OD SNOVA DO UMETNOSTI

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: DANICA VESELINOVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

DANICA VESELINOVIĆ ROĐENA JE 1992. GO­DINE U LOZNICI. NA FAKULTETU SAVREME­NIH UMETNOSTI, NA ODSEKU SLIKARSTVO, DIPLOMIRALA JE 2015. GODINE, U KLASI PROFESORA SAŠE FILIPOVIĆA. DO SADA JE IMALA OSAM SAMOSTALNIH IZLOŽBI, A IZLA­GALA JE I NA MNOGIM KOLEKTIVNIM IZLOŽ­BAMA ŠIROM ZEMLJE I U INOSTRANSTVU. UČESNIK U RADU NA PROJEKTIMA I LIKOV­NIM SIMPOZIJUMIMA U SRBIJI, BUGARSKOJ, SLOVENIJI, NEMAČKOJ, FRANCUSKOJ, RU­SIJI, EGIPTU, ETIOPIJI, UJEDINJENIM ARAP­SKIM EMIRATIMA… DOBITNIK NAGRADE FA­KULTETA SAVREMENIH UMETNOSTI ZA CR­TEŽ I PRVE NAGRADE ZA SLIKARSTVO NA XVII MEĐUNARODNOJ IZLOŽBI ‘ŽENE SLIKA­RI’ U MAJDANPEKU.

ČLAN JE UPRAVNOG ODBORA STUDENT­SKOG KULTURNOG CENTRA U BEOGRADU, DRUŠTVA ZA NEGOVANJE TRADICIJA OSLO­BODILAČKIH RATOVA SRBIJE DO 1918. I NA­CIONALNE ASOCIJACIJE ZA STARE I UMET­NIČKE ZANATE I DOMAĆU RADINOST „NAŠE RUKE’’.

OD 2020. GODINE JE ČLAN ULUPUDS-A.

KAKO BI OBJASNILA SVOJU UMETNOST?

Umetnost je ta koja obogaćuje ovaj svet i čini ga lepšim i vrednijim. Imati talenat za umenost je privilegija. Uobličiti, materijalizovati talenat i po­dariti umetnost svetu je čista isinska sreća.

Verujem da nam je Bog dao određeni talenat, kojim možemo nešto učiniti sa svojim životom, a samim tim učiniti nešto i za svet u kojem ži­vimo. Sa ove tačke gledišta uvek polazim kada govorim o sopstvenoj umetnosti. Koristim talenat koji mi je dat da sva svoja razmišljanja, snove, emocije, realizujem na platnu, hartiji, pozorišnim daskama ili kompjuteru, kako bi ih tako materi­jalizovane mogla podariti drugima. Umetničko delo je to koje ima moć da oraspoloži, zaceli rane, hrani dušu, tera na razmišljanje, govori su­rovo iskreno ili čuva skrivene poruke. Umetnost i umetnik su potrebni svetu i ako mi ne bismo ko­ristili svoj talenat i slušali svoje unutrašnje biće, svet bi bio jedno potpuno drugačije mesto. Zato kroz sopstvenu umetnost težim da šaljem vedru sliku i poruku, da u malim stvarima nađem puno lepote, da oraspoložim, pitam, ukažem.

BAVIŠ SE I KALIGRAFIJOM, UMETNOŠĆU LEPOG PI­SANJA. ŠTA JE NEOPHODNO DA BI SE LEPO PISA­LO? KOJI SU TO TALENTI I VEŠTINE DA BISMO DOBILI LEPO ISPISANO SLOVO?

Kaligrafiju sam otkrila još u srednjoj školi prime­njenih umetnosti kada sam je dobila kao jedan od stručnih predmeta. Bila je to ljubav na ’prvo ispisano slovo’. Do danas nisam otkrila bolju ve­štinu za podizanje i jačanje strpljenja do njegovih najviših i najčistijih nivoa, a da pri tom ni u kom smislu ne traži puno kako bi se nesmetano i u potpunosti mogli baviti krasnopisom. Ako govo­rimo o neophodnim ‘talentima’ kako bismo dobili lepo ispisana slova na papiru, dovoljno je samo da uložite puno ljubavi i volje, a u materijalnom smislu potrebno je da sebi obezbedite kvalitetan papir, mastilo i kaligrafska pisaljke, među koje spadaju metalna pera koja možemo napraviti sami ili kupiti, ili pak trska i guščije pero, što vrlo lako možemo pronaći u selu. Zato često umem reći – umetnost živi u prirodi. Bilo da nam je po­trebna inspiracija ili alat za rad, priroda je tu i nudi sve što je potrebno.

UMETNIK JE ČOVEK KREACIJE. KAKO IZGLEDA TVOJA KREACIJA KOJA OSLIKAVA STVARNOST, DUŠU?

Nadovezaću se na svoj prethodni odgovor kada sam pomenula da se trudim i u malim stvarima da pronađem puno lepote. Moja kreacija zaista ide u tom pravcu da u haosu nađem sklad, u zlu nešto dobro, u monotoniji trunku harmonije, u pustoši malo života kako bi svaki oblik stvarnosti, ma kako on izgledao, bio lakši i prihvatljiviji. Ako ne bismo tako radili ili bar razmišljali, stvarnost bi bila mnogo teška, život bez smisla, duša prazna. Mi kreiramo stvarnost.

KOJA JE OSNOVNA TEMA U TVOM SLIKARSTVU?

