PIŠE: DIJANA KRTINIĆ
FOTOGRAFIJE: JUGOSLAV ĆUGA SIVIĆ
Pročitavši nedavno rečenicu-misao da svetlo treba da otkrije nezaboravan doživljaj, pomislih kako su lampe Jugoslava Ćuge Sivića mnogo više od toga– one su same nezaboravan doživljaj. Ljubav na prvi treperavo-blistavi sjaj. U njima je skrivena tajnovita Duša Svet(l)a.
Viđala sam ih u različitim prostorima po gradu, prepoznajući (od)uvek njihovu jedinstvenost – lampe/skulpture različitih dimenzija i formi, svaka sa nekim detaljem, rešenjem i oblikom koji ih izdvaja i čini posebnim, savršenim. Neiscrpni kreativni nemir koji od (ne)uobičajenih materijala (industrijskog i metalnog otpada), stvara čaroliju ukrašenu prepoznatljivim Ćuginim umetničkim rukopisom, ali ne samo u vidu lampi, već i stihova, poezije.
Dok sedimo u njegovom domu, majstor-čarobnjak igre senki i svetla i reči Jugoslav Ćuga Sivić priča…
IDEJA O PRAVLJENJU LAMPI
Ideja se stvorila sasvim slučajno pre nekih sedamnaest godina Trebala mi je lampa u sobi, a u to vreme nisam imao ni posao, ni novca, pa sam izašao u očevu radionicu. Tamo sam našao neke razne delove od metala, počeo da se igram sa tim delovima i sastavio prvu lampu. U početku sam radio samo za prijatelje, jer sam u međuvremenu našao posao, pa sam imao jako malo vremena da se bavim kreativnim stvarima i onim što me ispunjava. Nakon nekoliko meseci, shvatio sam da sam stalno nezadovoljan, bez obzira na posao, novac i sigurnost koju on pruža, te sam u jednom momentu jednostavno odlučio da dam otkaz i potpuno se posvetim onom što me čini sretim i zbog čega mi nije teško da ustajem ujutru, a to je ono što i dan-danas radim.
OD IDEJE DO REALIZACIJE
Verujem da ideje potiču od emocija koje su prisutne u momentu stvaranja. To mogu biti i dobre i loše emocije. Proces kojim se dolazi do realizacije je savladavanje te unutrašnje energije, borba, učenje, traženje… Čitav mali univerzum se tu stvori, a sama realizacija i završetak nečega što stvaraš je jedna mala lična pobeda nad samim sobom i to je ono što me čini sretnim i daje mi snagu da guram dalje.
BALANS RUKU I UMA
Mislim da ne postoji univerzalni odgovor, kod mene je taj balans došao vremenom, upravo kroz proces koji sam pomenuo. Iskreno, desi mi se i sad, ponekad, da mi ruke i mozak ne sarađuju, ali to mi nikad ne predstavlja prepreku, već izazov koji moram da savladam.
PISANJE POEZIJE
Pisanje mi jako puno znači. Verujem da me je taj pesnik u meni sačuvao od beznađa i ništavila. Možda će ova pesma najbolje to objasniti.
ŠIZOFRENIK
Ponekad, kada pokušavam da opišem ili objasnim šta osećam meni se reči rasklope u slova pa moram jedno po jedno slovo da lovim po beskrajnom prostoru unutar sebe.
Taj prostor je toliko velik, toliko strašan i ogroman da je gotovo nemoguće pohvatati sva ta slova, poslagati ih i dati im neki smisao.
Kada se to desi, jedino što mogu da uradim je da probudim pesnika i pošaljem ga da uradi ono što ja ne umem.
Ne znam kako mu uspeva da ih sve pohvata.
Ne znam odakle mu toliko hrabrosti da uđe i u one zabiti u koje ja ne smem ni da provirim.
On to tako radi kao da to nije ništa, a onda ta slova prospe ispred mene i ona se sama slože u reči, veoma jasne i svedene, jednostavne i pitke.
Mada mi nije uvek lako suočiti se sa njima sa pažnjom ih pročitam i zatim progutam i nekako mi se odmah u glavi razbistri.
Hoću samo da kažem, ne daj bože da sam sam u svojoj glavi.
BUDUĆNOST
Imam puno ideja i stvari koje želim da realizujem. Trenutno radim fotografije za svoj budući katalog, pa gnjavim prijatelje i prijateljice da mi poziraju i pomažu. To je za mene sasvim nova oblast i mnogo me raduje. Voleo bih i da objavim zbirku pesama i da konačno završim snimanje albuma sa svojim bendom MuseTrap.
Nisam od onih koji previše planiraju, verujem da će mi ono što trenutno radim samo od sebe iznedriti neko bolje sutra, a sutra ko zna šta će mi pasti na pamet.
