PIŠE: DIJANA KRTINIĆ
FOTOGRAFIJE: IVICA VOJNIĆ
“Na filmu je hrabrost i sloboda onoliko koliko vi sebi dozvolite. Niko vam ne može dozvoliti slobodu, vi se morate za to izboriti. Čovek sam pravi svoje polje slobode u kojem će da se igra, a bez slobode nema igre. Važno je da čovek razmakne mulj i da se igra u čistoj vodi kad se već igra” – reči su hrvatskog reditelja i scenariste Rajka Grlića (Zagreb, 1947), dobitnika nagrade “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskom filmu, koji je otvorio je 26. Festival evropskog filma Palić, u subotu, 20. jula 2019. godine.
Autor kultnih filmova „Samo jednom se ljubi“, “U raljama života”, “Karaula”, “Ustav Republike Hrvatske”, izjavio je na konferenciji za novinare da bi bio još hrabriji kada bi mogao da počne sve ispočetka: “Mislim da bih bio hrabriji da krenem još jednom sa ovim znanjem koje danas imam o ništavilu tih sistema i gorčini koju imam prema njima.”
Govoreći o snimanju filma “Ustav Republike Hrvatske”, Grlić je objasnio da nije bilo prepreka, jer je “sistem u Hrvatskoj, kao i u Srbiji, potpuno nebrižan – kada jednom odobre film, njih ti scenariji i njihova sudbina više ne zanimaju”.
“Ozbiljan rad na scenariju počinje u trenutku kada znate da ćete snimati film, da to nije apstraktna igra. Naše kinematografije su taj element izbacile. Gledam danas mnoge mlade ljude koji u trenutku kada dobiju novce, odmah kreću u film. Nema tog perioda sazrevanja. Kod ‘Ustava’ nije bilo toga, jer nije bio ničija briga. Samo je bio sjajan producent Ivan Maloča, kome je bilo stalo do filma – čitao je svaku verziju, dolazio s primedbama. To je nekad radio Sulejman Kapić. Ti ozbiljni producenti su fantastični suigrači”, rekao je Grlić, dodajući da je rađeno i mnogo glumačkih proba, a kada su našli njihov jezik, videli gestove, čuli njihove ideje, tek tada su Ante Tomić i on napisali zadnju ruku scenarija.
O pisanju scenarija sa Antom Tomićem u četiri ruke, Grlić kaže da je to “misterija koja će ostati misterija”.
“Za ‘Ustav’ smo dugo razgovarali samo o likovima, a kada nam se počelo činiti da postaju ljudi, da dobijaju miris, onda smo počeli raditi priču. Ante tvrdi da sam ja onaj koji baca likove u mrak, a da je on onaj koji ih vadi iz mraka – da je on optimista, a ja sam pesimista. On voli hepiendove, a ja ne volim. Mi smo vrlo različiti ljudi, a to nam je omogućilo da se sjajno zabavljamo dok radimo. Onda se zatvorimo na 15 dana u jednu sobu i radimo od šest ujutru do sedam naveče”, naveo je Grlić, napominjući da su zadnju ruku scenarija za “Ustav” napisali na salašu nedaleko od Palića, gde je i bila neformalna svetska premijera tog filma s Nebojšom Glogovcem u glavnoj ulozi, inspirisanog netrpeljivostima i predrasudama na prostoru bivše Jugoslavije.
Glogovac je, inače, pre dve godine bio gost Palića povodom premijere “Ustava Republike Hrvatske” u programu Paralele i sudari, a prema Grlićevim rečima, njihova saradnja bila je prekrasna i Glogovac ga je učinio boljim nego što jeste:
“Postoje tu i neispričane priče i tako će i ostati, jer postoji neka doza intime koju postignete sa svojim glumcem kada živite – pola godine smo pripremali, zatim preko tri meseca snimali. Razvije se neka tiha, prijateljska nota. Na tim valovima ljudskosti zapravo vi komunicirate i dajete jedan drugom, hranite jedan drugog. Meni se nikad nije desilo, a radio sam sa puno glumaca u životu, sjajnih glumaca, da nađem nekoga ko mene tako hrani i ko mene čini boljeg nego što jesam. Ta razmena dobara je s Nebojšom bila prekrasna. I bila je vrlo mirna, bez neke velike euforije, bez velikih reči. Razumeli smo se na nijansama. Pamtiću taj film po lepoti te igre.”
Kao film koji je na njega takođe ostavio poseban utisak, Grlić je naveo dokumentarno-igrano ostvarenje rediteljke Dane Budisavljević “Dnevnik Diane Budisavljević”, koje je upravo trijumfovalo na 66. Pulskom filmskom festivalu, osvojivši glavne nagrade stručnog žirija, kritike i publike, a govori o Zagrepčanki austrijskog porekla, koja je tokom Drugog svetskog rata spasila više od 10.000 dece iz logora smrti.
“Taj film gađa u želudac direkno. Ja dugo nisam video takav film”, rekao je Grlić i istakao da je ponosan što je Dana Budisavljević “rasla na Motovunu” i što je uspela da sklopi svoj crno-beli film, na kojem je radila sedam ili osam godina, sa neizmernom brižnošću, tako da ga liši bilo kakve ideologije i demagogije.
Upitan da li kao gledalac može da isključi iz sebe reditelja, on je kazao da, kada čovek voli filmove, pa ide da studira film i prvih par godina misli da sve zna o filmu, tada ih stalno gleda kao režiser, kao montažer. Onda ga prođe ta pubertetska faza i kada je dobar film jednostavno se zaljubi u njega, ne gleda kako je nešto režirano, ili rezano, ili slikano. “Kad vas priča uhvati, onda vas uhvati”, iskren je Grlić.
Atmosferu na otvaranju 26. FEF Palić, koji mu je u predfestivalskom programu priredio omaž, Grlić je opisao kao divnu i toplu: “Izgledalo je sinoć divno sa scene gledajući. Osećalo se toplo. Ljudi su bili nekako unutra u tom kinu, želeli su da im se nešto dobro dogodi. To je premisa svakog festivala.”
Prisetio se i početaka Motovuna: “Sećam se prve večeri Motovuna. To je gradić na vrhu brda, teško je doći do njega. Popodne je padala kiša, mislio sam niko neće doći. Ali polako je krenulo i napunio se trg. Tu sam onako odahnuo. Jedan starac mi je prišao i rekao: Znaš ko je pre tebe zadnji napunio ovaj trg? Musolini!”, dodao je Grlić.
Povodom nagrade koja nosi ime pionira kinematografije na ovim prostorima, Grlić je rekao da su ljudi kao što je bio Aleksandar Lifka “beskonačno važni igrači u toj igri koju mi igramo”:
“Bez njih nema tog završnog čina. Ja sam iz one generacije koja veruje da je veliko platno pretpostavka dobrih priča i da se one moraju događati na velikom platnu. Realnost me danas potpuno pobija, ja se s tim ne mirim, ali to je realnost. Tako da izuzetno cenim te ljude koji su platna razapinjali i davali ljudima. U tom nekom trouglu mi živimo – mi koji pričamo priče, ljudi koji gledaju i onaj koji donosi ljudima to što mi pričamo. Tako da mi je izuzetno drago da ova nagrada nosi ime tog čoveka.”
Na završetku, po tradiciji ustanovljenoj pre dve-tri godine, Rajko Grlić se kao laureat nagrade “Lifka” potpisao na drvenu bioskopsku stolicu, koja će biti izložena u bioskopu “Abazija” na Paliću.
