PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTOGRAFIJE: MILOŠ NADAŽDIN
Mila Litvinjenko, vlasnica kozmetičke kuće AURA, pravi je predstavnik i model svoje kompanije. Globalni player, srpsko-ukrajinskog duha, koji donosi na ove naše prostore lepotu, haromoniju, energiju, ženski princip, žensku poslovnost, i jedinstveni je model žene zmaja. Alhemičar koji sa svojim timom stvara srpski brend svetskog kvaliteta.
Rođena je u Beogradu. Filolog po profesiji, diplomirala je na Filološkom fakultetu Beogradskog univerziteta na Katedri za francuski jezik i književnost. Tečno govori: francuski, španski, engleski, italijanski, ruski i nemački jezik. Nakon rada u Ujedinjenim nacijama kao prevodilac, odlučuje se da zaplovi u privatno preduzetništvo, i to radi veoma uspešno već 18 i po godina. Dobitnica je nagrade “Cvet uspeha za ženu zmaja 2013” koju dodeljuje Udruženje poslovnih žena Srbije. Ovo je jedino priznanje namenjeno podršci i afirmaciji ženskog preduzetništva u našoj zemlji.
Miline ključne reči su: AURA, žena, inspiracija, hrabrost, odgovornost, inat, volja, lepota, tim, energija.
Šta znači ime kompanije AURA?
Mesec dana sam razmišljala kako da dam ime firmi. Kao neko ko je završio jezike, znala sam da to mora dobro da zvuči. Nisam sigurna kako sam došla do imena Aura, ali mi se sviđaju sva njena značenja. To je prva asocijacija koja se nalazi iznad čoveka, AURUM- zlato, laki povetarac, priznajem, svidelo mi se ime. Nije slučajno što sam izabrala ovo ime, jer svako ima svoju auru.
Kako vidiš ženu u 21. veku?
Balkan je područje u kojem još vladaju matrice naših majki, baka, prabaka. Na Balkanu je teško biti žena onakve kakve smo nas dve. Žena na Balkanu vidi se kao osoba koja je u u kući oko porodice i nema nekih drugih interesovanja. Po meni, porodica je deo života jedne žene, ali ona mora da ima svoje interesovanja. Žena mora da ima svoje prihode, jer se oseća mnogo vrednije. Niko me nikada nije učinio toliko zadovoljnom kao što ja sebe mogu da učinim zadovoljnom kada sebi nešto priuštim. Žena mora biti nezavisna. Mislim da je potpuno nebitna suma novca, bitno je da su one nešto same stvorile i da se prestanu bojati okruženja, da se ne baviš samo porodicom i detetom. Mislim da je to i dalje kod nas prisutno, i da se poslovne žene posmatraju u negativnoj konotaciji, da poslovna žena nije žena, da nije dobra majka, da ne može da bude supruga, domaćica, ili ako je sređena, da ne zna da kuva. Žena mora da ima apsolutnu širinu. Na žalost, ovde to nije prihvaćeno kao što je u svetu. Ovde su žene koje se bave nekim poslom ČUDO, preterano nam se poklanja pažnja, izdvajamo se u odnosu na muškarce, što je u svetu potpuno normalno.
Koliko je hrabrosti trebalo da budeš ono što danas jesi, ono što je danas Mila Litvinjenko?
To kod mene ne bih nazvala hrabrošću, to je bio trenutak. Prepoznala sam trenutak. Imala sam višak energije, vrlo kratko sam se bavila onim za šta sam se školovala. I stalno sam osećala da mi fali nešto i ja sam prepoznala taj trenutak. Odgovorna sam kada se uhvatim nečega, onda to moram da dovedem do kraja. I posle toga je došlo ono balkansko – šta će drugi ljudi da kažu ako ja ne uspem u tome? A bilo je inata, jer su svi to doživljavali kao neku igru, i dosta dugo su mislili da postoji neki muškarac iza mene i mojih igrarija. I preko 10 godina sam drugima golicala maštu o muškarcu kojeg, u stvari, nije bilo. Iza mene sam stajala JA. Prepoznala sam ono što će me učiniti srećnom, gde ću da ispoljim svoju energiju. Meni je posao hobby, strast i ljubav, a kroz njega me vodi strast i otvorenost. Bila sam spremna da učim. Taj momenat učenja i otvorenosti je momenat za inovacije. Pre pet godina sam za mentora imala jednu Kanađanku koja mi je rekla da imam sve, samo mi fali hrabrosti da preokrenem stvari. Možda sam se malo plašila većih promena, ali u jednom trenutku sam napravila rez i preokrenula sam firmu, i od tada uopšte nemam strah od promena. Shvatila sam da su promene odlična stvar i da čovek treba da se menja, jer će jedino tako i da napreduje. Informacija je najbitnija stvar u svemu. Rekli su mi “Mila, kasni ti inforamcija”. Sada imam informacije, i u trenutku i brzo donosim odluke.
