AKO IMAŠ KNOW HOW I KNOW „WOW“

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: PREDRAG VUJOVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

PREDRAG VUJOVIĆ, VODEĆI EKSPERT PR-A U REGIONU, DIPLOMIRAO MARKETING NA EKONOMSKOM FAKTULTETU I NOVINARSTVO NA FAKULTETU POLITIČKIH NAUKA U ZAGREBU. MAGISTRIRAO MARKETING I DOKTORIRAO ODNOSE SA JAVNOŠĆU. DOBITNIK JE VELIKOG BROJA NAJVEĆIH MEĐUNARODNIH PRIZNANJA I NAGRADA.

VLASNIK JE KOMPANIJE P.R.A. OSNOVANE PRE 30 GODINA, KOJA RADI U SRBIJI, HRVATSKOJ, BIH, CRNOJ GORI, MAKEDONIJI, RUMUNIJI, ITALIJI, JUŽNOJ KOREJI. GOVORI ENGLESKI, ITALIJANSKI, FRANCUSKI I RUSKI JEZIK. DUGOGODIŠNJI JE PREDSEDNIK KREATIVNE INDUSTRIJE PRIVREDNE KOMORE. AUTOR JE SVIH VEĆIH PR KAMPANJA U REGIONU, UNIVERZITETSKI PROFESOR I GOSTUJUĆI PROFESOR NA VIŠE UNIVERZITETA U PET DRŽAVA. OSNIVAČ PRVE EDUKATIVNE USTANOVE U OBLASTI PR – POSLOVNE ŠKOLE ZA PUBLIC RELATIONS. ŽIVI NA RELACIJI BEOGRAD, ZAGREB, HERCEG NOVI, OPATIJA.

KAŽEŠ DA JE POČETAK SVEGA USPEŠNA KOMU­NIKACIJA. KADA I KAKO SI TO ZAKLJUČIO?

Studirao sam paralelno dva fakulteta, marke­ting na Ekonomskom i novinarstvo na Fakulte­tu političkih znanosti u Zagrebu, a izabrao sam da radim, iako nisam morao, i u medijima i u marketingu. Iako student, radio sam kao no­vinar i i urednik uticajnog Poleta, bio autor ve­ćeg broja bitnih marketinških projekata, među njima i onih najvećih u to vreme: Olimpijske igre u Sarajevu i Univerzijada u Zagrebu. To mi je jako pomoglo u mom obrazovanju i stica­nju znanja. Eto, već tada sam shvatio koliko je bitna komunikacija za tako značajne projekte. I to su bili, mnogi kažu i danas, iz ugla komuni­kacija i PR-a, najbolji projekti. I danas svedoci tog vremena spominju maskote Vučka i Zagija. Baza PR-a su novinarstvo i marketing, a nauka o komunikacijama je to što ih spaja.

Prvi projekti P.R.A. početkom devedesetih su bili tamo gdje je uspešna komunikacija bila ispred svega. Iako sve u povojima što se tiče PR-a na ovim prostorima, rad za našeg kli­jenta Bel Pagette bio je baš to – dokaz da je uspešna komunikacija ispred svega. Famozni pejdžeri svoj uspeh u prodaji su izgradili na PR-u i uspešnoj strategiji komunikacije. Sva­ki novi proizvod, nova usluga, a pejdžing je to bio, mora prvo da radi na kreiranju svesti o no­vom proizvodu i kreiranju potrebe, pa tek onda da proizvod može da ostvari uspeh na tržištu. Tako smo mi prvo šest meseci radili na edu­kaciji tržišta, da bi komercijalisti Bel Pagetta kada prodaju tu jedinstvenu uslugu imali edu­kovane kupce sa već kreiranom svešću i po­trebom. Zato je PR i komunikacija sa javnošću izuzetno bitrna, presudna za uspeh svakog novog proizvoda, nove usluge, novog projekta, za državu ili gradove i njihove nove projekte, za nove investicije, nove zakone, reforme… Mi smo radili stotine bitnih projekata za razne dr­žave, gradove, investitore. U mnogim reforma­ ma, društvenim promenama, to je veoma bitno, presudno. Nažalost, mnogi donosi­oci odluka, zbog svog neznanja, toga nisu svesni i zato mnoge ideje, projekti, inve­sticije, reforme propadaju. Komunikaciji sa javnošću se ne pristupa profesionalno. Zato kažem – početak svega je uspešna komunikacija.

