in

AKO REČ NIJE LEK, NEKA NE BUDE NI OTROV

PIŠE: MAJA ENIS

Osnovni zvučni način komunikacije među ljudima nazivamo govor.

Govor i komunikacija su veličanstveni i impozantni alati kojima raspolaže čovek kao jedinstvena vrsta. Ne ulazeći u lingvističke, antropološke ili formološke definicije i objašnjenja, zadržimo se i istaknimo koliko je govor važan i moćan za ljudsku vrstu. Koliko mnoštvo informacija mozak prenosi u trenu uspostavljanja komunikacije dveju ili više jedinki, obrađujući ono što smo čuli, izvršavajući fonetsku analizu onog što smo čuli i u realnom vremenu pruža mogućnost da odgovorimo i uspostavimo kontakt sa drugim ljudima.

Ipak, govor može da se ostvari i bez jedne jedine izgovorne reči. Naš izraz lica, pokreti, držanje tela, oči, stav tela, uporan pogled, dodirivanje lica i kose, stisnute usne ili osmeh, prekrštene ruke itd. Sve to odaje naša trenutna osećanja, našu osobenost i unutrašnja stanja naše duše. Neki od nas umeju vešto da sakriju stanje duše i osećanja, neko uspešnije – neko manje uspešno. Neko je otvoren, kažemo kao knjiga, a neko tajanstven i nedokučiv. Neko je tužan i pritisnut problemima, a u komunikaciji to vešto skriva i smeje se. To se zove maskiranje ili skrivanje emocija. Svi smo različite i jedinstvene individue. Radimo to iz različitih razloga – sa željom da ne opterećujemo druge, ili ne želimo da delimo naše emocije i stanja, ili i sami pokušavamo da izbegnemo suočavanje sa takvim emocijama. Ali vratimo se na govor, komunikaciju među ljudima, veličinu izgovorene ljudske reči i koliko ona moćna i kompleksna može da bude.

Reč može da bude samo informacija, običan ljubazan čet, podrška ili ohrabrenje, izražavanje i deljenje emocija i ljubavi. Reči su sredstvo kojima izražavamo misli, emocije, ideje. One mogu uticati na našu duševnu ravnotežu, oblikovati naše osećaje i interakciju sa drugima. Reči su moćan alat koji dopire do dubine naše duše. Govorom ne ostvarujemo samo verbalnu komunikaciju, to je konekcija dve individue u svakom pogledu, posebno u osećajnom, i to uvek. U komunikaciji su uvek uključene emocije, različite vrste emocija, ali i duša jedinke. U prvom redu, način na koji govorimo odražava naša stvarna osećajna. Ton glasa, izbor reči, intonacija i slične verbalne karakteristike mogu da pruže saznanja o našem emocionalnom stanju i stavovima. Komunikacija takođe mora da bude jasna da bismo se razumeli. Potrebno je pažljivo slušanje i postavljenje pitanja i ostvarivanje pravog, punog istinskog kontakta. Tako dolazi do spajanja dve individue – naš govor, naša reč, naša emocija u svakom smislu vibrira sa drugom individuom. Zato je reč moćna, ne samo kao informacija i saznanje, već kao razumevanje, podrška, ohrabrenje, empatija. Tu se dešava vatromet povezivanja dva bića, ono što je veličanstveno i čarobno, jedinstveno za ljudsku vrstu. Ako se u toj komunikaciji desi duboka emocija koja je prenesena izgovorenom reči, ali uvek i kompletnom gestikulacijom, desio se vatromet i povezivanje dve duše. Izgovorena reč je jača od svega, moćna je i zato je treba pažljivo koristiti. Tople reči mogu odražavati unutrašnju empatiju i pozitivna osećanja osobe koja ih izražava i potpuno se povezati sa emocijom osobe koja prima i sluša. Reči koje dolaze iz srca često imaju poseban uticaj na ljude i mogu otkriti dubinu naših osećanja. Rečima pokazujete svoju suštinu, kompletnu sliku o sebi, svom ponašanju i komunikaciji, kao i odnosu sa svojom okolinom.

Reči imaju dubok emocionalni uticaj i mogu ostaviti trag na duši drugih. Važno je izražavati se sa pažnjom i empatijom prema drugima. Zato pažljivo birajte reči. Neka budu veličanstvene, smele, uzvišene, prefinjene, fantastične, neka budu muzika za uši poštovanog slušaoca.

Ako reč nije lek, neka ne bude ni otrov.

RUMI – Ne mogu se sporazumeti oni koji govore istim jezikom. Sporazumeti se mogu oni koji dele ista osećanja.

ŠTA MISLITE?

ZAŠTO VEROVATI U NEKOG DA JE DOBAR ČOVEK?

MONEMVASIJA