Ja sam neko ko je odrastao na selu i neko ko i danas dosta vremena provodi u prirodi ili putuju­ći našom ili drugim zemljama. Inspiraciju za sve što stvaram nalazim u svetu koji me okružuje, pa su tako zavisno od mesta boravka i onoga što ono nudi i teme drugačije, ali uglavnom su to pejzaži ili arhitektura, koja je naročito sada u svedenoj, geometrijskoj formi prisutna u mojim delima. Radovi nastaju po sećanjima i osećanji­ma, utiscima/impresijama i informacijama steče­nim viđenim objektima, nikako kao puko kopira­nje okruženja.

BOJA KOJA JE DOMINANTNA I KOJA SE PONAVLJA KAO LAJT MOTIV NA SLIKARSKOM PLATNU?

Na mojim platnima preovladavaju uglavnom topli zemljani tonovi, nijanse oker i braon boje koje su se sasvim logično javile u mojim delima, bu­dući da sam neko ko je veoma vezan za priro­du i provodi mnogo vremena boraveći i radeći u njoj. Tako je došlo i do raznih eksperimenata gde gotove, fabričke boje mešam sa produktima iz prirode koji imaju finu pigmentaciju i granulaciju, dobijajući još prirodnije tonove boje i neobične nanose na platnu ili papiru. Tako je kafa postala moj zaštitni znak kada pričamo o slikarstvu. Kori­stim je na potpuno neobičan i neočekivan način, tako da se moje slike sasvim razlikuju i u koloritu i u teksturi od slika drugih autora gde se kafa takođe koristi.

BAVIŠ SE I SLIKARSTVOM I DIZAJNOM, A PRISUTNE SU FOTOGRAFIJA, GRAFIKA I KALIGRAFIJA. GDE LEŽI IZVOR U SVEMU TOME?

Izražavam se kroz mnogo umetničkih disciplina u potrazi za pravim načinom da se određeno sta­nje ili emocija materijalizuju. Ne može se svaka emocija izraziti samo kroz slikarstvo, niti samo kroz kaligrafiju, dizajn. Zato osluškujem sebe i svoje emocije i trudim se da na najbolji na pre­nesem ono što osećam u datom trenutku kako najfinije emocije na kraju ne bi ispale banalne i neukusne. Često mi se dešava da posmatraju­ći neke slične krajolike ili mrtvu prirodu poželim samo da zapišem nešto o tome, a pak nekad samo da naslikam ili napravim jednostavno do­bru fotografiju ili načinim pokret. Zato sam posta­la umetnik koji se ne drži uvek i isključivo kičice, već dajem sebi tu mogućnost da se prepustim i medijima u kojima nikada pre nisam radila ako osećam da bi na takav način najkvalitetnije pre­nela impresije, bez banalnosti i patetike. Narav­no, koliko god mi neki umetnički medij bio poznat ili ne, sve što prihvatim da radim, radim tako što se u celosti posvetim i istražujem svim srcem, sa puno entuzijazma, uživanja i ispitivanja gra­nica sopstvenih mogućnosti. I verujem da se to u mojim delima oseća, bilo da je u pitanju slika, fotografija, kostimografija, dizajn ili nešto drugo.

NA ČEMU TRENUTNO RADIŠ?

Kako sam u prethodnom periodu dosta putovala zbog posla i imala prilike da posetim neverovat­na mesta, sela i gradove, koji su ostavili snažne utiske i sećanja, trenutno radim na ciklusu slika inspirisanih mestima u kojima sam boravila, od­nosno njihovom arhitekturom. Slike su veoma svedene, geometrizovane, u toplim zemljanim bojama koje su već dugo prisutne u mom radu i to je proces koji traje već više od godinu dana. Prošlog leta sam jedan mali deo ovog opusa, više u vidu malih radova i skica, predstavila pu­blici u Galeriji Beogradske tvrđave u unutrašnjoj Stambol kapiji. Kada završim kompletnu seriju na ovu temu, obećavam ponovni susret sa ljubi­teljima umetnosti na novoj lokaciji.

KOJI JE TO MOTIV KOJI TE POKREĆE NAPRED I TRAŽI DA SE MATERIJALIZUJE?

Postoji ih više. Pre svega zahvalnost Bogu za talenat koji mi je dat, zatim svest o značaju i važ­nosti umetnosti za nas koji jesmo i za sve koji će biti i ljubav prema umetnosti i umetničkom procesu kao i svi moji snovi, ideje, razmišljanja koji čekaju da ugledaju svetlost dana… Sve su to motivi koji me svakodnevno pokreću napred, bez zaustavljanja. Kada su motivi snažni prepre­ke ne postoje, samo izazovi.

TEMA JUNSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NA­ZIV „SAN KOJI IMA MENE“. O ČEMU SANJAŠ I KOLIKO SI SPREMNA DA SE SNOVI OSTVARE?

Moj život se vodi snovima, od snova je u stvari počela cela moja priča koja se zove umetnost. Sećam se da sam kao devojčica ujutru kada se probudim prvo uzimala bojice i crtala ono što sam te noći sanjala. Bili su to veoma interesantni zapisi, gotovo sasvim apstraktni crteži, ali veoma snažni. Nažalost, ta mala remek-dela nisu saču­vana, ali su omogućila da krenem dalje putem umetnosti i da sledim svoje snove. Umetnik je večiti sanjar i mora biti spreman uvek da ostva­ruje svoje snove – jer samo je tada, čini mi se, dovoljno velik umetnik. Tako da ću se nadovezati na temu i reći – San ima mene i ja imam (i živim) svoje snove. Mislim da je ovo rečenica koja na najbolji način definiše mene i moj umetnički ži­vot.