JEDAN SI OD RETKIH KOJI SE BAVIO KOMU­NIKACIJAMA I U BIVŠOJ JUGOSLAVIJI ZA VRE­ME ANTE MARKOVIĆA. KAKO JE SVE TO TADA IZGLEDALO?

Predsednik vlade Jugoslavije ili kako se to tada zvalo Savezno izvršno veće, Ante Marković, kao uspešan privrednik je brzo ustanovio da mu je ključna funkcija komu­nikacija sa javnošću, pogotovo što je spre­mao set novih zakona, menjao je sistem, iz socijalističkog u kapitalistički, iz jednopar­tijskog sistema u višepartijski. Spremao se novi „proizvod“ nazvan društveno-eko­nomska reforma. Znao je da će zbog toga imati imati veliki broj protivnika promena, a još više i političkih protivnika, najviše onih koji su hteli da vladaju u svojoj državi. Naj­veći protivnici, to se kasnije jasno videlo, bili su Slobodan Milošević i Franjo Tuđman koji su se, da to odmah kažem, dogova­rali direktno u „tajnim odajama“ o mnogo čemu, pa čak i kako da ratom podele Bo­snu i Hercegovinu.

Predsednik SIV-a, premijer Ante Marković, kada je sredinom 1989. došao na čelo ju­goslovenske vlade, tražio je da me njego­vi iz kabineta pronađu. Znao me je, jer je u vreme kada je bio predsednik vlade SR Hrvatske upoznao moj rad u vođenju PR-a zagrebačke Univerzijade 1987. Našli su me u Holandiji, gde sam tada živeo i radio u Institutu za menadžment. Da ne duljim, postao sam najmlađi savetnik predsedni­ka vlade Jugoslavije i dao mi je odrešene ruke da vodim kompletnu komunikaciju sa javnošću vlade. To je bio vrlo zahtevan po­sao, jer su najveće promene trebale da se dese u glavama ministara i državnih služ­benika.

I sve je te 1990. dobro išlo. Mnoge firme koje su danas uspešne su tada osnova­ne. Privreda se razvijala. Sve je raslo uz privredu – i kultura, sport, nauka, obrazo­vanje… Punio se budžet. Velika potrošnja, sve je išlo. Ante Marković je jako verovao u privredu i da će moć dobrog života i viso­kih plata, a tada su plate bile preko hiljadu nemačkih maraka, biti odlučujući za narod.

Makroekonomski pokazatelji su bili odlič­ni. Međutim, te centrifugalne sile koje su razbijale Jugoslaviju su bile mnogo jače. Tada je u Srbiji i Hrvatskoj na vlast došla nacionalistička garnitura.

Duboko sam ubeđen da se Jugoslavija ne bi raspala da je recimo krajem osamdese­tih godina i početkom devedesetih posto­jao internet. Mi bismo dobro koristili moć društvenih mreža, pogotovo kad nemaš zvanične medije, jer su jedine televizije, državne TV stanice kao najuticajniji me­diji bili u rukama tih republičkih nacionali­stičkih lidera. Mi smo bili tada u prednosti što se tiče komunikacijskih znanja, ali ne i sredstava. I uz pomoć TV i režimskih me­dija, urednika i novinara, proizvedeni su konflikti, sukobi, rat.

KOJA JE RAZLIKA I DA LI JE IMA U PR-U TADA I SADA?

Iskreno, taj model vrlo uspešne komuni­kacije sa javnošću koju sam sam razvio za vladu Ante Markovića sam primenjivao kasnije i u radu za vlade Rumunije, Crne Gore, Srbije, razne državne, pa čak i EU projekte. To je model dvosmerno sime­trične komunikacije sa javnošću. Narav­no, pojavom interneta i razvojem mnogih novih oruđa i alata koje je internet doneo, došlo je do velikih promena u komunikacjii sa javnošću. Međutim, ne na strateškom nivou, već na nivou realizacije. Nažalost, i danas mnogi ne razumeju da je PR u stvari u strategiji komunikacije. Sama egzekucija je pesma, ako imate – know how I know wow. Umeće znanja i kreativnost. Tu se vidi razlika u kvaliteti mnogih koji se danas bave PR-om. Mnogi to nemaju – know how I know wow.

