je knjige „Priče iz života razvedene mame”, koja se čita u jednom dahu. Razvod je Sanju pokrenuo na pisanje i podrška je ženama kroz svoja životna iskustva koja iskreno prenosi. Svaka njena priča je tema za sebe i uvek ima srećan kraj. Sanja je diretna, otvorena, divna, vesela majka desetogodišnje devojčice. Njene iskrene životne priče privlače ogromnu pažnju ne samo razvedenih žena, nego i šire publike.

KAKO IZGEDA MAMA NAKON RAZVODA? DA LI JE TO ONA ISTA MAMA I ŽENA DOK JE BILA U BRAKU KOJI NIJE FUNKCIONISAO?
Nisam ista. Sve ono pre razvoda vrlo me je potrošilo i trebalo mi je vremena da se vratim svom Ja, da se pronađem i snađem. Umiranje braka i ideala vezanih za izabranog bračnog partnera prilično iscrpljuje. To su, bukvalno, bile godine preispitivanja da li mogu još nešto da pokušam, pre odlaska u sud? Da li sam radila na sebi dovoljno da se promenim na bolje, jer u braku nikad nije jedno „krivo“, a drugo „pravo“? Dvoje u brak ulaze svako sa svojim motivom i ljubavlju. Kada dođe do tačke pucanja, bolje je preduzeti korake da ono što je bilo dobro ostane u dobroj uspomeni i, ako je moguće, razići se dostojanstveno. Nismo više supružnici, ali ćemo detetu uvek ostati roditelji. Dete je vredno obostranog truda da ne postanemo neprijatelji, čak ni ako su postojale bračne situacije koje nisu lepe ni za prepričavanje.
Čovek se lako navikne na dobro, a na loše još lakše. Najteže je napustiti zonu svog komfora, pa je tako i odluka o razvodu ono što se često odlaže zbog dece, materijalne sigurnosti i navike, to su najčešći izgovori. Kad osvestimo da nešto nije dobro po nas, vreme je za traženje izlaza za evakuaciju. To je put iz naše zone komfora, vrlo često baš onaj koji nismo očekivali, kao požarnim stepenicama dok zgrada gori. Neizvesno je gde ćemo stići, da li u još veći ponor ličnih strahova, ili na čist vazduh kog su naša pluća željna. Daleko od toga da favorizujem razvod, naprotiv, ali kada se bračna zajednica ne može sačuvati da porodica bude funkcionalna, sud ostaje kao konačno rešenje.

Kao što kažu da je brak samo jedan papir, tako je i razvod neki drugi papir, ali se u oba slučaja mnogo toga menja. Mi, odrasli, možemo da osvestimo promene i svoj strah kako ćemo dalje. Deci treba pomoći da shvate da mama i tata više ne mogu zajedno, ali će se i dalje truditi da budu najbolji roditelji.
Definitivno nisam ista žena pre i posle. Promenila sam adresu, stan, krevet, zajedničke prijatelje, obaveze oko nabavke, ćerkine škole… Tok svojih misli i način razmišljanja o životu. Da, razvod je kraj, ali i početak nove faze života. U paketu novonastalih promena, lepo je promeniti i neku svoju naviku na bolje, na primer, pronaći vremena za hobi ili sport. Jako je važno opet zavoleti sebe u viđenom stanju, sa svim manama, borama i sedim vlasima, poderanim patikama i praznog telefonskog imenika. Krug starih prijatelja se podelio i smanjio, u redu, napraviću nove krugove. Vremenom, vrati se i osmeh, i nada i vera da nije kraj sveta ni života, već kraj braka. Idemo dalje.

KAKO POMAŽEŠ ŽENAMA DA SE IZDIGNU IZ BOLNE SITUACIJE U KOJOJ SU SE NAŠLE?
U Srbiji, razvedena žena se gleda kao da je osramotila i ukaljala pola planete. Jedino strašnije od biti razvedena žena je biti razvedena žena ateista. Da li zbog razmišljanja da se razvod (bolest, bankrot, pljačka…) dešava samo nekom drugom, ne znam. Razvedena žena dobija društvenu etiketu neuspešne, koja nije bila u stanju da zadrži muža, kao da je u pitanju pas koji je pobegao u komšijsko dvorište. Iznenadili biste se koliko puta će Vas drugi ošinuti pogledom ili rečima, kao onu koja je odgovorna za razvod, čak i kada su transparentni razlozi koji su doveli do razvoda (preljuba supruga, njegovo nasilničko ponašanje, alkoholizam ili narkomanija).
Pomažem ženama pričom. Ne pitam i ne osuđujem. Pažljivo slušam njihov bol, bez da se stavljam na bilo čiju stranu. Moja uloga je da ženama pomognem da osveste da nisu same. Hiljade sličnih širom sveta ovog trenutka se razvode. Dok su se brakovi ljuljali, hrabro su skupljale mrvice dobre Energije, da porodice kako-tako funkcionišu. Kad dođu do tačke da je razvod tu, lome se. One, koje sve na ovom svetu mogu da prežive, susreću se sa strahom od nepoznatog: kako ću dalje sama, kako ću da plaćam račune, da li ću deci moći da obezbedim sve što im treba? Samo polako. Brak se nije raspao preko noći, pa ni one ne mogu da se oporave tako brzo. Poricanje tuge, straha, razočarenja i sličnih osećanja može im dati pogrešnu sliku, privid zadovoljavajućeg poboljšanja. Na listi velikih stresova, razvod je odmah iza smrti bliske osobe. S bzirom na to da se brak upisuje u matičnu knjigu, isto kao i novorođenče, razumljivo je zašto mu pridajemo toliki značaj. Teško je gledati kako ono, u šta smo verovali da je veza za ceo život, nestaje. Ma koliko da mislimo ili osećamo da smo spremni za kraj braka, strah od nepoznatog postoji i normalan je. Stručnjaci kažu da je potrebno oko 8 godina da prebolimo razvod, što je individualno, ali dovoljno slikovito da pokaže koliko vremena nam je potrebno da se vratimo na dobre pozicije.
I meni su drugi ljudi pomogli, stručni da pomoć pruže (i pravno-formalnu i psihološku), i savetujem svima da potraže pravu pomoć. Danas ja nastavljam tim putem, jer samo sreća raste kad se deli. Velika je stvar kad neko, kroz suze, stavi krhotine svog braka pred Vas, i kad pomognete da odabere i sačuva ono što je vredelo.

