PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: LASLO SILAĐI
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
LASLO SILAĐI, RODIO SE U SUBOTICI, NA SEVERU BAČKE, 1953. GODINE. ZAVRŠIO JE AKADEMIJU UMETNOSTI U NOVOM SADU.
ČLAN JE ULUV-A I ULUS-A, IZLAGAO JE NA BROJNIM KOLEKTIVNIM I SAMOSTALNIM IZLOŽBAMA U ZEMLJI I U INOSTRANSTVU. NOSILAC JE MNOGOBROJNIH NAGRADA I PRIZNANJA. DANAS SE NJEGOVE SKULPTURE NALAZE ŠIROM SRBIJE I OPLEMENJUJU PROSTOR I VREME U KOJIMA SU POSTAVLJENE.
NAPISAO JE KNJIGE: „PESME U MRAMORU NAĐENE”, „KAP TINTE”, „RAZMIŠLJANJE MATERIJE”, „NENAPISANE PESME”, „RASEDLANE VISINE”, „RAZILAZI SE GRAD” I „U ZATIŠJU KRVI”.
NJEGOVA PRVA PROZNA KNJIGA „TRAGAJUĆI ZA PRAOBLIKOM“ OBJEDINILA JE U SEBI PRIČE, INTERVUJE, UMETNIČKU ISPOVEST AUTORA.
TOKOM JULA, IMAO JE RETROSPEKTIVNU IZLOŽBU SKULPTURE 1981–2024. POSTAVLJENE ISPRED LIKOVNOG SALONA KULTURNOG CENTRA NOVOG SADA I TIME OBELEŽIO 40 GODINA SVOG RADA.
CEO ŽIVOT STVARA JEDNU SKULPTURU – PRAOBLIK.
ON KOJI BUDI KAMEN I UDAHNJUJE MU DUŠU, LASLO SILAĐI ZA RYL MAGAZIN.
Ovog leta, nakon godinu i po dana dogovaranja sa Daliborom Rožićem, članom Gradskog veća za kulturu i Sunčicom Marković, pomoćnicom direktora KC Novog Sada, uspešno smo organizovali moju drugu Retrospektivnu izložbu skulptura iz ciklusa PRAOBLIKA, koji obuhvata period od 1981. do 2024. godine (prva Retrospektivna izložba skulptura i crteža organizovana u Galeriji Radničkog univerziteta u Novom Sadu 1996. godine, period 1978– 1995). Izložba je trajala tri nedelje i sastojala se od šest skulptura kamernog formata klesanih u mermeru i izloženih u Salonu KC i tri prostorne skulpture klesane u 6, 2.6 i u 0.8 m3 mermera, a postavljene na površini Katoličke porte u Novom Sadu. Skulpture su izložene ljubaznošću vlasnika porodice Raca i Dejana Lučića iz Novog Sada, kao i KC Mladost iz Futoga, a tu su i dela koja su još uvek u mom vlasništvu i s obzirom na to skulpture u Porti su morale biti obezbeđene i čuvane tokom celokupnog trajanja izložbe.
Slobodno mogu reći da je izložba u potpunosti uspela: medijska pažnja je bila izvanredna, a posećenost zaista velika. Posebnu pažnju privukle su skulpture u Porti, naročito Jelen u skoku, koji je sve vreme plenio roditelje i decu, no skulpture su dnevno zainteresovale i hiljade ljudi i turista što je bio i moj glavni cilj, jer celog života baš zbog toga svoje radove i postavljam u javnom prostoru. Ovo je bila prava prilika za sumiranje četiri i po decenijskog pređenog puta i neizmerno sam zadovoljan.
Kako izgleda probuditi kamen?
Kako izgleda probuditi kamen? Pitanje je sjajno, suštinski veoma značajno. Majke u svojoj materici bude novi život na svet, mi muškarci smo tu uskraćeni i verovatno moje klesanje skulptura u mermeru podsvesno podržava taj čin, čin rađanja, ali i sećanja na zaborav, jer mermer je sedimentan, lisnat, i poput knjige se iz njega mogu iščitavati tragovi praživota.