Meni kao čoveku, kažu mnogi, koji je do­veo PR na ovaj prostor, trebalo bi da je drago što je PR postao velika tema, što predsednici i premijeri današnjih država ništa drugo ne rade nego se samo bave PR-om, što danas ima stotine agencija za PR, a veliki broj su moji učenici, ljudi koji su završili našu Poslovnu školu za public relations ili su radili u nekoj od naših P.R.A. agencija u Beogradu, Novom Sadu, Zre­njaninu, Sarajevu, Banja Luci, Zagrebu, Skopju, Podgorici, Herceg Novom. Ne, ipak nisam zadovoljan i sretan. Kvalitet svega je pao, sve je jako površno. Kvanti­tet nije dao kvalitet. A možda je to dobro za P.R.A. Pobeđujemo vrlo često na međuna­rodnim tenderima, jer oni nisu namešteni kao veeeelika većina domaćih.

PRE KORONE SI USPEŠNO VODIO POSLOV­NU ŠKOLU ZA PUBLIC RELATIONS, U KOJOJ SU MNOGI NAPRAVILI SVOJE PR KORAKE. DA LI NASTAVLJATE SA EDUKACIJOM?

Naravno. Korona nas je zaustavila jer ni­smo hteli da radimo Poslovnu školu za pu­blic relations onlajn. Naša škola se svojom kvalitetom programa, a posebno pristupa polaznicima, interakcijom i učešćem pola­znika izdigla od drugih koje su, što da to ne kažemo, nastale na našim osnovama, mnoge i kao naša kopija. Poslovna škola za public relations postoji već 30 godina. Ukupno osamdeset generacija Poslovne škole za PR je završilo naše programe u Beogradu, Novom Sadu, Podgorici, Her­ceg Novom, Skopju, Banja Luci. Pripre­mamo novu generaciju i krajem februara kreće nastava.

Edukacija je naša baza u P.R.A. U našem edukativnom sistemu P.R.A. Educa imamo i Komunikacioni trening centar, a često ra­dimo programe skrojene prema potreba­ma preduzeća, neprivrednih organizacija, medija, međunarodnih organizacija.

ŠTA JE NEOPHODNO ZA DOBAR PR?

Pre svega, znanje. Mnogi, nažalost, koji se ovim bave nemaju potrebna znanja. U dru­gim oblastima ne možeš se profesionalno baviti ako nemaš adekvatno visoko ob­razovanje. Mnogi iz neznanja misle da je PR samo poznavanje novinara ili novinar­skih veština. Ne, PR je pre svega znanje u oblasti strategija komunikacije, komunika­cijskih modela, komunikacijskih procesa, pa tek onda veštine koje primenjuješ. Mi u našem timovima u P.R.A. imamo četiri nivoa: strateški, koji je najvažniji, istraži­vački, nivo vođenja projekta, nivo raznih veština, od organizacije događaja, onlajn komunikacije, pisanja, dizajna, video i au­dio produkcije, kao i kreativni, u osmišlja­vanju sadržaja komunikacije.

KOJA TI JE NAJBOLJA I NAJDRAŽA KAMPANJA KOJU SI VODIO?

Da parafraziram druge, kampanje su mi kao deca. Prvo mi pada na pamet javna edukativna kampanja za masovnu vaučer­sku privatizaciju u Crnoj Gori, koja je tač­no pre 20 godina proglašena najboljom u svetu i osvojila je Golden World Award for Excellence Svetske asocijacije za odnose sa javnošću. Nakon toga „Đaci vas mole usporite pored škole“ Parking servisa, koja se već 15 godina realizuje na početku ško­lovanja đaka prvaka. I to je kampanja koja teče bez prestanka. Menjaju se sistemi, stran­ke na vlasti, gradonačelnici Beograda, direk­tori Parking servisa, samo ta naša kampanja opstaje. I danas je mnogi raube, a niko da se seti autora. Isto tako i „Ne dam Exit“ kampanja, koja je spasila Exit 2004. Kampanje za mno­ga strana preduzeća: Allianz, vodeća svetska osiguravajuća kuća, Deutsche Telekom, vode­ći evropska, pa i svetska telekomunikaciona kompanija, domaća preduzeća. Kampanja za Vojvođansku banku, koja je proglašena te go­dine najboljom, ili za Sinalco, Voda Vodu, Gorki list ili desetak kampanja za delegaciju Evrop­ske unije u Srbiji i 56 većih događaja koje smo organizovali za ambasade zemalja članica EU.