Otvorena si za mentore, pomoć, savete, sve zarad unapređenja posla. Da li je to ključ tvog uspeha?
Kod nas u firmi, kada smo počinjali, niko ništa nije znao, jedino ja to nisam smela da pokažem da ne bi bilo zloupotrebljeno. Sećam se, kada je firma bila registrovana, pitala sam mog advokata zbog čega se ide u zatvor, da vidim šta ne treba da uradim. Glumila sam dosta. U Srbiji se vrlo teško daju informacije, jer ljudi neće da im se uđe u firmu, ja sam bila veoma otvorena, i pre sedam godina moja mentorka Nemica dala mi je neke ključne rečenice važne za posao. Ljudi su stvarno uticali na mene svojim znanjem. Pre nekoliko godina nisam znala šta je to human resors, mislila sam da je to neka funkcija tek tako, a onda sam shvatila da ja obavljam najveći deo posla u firmi. Tako da sam uvek otvorena za nova znanja, ljude i učenja.
“Uspeh je važan samo utoliko što čoveku omogućava da radi ono što voli.” Da li si odvojila poslovni uspeh i Milu sa privatne strane?
Često me pitaju šta je to uspeh, meni je uspeh da radim ono što volim i tu nema odvajanja. Ja volim ono što radim, sviđa mi se, kreativan je posao, od neke ideje stvaram delo i ono živi. To me uveseljava. Naravno, pored ovog posla kojim se bavim, postoji i niz drugih stvari koje me interesuju. Po mom mišljenju, veliki je uspeh raditi ono što voliš. Ali, ipak, posao nije 24h mog života.
Poslovno, Mila je žena zmaj, duhovno, da li si probuđena? Šta je bila prekretnica tvog buđenja i radi na sebi?
Kažu da čoveka probudi bankrotstvo, razvod ili kancer. Mene je probudio razgovor sa jednim čovekom koji me je pitao: „Ko najviše voli Milu?“ Ja sam na to odgovorila: tata, ćerka… i tada sam videla njegov zapanjen pogled. Rekao mi je: „Milu najviše treba da voli Mila.“ I to je bila moja prekretnica. Mila nije volela Milu. Od tog momenta sam rešila da mogu da budem dobra za druge jedino ako sam dobra za sebe. To je bila moja prekretnica i buđenje. Kada sam počela da slušam sebe, a ne da gledam kakva će biti moja projekcija u očima drugih ljudi, što je ogomna zabluda.
Kako je koračati u tvojim cipelama? Da li te nešto žulja, da li boli, da li je lagano?
Nikada hod nije lagan, jer to ne bi bilo interesantno, ti žuljevi vas teraju da skinete cipele, da ih sredite, i da nastavite dalje da koračate. Ja volim kada me nešto zažulja, onda se izujete i tu prepreku prevaziđete. Sada prepreke doživljavam drugačije nego pre nekoliko godina, one su mi sada izazovi. I prepreke me čini boljom.
Na šta je 100% usmerena tvoja pažnja?
Ja nikada nisam na jednom mestu i ne mogu da smirim mozak, on neprekidno radi, neprekidno se vrti i to se čak projektuje kroz moje snove, jer stalno sanjam. Imam jaku intuiciju i naučila sam da se prepustim tome. Mnogo stvari me zaokuplja, ali nije to samo Aura i posao.
Da li si ti junak tvoje životne priče?
Ja sam junakinja moje životne priče. Ali i TIM Aure koji imam uz sebe. Pomogla sam im da shvate da je ono što radimo dobro. Verujemo u ono što radimo. Bez njih ne bi bilo ovakve Aure. Vera, istrajnost, upornost i strast donose rezultat.
