PIŠE: VERA BLAGOJEVIĆ UGRINOV
Dušica Pejić, Galerija Haos ‘’Žvrljanje’’ – ‘’Scribbling’’
U traganju za novim izrazom Dušica Pejić svoje slikarstvo uvodi u visoki stupanj osećajnosti kolornog izražavanja. U poimanju apstraktnog kretanja i sadržaja slike prezentovan je ciklus u kome je crtež u saglasju inspiracije i energije. Primenjujući impresivni izraz palete umetnica predstavlja simbiozu dva elementa – forme i strukturu te iste forme.
Kao podsticaj u motivaciji slikarskog istraživanja crtež prati skriveni impuls psihe koja se oglašava i dominira kao prioritetni pokretač. U vizuelnom procesu umetnica koristi podsvesnu putanju svojih misli, snažni unutrašnji nalog koji otvara prostor redukovanog sveta. Prezentuje apsolutno oslobođen izbor u nanošenju i kretanju razuđene linije. Inspirativna ideja je u nekoj meri otvorena u prethodnom ciklusu ’’Kretanje’’ u kome se, po instinktu i emocji prepoznalo primarno interaktivno razgrađivanje kolornih segmenata. Na prikazanim slikama (galerija Platoneum SANU), činilo se da linija i boja same sebe pokreću.
U ciklusu imenovanom „Žvrljanje“ novi izazov gradi dinamičan sofisticiran pravac, kovitlac i vrtlog koji se otrgao kretanju. Prepoznajemo oslobađanje forme od planiranih skica i idejnih predložaka gde se primenjuje aspekt crteža u apsolutnom lišavanju koncepta. U toj redukciji, u prvom planu procesa primaran je sadržaj. Umetnica se prepušta velikim dimenzijama na kojima manifestuje energiju i otvara slobodu neograničenog kretanja linearno emotivnog iskaza po bojenim površinama. Prati put svesti koji nalaže intuitivno izražavanje i iskrenost u autonomnom nanosu linije i palete. Otkrivamo strast utiskivanja čvrstih pigmenata u teksturu izraženu putem jasnih poteza. Na taj način Pejićeva otvara projekt u kome se kolorno vizuelni segmenti reflektuju nezavisno od tokova umetničkih pravaca. Prepoznajemo nadahnuto originalnu redukciju u odnosu na kretanja umetnosti u datom trenutku, jasno izdvajanje iz vizije koja usmerava raznorodne pravce apstraktnog slikarstva. Novim razmišljanjem Pejićeva otvara originalan ciklus tragajući za ličnom emocjom, što bi se zasigurno moglo tumačiti – traganje za dubokom osećajnošću vezanom za simbiozu linije i palete.
Nakon završene ptrethodne faze umetnica gradi metafizički prostor da bi u ciklusu ‘‘Žvrljanje’’ osvojila magični put u individualnom kreiranju preko vizionarskog prepuštena inspiraciji. U apstraktnoj slobodi zasugurno prevazilazi prethodnu estetiku, dostiže do tačke kada linija samu sebe osmišljava i predstavlja unutrašnju putanju svesti. Misaone manifestacije upečatljivo izražava upotrebom monohromatskog izbora boje. Rezultat govori o ravnoteži, o snažnoj teksturi na koju uvodi korišćenje tonova i nijansa iste palete. Kolorni volumen definiše nanetim crtežom koji otvara sadržaj slike u jasnom tumačenju čvrstine gesta. Vizuelna kohezija je u jedinstvu slojevite koncepcije, ukazuje na unutrašnju energiju koju Pejićeva nepogrešivo usmerava na platno. Ovo slikarstvo vođeno direktnim impulsom svesti otvara promenu u percepciji, u tumačenju novog bojenog značenja. Smisao plave nije asocijacija na modrinu neba, na viziju sveta. To je svest o lično plavom, o boji snova u koje su potopljene nataložene misli. Zeleno nije prostor vegetacije. To je boja transponovana intuitivnim nalogom koji lavira u otvorenoj igri i otključava mistične vizije zelene palete. Crveno, u svojoj apsolutnoj snazi, tumači sublimisanu vatru koja se rasipa poput plamtećih reči iz tajnog dnevnika. Boja predstavlja unutrašni dar kojim umetnica gradi i ispunjava svoje ‘’Žvrljanje’’.
Čin slikanja se odvija kao strasna akcija u dva smera. Nanošenje čiste boje i završni pečat snažnih poteza beleže jednobojne linije. Na teksturi nastaje rukopis čiji su tragovi slični koordiniranim mapama urezanim u tlo zemlje. U procesu ispisivanja poruka i grafikona ruka prenosi dirigovani refleks, otiskuje znake svesti i zapise metafizičke suštine koji govore o umetničkom senzibilitetu. U konceptu ‘‘Žvrljanje’’ sve se događa unutar platna. U magičnom spoju izražene emocionalne i misaone energije paleta definiše zaslepljujući bljesak ili dramatiku tamne naracije. Reprodukuje efekat koji izražava osećajnosti umetnice. Pronalazi ključ poruka otisnutih na platnu. Identitet pečata davno zabeleženog u misaone aure same slikarke. Možemo ih isčitavatu i tumačiti ili tražiti vizuelni smisao. Ostaviljen je otisak i ritam putanje koju pokušavamo dešifrovati. Da dosegnemo trag. Da otkrijemo tajnu.
Utiskujući intuitivne naloge svesti Dušica Pejić sublimiše stanje duše kao lični pečat svog slikarstva. To traganje čini lepotu umetničkog dela. Traganje za smislom, poput traganja za subjektivnim nalogom života.
*Vrhunska postavka izložbe Dušice Pejić ostavlja bitan pečat u kulturnom događaju grada kada slikarstvo čini pomak u savremenom izrazu na ovim prostorima.