KOJA JE TVOJA FORMULA USPEHA?

Pre svega profesionalna etika, kao i velika znanja u svim disciplinama interdisciplinar­nog PR-a. To su dva temelja, a na to se sla­že: strast prema poslu, ljubav prema komuni­kaciji i PR-u, velike emocije i ogromna ener­gija koju unosim svakog dana u svoj posao i rad sa kolegama. Kada svi padaju od umora, ja sam prepun energije. Ima jedna anegdota. Moje mlađe kolege iznenađene, čak i šokirane mojom energijom su jedan drugog ubeđvali da sigurno tajno uzimam neka energetska pića, neki su rekli stimulativna sredstva, a neki su spominjali i kokain.

USPEŠNO SPROVODITE PROJEKTE I U CRNOJ GORI. NA ŠTA SE SVE ODNOSE TI PROJEKTI?

U Crnoj Gori radimo već 25 godina. Imamo agencije u Podgorici i Herceg Novom. Vodili smo PR za najznačajnije investicijske projekte, hotele, Nikšićku pivaru, Lovćen osiguranje, Hi­potekarnu banku. Ipak najviše za državne or­gane. Jedanaest godina smo radili PR za sve značajnije reformske projekte u Crnoj Gori. Od reformi u oblasti ekonomskog sistema, promo­cija stranih investicija, privatizacije, reformi u zdravstvu. Sada vodimo kampanju „Moj život“. Rešavamo velike probleme romskog i egipat­skog naroda u Crnoj Gori: rane, prinudne bra­kove, nasilje u porodici i prosjačenje na ulica­ma. To je evropski projekat. Baš ovih dana ra­dimo prvi Festival romske kulture u Podgorici, na kojem će pored prve folklorne grupe Roma Crne Gore, predstavljanja poezije romskih au­tora, izložbe najznačajnijih Roma sveta, biti or­ganizovan i koncert jedinstvenog romskog jazz & soul benda KAL.

Ipak, meni su najznačajniji „moji crnogorski projekti“: plivanje svakog jutra 2,5 km, windsur­fing, jedrenje, SUP. I to sve u meni najdražoj Boki.

KADA VIDIŠ DA NEKE KOMPANIJE NE VODE DO­BRO SVOJ PR, KAKO REAGUJEŠ U TAKVIM SITUA­CIJAMA?

Često me je blam kada vidim koliko neznanja ima u glavama donosilaca odluke. Tu su naj­veći problemi. Mnoge državne institucije, javna preduzeća, ali i privrednici se boje komunikaci­je, medija, novinara, javnosti. Jednostavno, ne otvaraju se. Nisu svesni da je to jedina formula uspeha: komuniciraj da ne bi propao. Zato i mi kada počinjemo da radimo za nekoga, radimo prvo treninge i definišemo standarde i proce­dure za razne komunikacijske situacije. Meni najviše odgovara da radimo PR za najteže pro­jekte. Volim taj adrenalin kriznih situacija. Tada kvalitet, specifična znanja i veštine dolaze od izražaja. Često kažem da je u krizi lakše vodi­ti PR, jer tada postoji interes javnosti. Mediji i javnost traži informacije, a na profesionalcima je da to znaju da „hendluju“.

TEMA NOVEMBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „MUDRO SRCE“. ŠTA JE ZA TEBE MU­DRO SRCE I DA LI GA PRATIŠ?

Predivno mi je to „mudro srce“. Da, to je drugi naziv za ovo što mi radimo. Uneti znanje, mu­drost u emocije. Ili uneti emocije u naše znanje i mudro voditi svoj život i poslove. Celi život pratim svoje „mudro srce“. Emotivan sam vrlo i sretan sam zbog toga. Emocije i strast su ono što me vodi kroz život i kroz sve što radim. Vo­leti život i ljude, graditi odnose sa ljudima, po­sebno sa onima koji vam odgovaraju po svojim životnim stavovima, raditi poslove koje volite i u kojima uživate. Iskreno, ovo što ja radim, ra­dim uvek sa jednakom strašću i ljubavlju, zna­njima i mudrošću – i kada su budžeti dva milio­na eura ili desetak hiljada eura ili je pro bono, besplatno. Kroz posao me ne vodi novac, već „mudro srce“, ljubav i strast.