PIŠE: JELENA JOVIĆ, TURISTIČKI VODIČ I TRAVEL BLOGER
“Putovanja nas promene. Dok se krećemo ovim svetom i kroz život, menjamo lagano neke stvari, ostavljamo trag iza sebe, koliko god mali nam se on činio. Dok, s druge strane, život i putovanja ostavljaju trag na nama. Uglavnom su ti tragovi na našem telu i u našem srcu lepi. Često, međutim, budu i bolni.” Antoni Burdejn
Odavno su za mene putovanja postala duboko transformišuća iskustva. Ne mogu da se setim trenutka kada sam to osvestila, ali svaki izlazak iz okruženja u kome smatramo da nam je dom, baza, mesta kome se uvek vraćamo, svaki izlazak iz zone komfora koja često nije ni najmanje komforna, predstavljao je neku vrstu otkrovenja. Nikada se više nisam vratila kući nepromenjena, bar u jednom segmentu sebe, a veoma često, naročito nakon putovanja na destinacije ne nužno daleke, ali obavezno drastično različite, transformacija se desila u onim aspektima mene koji su vapili za promenom.
Varka je da mi biramo destinacije na koje ćemo da putujemo. Destinacije odaberu nas, nepogrešivo tačno, kada smo otvorenog uma i srca, jer upravo na tim novim mestima treba da doživimo transformišuća iskustva. Putovanje je magično iskustvo i ako to dozvolimo Život će nas vešto voditi prema onome što je našoj duši u toj fazi našeg razvoja potrebno za rast. Bilo da putujemo u društvu, sa partnerom, prijateljima, grupom sličnih interesovanja ili potpuno sami, dešavaju se alhemijski procesi. Nešto naizgled obično postaje magično i čarobno. Razlika postoji samo u meri i smeru u kom će se transformacija, uvek povoljna i poželjna za nas, desiti. Promeniće nas i sve ono što ćemo tokom putovanja videti, čuti i osetiti, dovesti nas do toga da preispitamo svoja uverenja, stavove i pogled na svet. Nečemu ćemo se diviti i usvojiti možda neke nove navike i ponašanja, a iz nekih iskustava ćemo naučiti lekcije i zahvaljivati se Univerzumu što imamo mogućnosti i izbore koje drugi nisu mogli ni da sanjaju. Putujući u društvu, učimo o sebi kroz odnose sa drugima. Velike se transformacije dešavaju i u partnerstvima i u prijateljstvima nakon zajedničkih putovanja. Koliko god da smo slični, bliski, istih interesovanja, na putovanjima isplivaju neki aspekti koji nas ponekad i same iznenade i onda kompatibilnost u odnosima postane upitna. Putovanja zato mogu biti odličan test za određene odnose. Možda može da se zaključi da kada smo na putovanju, izvan zone komfora, bez uobičajenih maski i naučenog ponašanja, izađemo na površinu autentični mi koji ranjivi i u procesu promene, kroz iskustva koja prolazimo, više nismo na istoj frekvenciji sa osobama sa kojima smo na putovanje krenuli jer se isti proces dešava i njima. Transformišemo se, svako od nas na način koji je našim dušama potreban.
Ipak, najznačajnija alhemijska iskustva doživimo kada na putovanje krenemo sami. Sami u potpunosti ili u određenoj meri, na primer u grupi sa do tada nepoznatim osobama. Dubina i značaj te transformacije su fascinantni. Naravno, važan i možda čak neophodan preduslov je da su motivi za putovanje jasni, da smo prvo svesni, pa onda oslobođeni predrasuda, koliko je god to moguće. Veoma je bitno da smo informisani i upućeni gde smo se uputili, uzimajući u obzir sve potencijalne mogućnosti, ali i rizike kojima se neminovno izlažemo. Uvek kada sam se tako otisnula u do tada nepoznate krajeve, vodila sam se time da saznam dovoljno da imam osnovne informacije, a sve ostalo uživam da istražujem sama i dozvolim upravo kao s početka ovog teksta da me Život vodi kroz iskustva i situacije koje su potrebne mojoj duši. Nikada na primer nisam volela, ni čitala detaljne priručnike koji vam “sažvaću” neku destinaciju, ne zato što ne cenim trud i napor onih koji su se posvetili tome da vam predoče svaku sitnicu, ponosni na svoju temeljnost, već upravo zbog toga što bi se time raspršila sva magija putovanja. Nesvesno stvorite očekivanja, počnete da posmatrate svet očima onoga ko je tamo već boravio, pa o tome pisao, blokirate svoju percepciju i oduzmete sebi mogućnost da kreirate svoje autentično iskustvo, svoju priliku da vodeći se tuđim check-listama napravite ličnu čaroliju.
