DA LI POSTOJE “ŽENSKA” VINA?

PIŠE: JASMINA STEFANOVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

Krajem prvog letnjeg meseca, 26. juna, u Beo­gradu, na obali Save, u ekskluzivnom prostoru Event centra Promenada u Beton hali, održava se prvi Salon posvećen ženama i vinu. Zašto baš ženama i vinu?

Razloga ima više.

Naime, od kada postoji svet, ovaj spoj je inspiri­sao čuvene mislioce, filozofe, pesnike… – pa su shodno tome nastale i izreke koje su postale bezvremene: „Ista magija je u ženinim očima, kao i u čaši vina“, „Dobro vino i lepa žena su dva najlepša otrova”, “Ljubav je komplikovana kao i vino. Isprva izgleda grubo i sirovo, a onda sazri i postane čarobno.”

U opijenosti vinom često se meša stvaran živ­ot i unutrašnje emocije, pa je pitanje kako su nastajali citati i stihovi namenjeni baš ženama i vinu, što i nije svrha ovog teksta. U svakom slučaju, ako je u umerenim količinama, vino na najlepši mogući način spaja ljude i svojom čarolijom učvršćuje te veze, bez obzira da li su ljubavne, prijateljske ili poslovne.

Kada je reč o vinogradarstvu i vinarstvu u Srbiji (a i u svetu), žene su manje vidljive široj javnosti, iako često igraju jednu od ključnih uloga u ovom poslu. Zbog toga je Salon posvećen pre svega ženama koje učestvuju u stvaranju božanskog nektara u bilo kojoj fazi njegove proizvodnje, bilo u kojem segmentu gde je ženska ruka os­tavila svoj pečat. Na taj način želimo da skren­emo pažnju na sve žene koje egzistiraju u vins­kom svetu i nemaju priliku da budu vidljive, a ima ih više nego što se misli. Želimo da pažnju usmerimo na njih i pokažemo koliko su važne, svaka u svom segmentu vinskog biznisa.

Takođe, u vinskom svetu su žene sve prisutni­je i kao ozbiljni konzumenti i potrošači, pa je ovo prilika da se baš njima predstave vina koja nemaju tako često priliku da probaju na uobiča­jenim mestima konzumacije i kupovine. Sma­tra se da žene uglavnom vole bela ili penušava vina, ali stvarnost i naše okruženje nam svakod­nevno pokazuje da su one podjednako očarane i crvenim kaberneom ili našim domaćim prok­upcem, ukoliko ukus grožđane tečnosti dotiče njihovu dušu. Onda je svako vino – “žensko”, samo ako uspe da uspostavi ovu posebnu konekciju između onoga što ono može da ispriča i našeg unutrašnjeg bića koje će njegovu priču prepoznati.

U svemu ovome ne treba zanemariti ni ekonoms­ki aspekt. Povezivanje žena kroz različite orga­nizacione forme podrške postulat je vremena u kojem živimo, pa je takav slučaj i sa vinarst­vom i vinogradarstvom kao privrednom granom. Kroz podršku koju mogu da pruže jedna drugoj u javnim, ali i manje vidljivim načinima angažovan­ja, žene će kroz solidarnost i lojalnost birati baš ona vina u čijem stvaranju je učestvovala ženska ruka.

I na kraju, iskustveno postoji još jedna razlika u muškom i ženskom poimanju vina. Žene vino uvek doživljavaju kao deo šire priče, koja je pov­ezana sa mestom i ljudima sa kojima se vino ispija. Na taj način njegov ukus je i pečat uspom­ena koje se stvaraju baš u trenutku konzumiran­ja, pečat momenta koji se pamti i po vinu, emoci­jama koje nastaju dok tečnost stvorena kroz ples neba i zemlje polako klizi kroz naše grlo. Vino žene zato pažljivo i na drugačiji način biraju kako bi baš ono lepe uspomene učinilo bezvremenim.

Razloga za dobar projekat i dobru ideju uvek može biti i više, jer onda i realizacija te ideje ima višestruki smisao. I kao što dobri poznavaoci vina danas priznaju da se, uprkos svim filozofija­ma o stvaranju vina, sve na kraju svodi na to da li nam se ono dopada ili ne, tako i priča o ženskom pogledu na vino i vinsku kulturu može da ima smisla samo ukoliko osećamo da ispunjavamo našu zamisao za opštu dobrobit i stvaranje bolje budućnosti.

Naša ideja je da se ta zamisao bar delimično os­tvari 26. juna, u Event centru Promenada na obali Save, u Beton hali u Beogradu, na početku leta 2020. godine – godine velikih promena na global­nom nivou, a možda i u nama samima. Možda nas vino dotakne svojom magičnom energijom i postanemo bolja i solidarnija bića zbog svih lju­di na ovoj lepoj planeti, voleli vino ili nešto dru­go što njihovu dušu može da učini radosnom. A svrha našeg života bar sa ovozemaljske ravni je dostizanje stanja sreće – zar ne?

In vino veritas!