ČITANJE PLAVE

PIŠE: SILVIA DRAŽIĆ, ISTORIČARKA UMETNOSTI
FOTOGRAFIJE: DUŠKO VUKIĆ

Ali šta je to plavo „ja“
To okeansko zeleno „ja“

(Slobodan Tišma, Marinizmi)

Nisu pratile danas već uobičajene puteve. Nisu tragale za sredstvima. Nisu se javljale na kon­kurse. Nisu sledile niti se prilagođavale trenutno aktuelnim i podržavanim temama. Nisu ni raz­mišljale o tome kako će. Nego kako bude. I bilo je. I jeste. Jednoj je palo na pamet, druga je prihva­tila, onda su obe pozvale drugarice. Udružile su se spontano, da nešto zajednički urade. Združeni ženski poduhvat. Susret umetnica u umetnosti.

Izložba „Čitanje plave“ okupila je pet umetnica posvećenih različitim umetničkim disciplinama i žanrovima, različitog senzibiliteta i poetika, razli­čitog obrazovanja, različitih životnih istorija i mi­ljea. Prvi korak napravila je Mia Medaković – To­palović, novinarka i fotografkinja. Potom su joj se pridružile Jelena Đurić slikarka, Jelena Janev vajarka, Ivana Martić vizuelna umetnica i Milica Grbić Komazec kostimografkinja. Mesto njiho­vog dogovorenog susreta bila je plava boja. Pla­vo kao tema, kao doživljaj, kao razmišljanje, kao atmosfera, kao ćutanje.

Plava boja. I premalo i previše. Plava je najma­nje materijalna boja. Priroda je oskudna u plavim nijansama. Malo toga živog obojeno je plavim. A ipak okeani i mora, jezera i reke plavetnilom oča­ravaju pesnike i umetnike. „Sa prozora more se malo pomeri/U “sliku“ , piše Slobodan Tišma. I nebo je plavo. To i deca znaju. Ali šta je nebo. Samo vazduh. Sama prozirnost. Plava je u oku posmatrača.

Kroz svoju dugu i bogatu istoriju plava je upisala mnoga, mahom pozitivna, značenja u svoj sim­bolički kapital. Hladnoća je njena jedina nega­tivna konotacija. U savremenom svetu plava je politički funkcionalizovana kao boja mira, neu­tralnosti, umerenosti ali i političke korektnosti. Ipak u njoj još živi zanos sna i sanjarenja kojim su je romantičari zaogrnuli. Još više, u svojoj poroznoj materijalnosti ona opstaje kao boja nedostižnih visina i daljina, boja kontemplacije, čežnje za onostranošću i melanholije koja je ne­retko prati.

Mimo svih kulturoloških i političkih slojeva sedi­mentiranih u pojmu plavog, umetnice su sred­stvima umetnosti, svaka u okviru svoje umet­ničke prakse odgovorile na ovaj poziv. Sasvim nezavisno i osobeno predstavile su svoje vlasti­to iskustvo, svoje razmišljanje i svoj dijalog sa plavim (u plavom).

Iako Jelena Đurić u izloženim slikama dosledno ostaje u svom izabranom polju apstraktnog sli­karstva, pomniji pogled u njima otkriva naznake figuracije. Jelenine plave slike imaju istoriju ili specifičnu genezu. Kako ona o tome izveštava, plava je inače slabo zastupljena na njenoj paleti boja. Ona dolazi tek ponekad i tek posle i preko svih drugih boja kao poslednja opcija. Kad više ništa ne preostane. Kad ruka zastane u pote­zu ili reč zapne u grlu. Možda kao utočište ili kao novi neizvesni početak. Plave slike vibrira­ju, noseći u sebi nanose svih onih prethodećih boja. Otud gustina, osećaj volumena. Pokret sa­pet u njima otima se, rasprskava, kovitla, dubi u sebi. To je jedan drevni pokret. Tragovi živog i fragmenti nedorečenih reči nošeni su njegovom snagom. Manje je bitno da li je to jeza postanja ili njihov poslednji odsjaj pre ponovnog vraćanja u ravnodušnost i hladnoću vasionskog plavetnila. Jer slika živi.

Kostimografkinja Milica Grbić Komazec od­lučila se da ulovi plavu boju upravo u trenutku kad je ona u savezništvu s jednim komadom odeće, korpusu svojih konotacija pridružila i pobunu protiv konvencija građanskog društva. Referirajući na šezdesetosmaška previranja koja su potresala umetničku i društvenu sce­nu u svetu i uvela nove modele ponašanja i načine života, promenila muziku, izgled i ge­stove i blue jeans, dotadašnju već legendarnu radnu odeću, izvela na ulice i učinila odećom kontra-kulture, odećom mladih, ona kostime pravi od farmerica. Neposredna inspiracija je, kako sama piše, fotografija iz 1989, vezana za pad Berlinskog zida gde su farmerice pojavlju­ju kao saučesnici demonstracija i pobune koja će promeniti sliku sveta. Kao odeća revolucije. Kostimi su, ne slučajno, za Titaniju i Oberona, vilinskog kralja i kraljicu koji činodejstvuju u Šekspirovoj komediji „San letnje noći“. Šum­ska vilinska bića slobodna su od ljudskih zako­na i dovoljno moćna da preurede njihove sud­bine. Pačvork sačinjen od komada nošenog džinsa čije plave nijanse čuvaju tragove svoje istorije sklapa se u kostime koji aludiraju na renesansne (još jedna istorijska i kulturna pre­kretnica), dok gaza kao podloga ističe eteričan i magijski karakter bića kojima su namenjeni.

Fotografsko oko Mie Medaković-Topalović prokrstarilo je svetom. Tragovi pređenih pu­teva sačuvani su u brojnim fotografijama koje pričaju o gradovima i zemljama, građevinama i mostovima, morima i planinama, i pre sve­ga o samom putu. Iz tog obilja za ovu izložbu izdvojeno je tek nekoliko segmenata. Plava boja je ona koje ih povezuje, ujedinjuje. Ali nije to, osim na jednoj fotografiji koja beleži dra­matičan sudar elemenata, vode, vazduha i ze­mlje, plava morskog prostranstva ili nebeskog svoda. To je plava zatečena u kulturi, u deli­ma koja svedoče o ljudskim postignućima, u umetničkim zaveštanjima kojima su se upisali u zemaljski šar. Predstavljaju nam se u mnogo nijansi plave, ispranih kišom i rasušenih sun­cem, potamnelih, načetih i potrošenih radom vremena ili preuzetih od odsjaja vode i neba, u svojoj lepoti i poroznosti.

Vizuelna umetnica Ivana Martić odlučila je da svoj doživljaj plavog prevede u jednu proči­šćenu estetsku sferu lišenu stvarnosnih kono­tacija. Oslikane ploče-objekti i polu-skulpture predstavljaju male kompozicije, igru boja i obli­ka koji harmonično uzajamno sarađuju. Objek­ti su od drveta koje i dalje čuva tragove svog prethodnog života i ta neprekinuta veza sa pri­rodom daje im taktilnu privlačnost i ubedljivost. Plava boja kroz obilje nijansi kao da olakša­va ove radove i lišava ih čvrstog materijalnog uporišta. Dodaje im nešto od eteričnosti. Sklad i svedena lepota kojom odišu generisani su či­stoćom forme i delikatno uređenim odnosima. Mesto spokoja. Gotovo kao mala samodovolj­na spekulacija.