“Ja nisam više ista osoba nakon što sam videla mesečinu na drugoj strani Planete.” Mari An Radmaher
Kada sam postala svesna alhemije koja se aktivira kroz putovanja, za mene zaista više ništa nije bilo kao ranije. Možda je tome uzrok što na neizvesnost gledam kao mogućnost da me Život iznenadi, obraduje i oduševi nekim događajem, iskustvom ili ishodom o kome moj um do tada nije mogao i umeo čak ni da sanja. Ovakav pristup i životno opredeljenje nije jednostavno sprovesti, potrebna je ogromna hrabrost i visok nivo radoznalosti. Međutim, kada jednom sebe slučajno ili namerno dovedete u situaciju da se “pustite”, tj. da otpustite kontrolu i lišite se predvidivosti, pokrenućete jedan od najsnažnijih alhemijskih procesa.
Na svim tim dosadašnjim transformativnim putovanjima ulazila sam koliko god je to bilo moguće u uloge lokalne žene, prilagođavajući svoju ishranu, oblačenje, rituale, ponašanje. Adaptacija je uvek bila spontana, mada su me neki prijatelji nazvali i žena-kameleon. Ipak, namera mi je bila da što potpunije i dublje doživim, razumem i osetim poruku koja mi kroz to iskustvo dolazi.
“Putujemo, neki od nas zauvek, da istražujemo neka druga mesta, neke druge živote, neke druge duše.” Anais Nin
U Maroku sam otvorenog srca punog ljubavi prema toj zemlji i ljudima koje sam srela doživela nekoliko iskustava koja su proizvela neke zaista duboke transformacije. Jedno od njih bila je poseta javnom hamamu u koji me je povela moja prijateljica iz Marakeša, Marokanka koja je prema meni osetila sestrinsku bliskost . Uvodeći me u njihov skriveni, intimni svet, gde nijedna strankinja nema pristup, pokrenula je magiju koja me je zauvek promenila. Ritualno kupanje, ozbiljno ribanje poznatim crnim marokanskim sapunom poput najjačeg pilinga, kada sam pomislila da od moje bele osetljive kože neće ništa ostati, bilo je svojevrsna inicijacija. Nakon što sam “prodisala” celom površinom kože, oslobođena i fizički i emocionalno svega što je stajalo između mene i marokanskih žena, prijateljica me je samo zagrlila i kroz osmeh izgovorila – “Sada si jedna od nas.”
U Indiji, koja je višeslojna i sama po sebi magična i transformišuća, čak i samim prisustvom i boravkom tamo neko duže vreme (bar dve sedmice), jedno od iskustava koje je, tek kasnije sam to shvatila, ostavilo duboki trag, bilo je neobično asistiranje hinduističkom svešteniku u ritualu na svetom jezeru u Puškaru. Iako nisam unapred znala šta i kako treba da radim, kao da me je nevidljiva ruka jednog od vrhovnih hindu bogova – Brame vodila. Osećala sam se potpuno očarano, ali neobično mirno i blagosloveno. Tu zaštitu koju sam tada dobila, sa materijalizacijom u upletenim končićima poput narukvice oko zgloba desne šake, osećala sam nekoliko meseci nakon povratka iz Indije i činilo se da sam kroz mnoge vrlo izazovne i opasne situacije u kojima sam se nakon ovog događaja našla, prošla bez ozbiljnijih posledica. “Čarolija” je delovala.
Nebrojeno mnogo ovakvih i sličnih iskustava obeležilo je skoro svako moje putovanje. Pristup prvenstveno otvorenog srca, radoznalog poput deteta, trudila sam se da prenesem i svojim putnicima koje sam imala čast i zadovoljstvo da vodim kao turistički vodič. Mnogi od njih su se zahvaljivali za uvide, prihvatajući moje vođenje kroz zemlje koje smo posećivali na način da dozvole da njihova srca budu dotaknuta onim po šta je svako od njih u tu zemlju došao. Osetili su alhemiju putovanja. To je bio moj cilj. Kao što ću nastaviti da proširujem i produbljujem svoja lična putovanja kao alhemičarka, moja misija je i da što više ljudi dozvoli sebi transformaciju kroz putovanja. Čarolija koja nam u surovoj svakodnevici nedostaje je zagarantovana. Potrebno je samo dozvoliti slobodu svojoj duši da kroz putovanja doživi alhemiju Života.