NEGDE SAM PROČITALA DA SE ČOVEK BUDI TEK NAKON BANKROTSTVA, KADA OBOLI OD RAKA I NAKON RAZVODA. KAKO JE IZGEDALO TVOJE BUĐENJE NAKON RAZVODA?
Trebalo mi je vremena i Energije da se opustim. Poput prohodavanja posle nesreće, posle koje osoba provede neko vreme u komi, da se slikovito izrazim. Jedna slučajno izrečena rečenica pokrenula me je da pišem. Tu se otvorio vulkan, bukvalno. Pisala sam zbog sebe, a kada je statistika bloga pokazala hiljade čitalaca, shvatila sam da sam zaista nova Ja.

POSTOJI LI SREĆAN KRAJ? „NIJE KRAJ AKO NIJE SREĆAN“ – REKLA BI HELEN KELER.
Sve ima početak i kraj, osim viršle, ona ima dva početka. Šalu na stranu, razvod je kraj i početak. Kraj perioda u kome smo prestali da rastemo i napredujemo, jer smo se borili sa paketima problema. Kada osvestimo da Energija samo menja oblike i da iz jednog prelazi u neke nove i više oblike, jasno je da je zaista na svakom kraju novi početak, a počeci su uvek srećni. Novi, gizdavi, neukaljani i bez tereta prošlosti, počeci novih puteva, novog razvoja, novog Ja. Volim početke i nove prilike. Razvod je upravo to, reset i novi start. Kuda će nas povesti, uglavnom mi biramo. Nekoga u nove predele planete Zemlje, nekoga u središte sebe, nekoga u novi hobi, nekoga u porok. Do nas je kako ćemo novi početak da iskoristimo.

JEDNA TVOJA PRIČA NOSI NAZIV HAPPY END. OBJASNI NAM O ČEMU SE RADI?
Objavila sam knjigu „Priče iz života razvedene mame“. To je zbirka priča koje su ciklično postavljane na moj blog http://umdrumiostalo.blogspot.rs/. Nisam bila svesna da ih čita još neko osim mene, dok nisu počele da stižu poruke: „Hvala što si me opet nasmejala, posle razvoda moj svet se raspao, zaboravila sam na smeh, ljubav, prijateljstvo…“. Svaka moja priča je tema za sebe i svaka ima svoj mali happy end. Priče mogu da se čitaju pojedinačno i hronološki, jer svaka, ispod više slojeva smeha, ima svoju poruku i svoj mali srećni kraj.
Imamo sklonost da intenzivnije pamtimo loše događaje, a u svemu lošem mora da postoji i nešto vredno sećanja. Svaki kraj je happy end, jer za njim stiže happy start. To je ono što ovom svetu daje nove boje, senke, mirise, zvukove. Živeo novi početak!

OD SVIH SVOJIH PRIČA, KOJU NAJVIŠE VOLIŠ?
Priče počinju kao dnevnik razvedene mame koja je sama otišla na letovanje, a nastavljaju se kroz smenu godišnjih doba, novih likova, gradova, kontinenata. Ne moramo da odemo preko okeana da bismo svom životu dodali novi kvalitet. Sve to čuči u nama, treba samo da pomognemo da izađe na površinu. Meni je najdraža priča u kojoj se upoznaju ćerka glavne junakinje i ćerka njenog novog partnera. Deca su mnogo prirodnija od nas. Gledaju srcem, a ne očima opterećenim prethodnim iskustvima. Imamo šta od dece da naučimo, za početak, da gledamo svet oko sebe onako kakav jeste.

KAKO IZGLEDA SADA KADA HODAŠ „SVETLOM STRANOM ULICE“?
Sada svetlim i ja. Radim, pišem blog, upoznajem ljude iz celog sveta, jer knjiga sama nalazi put do čitalaca. Naučila sam da poređam svoje prioritete, da se radujem sunčanom danu ili kafi sa dragom prijateljicom, umesto da žalim sebe ili brak kog više nema. Novo okruženje, nova interesovanja i novi kvalitet života koji sam stvorila sama za sebe. Eto, to me je pokrenulo. Sada imam više volje (ali i manje vremena) da se bavim onim što istinski volim, a to je pisanje. Ne nameravam da se obogatim, niti postanem planetarno poznata. Poruka nepoznate čitateljke da su joj moje priče dale neophodnu dozu živosti, smeha i ljubavi, sija lepše nego zlato.
Razvod je tačka na bol koji smo dugo, pre samog sudskog čina, osećali. Boleće dok ga budemo hranili strahom i strepnjom. Moj savet je da svako u sebi pronađe bar jednu matičnu ćeliju i regeneriše se polako. Da nije bilo razvoda, ne bih upoznala sjajne ljude čija me Energija pokrene kad moji točkovi zablokiraju. To je to, umeće da od limuna koji nam život povremeno uvali, napravimo limunadu, a od kamenja kojim nas dušebrižni gađaju, napravimo stepenice do Meseca. Što da ne zavirimo i tamo?