Možemo da kažemo da imaš stalnu postavku svojih skulptura u Novom Sadu na otvorenom – na Bulevaru oslobođenja, u studentskom kampusu, ispred Srpskog narodnog pozoriša je čuvena „Balerina“ Marini Olenjinoj i tako dalje. Koliko su takva dela i trajne postavke važne jednom skulptoru?
Uvek sam verovao da vajar treba pre svega da se rukovodi pogodnostima vajarstva, a to je skulptura u javnom prostoru . Drugim rečima, daje nam mogućnost da svoja dela postavljamo na putanjama i čvorištima kretanja ljudi, koji na taj način postaju neformalna publika.
Na primer, po podacima pomoćnika direktora, moje tri skulpture na SPENS-u dnevno vidi do 15.000 ljudi. A u Novom Sadu, Vojvodini i bivšoj Jugoslaviji imam postavljeno oko 15 spomenika i slobodnih skulptura. Četiri slobodne skulpture i jedan spomenik još čekaju na svoje postamente, a poslednju upravo klešem.
Kada se dodirne kamen, mermer, da li se zna da je to ta ploča iz koje će se izroditi priča? Da li se prati neki unutrašnji osećaj u stvaranju?
Da, prati se, jer mermer je metamorfna stena nastala ponovnom kristalizacijom krečnjaka i dolomita. Pritom, one sive senke koje se mestimično provlače u njemu su zapravo tragovi bivšeg života biljki, životinja, ali i pračoveka! Saznanje o tome je u meni svaki put čista inspiracija, nadahnuće ne moram ni tražiti drugde, jer je već u njemu. Stoga, celog života klešem Jednu skulpturu – PRAOBLIK.
Da li su najbolje stvari i najjednostavnije u stvaranju?
Postavljate mi prava pitanja i na njih dajete prave odgovore. Po meni, jednostavnost koju pruža stvaralaštvo i umetnost nalazi se u osećanju slobode. Živim i stvaram nesputano, slobodan sam čovek. Za mene je to i sreća i Raj na zemlji.
Kako bi opisao svoju formulu uspeha?
Za mene je uspeh ako živim i stvaram slobodno, pritom moja dela pripadaju jednom broju gradova, moje vizije deo su urbanog ambijenta i doživotno ću na taj način razgovarati sa savremenicima i potomcima. Ostvaren sam.
Napisao si knjige: „Pesme u mramoru nađene”, „Kap tinte”, „Razmišljanje materije”, „Nenapisane pesme”, „Rasedlane visine”, „Razilazi se grad” i „U zatišju krvi”. Pre dve godine i knjigu proze „Tragajući za praoblikom“. Da li je nešto kroz reč opet u nastajanju?
Zapravo spadam u dvozanadžije, mada sam mnogo duže pesnik no vajar.
Gledajući životno, u meni vajar izdržava pesnika. Pesnik je u svom zanosu, iz kojeg se povremeno budi sa novim rukopisom ili rukopisima, potom se ponovo vraća u svoj san, dok vajar u meni sanja, budan sve vreme.
Kako gledaš na svoje skulpture, a kako na svoje knjige?
Razdvojeno. Mada do ukrštanja prirodno dolazi, ipak u meni vajar vaja, a pesnik piše.
Moje knjige se mogu pronaći u svim bibliotekama širom Vojvodine i u glavnim čitaonicama velikih gradova Srbije. Za sada nisu prepevane na druge jezike, ali ko zna.
Ipak, ono što spaja moje vajarstvo i poeziju jeste Implozija, sabijanje sadržaja ka jezgru, ka središtu i suštini svega, u njima se nalazi ogromna energija poput malene planete, nebeskog belog patuljka, zvezde koja je završila svoj život, ali ogromnom gravitacionom snagom i dalje privlači ka svojoj orbiti mnogo veće planete od sebe.
Laslo Silađi – čovek pera i dleta. Umetnik koji boji stvarnost svih nas. Divimo se njegovim skulpturama, volimo njegove reči.
Hvala od srca! To i jeste ostvarenje mog sna.
Tema septembarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „What is your Superpower?“. Šta je tvoja supermoć? Po čemu se ti razlikuješ od ostalih skulptora?
Bilo bi neskromno reći da se od drugih skulptora razlikujemo po tome i tome. Mene čine Vera, Ljubav i Rad, Bog u meni stvara, ja samo radim, volim i verujem. U Bogu je moja Supermoć.
