AJURVEDA – VRAĆANJE UNUTRAŠNJEM BIĆU

PIŠE: SINIŠA RAČIĆ – AKTIVNI ODMOR – ACTIVE HOLIDAY

Završen je moj prvi ajurvedski tretman. Rad na otklanjanju problema u donjem delu kičme. Preg­ledali su me i saslušali doktorka AJURVEDSKE medicine i njen suprug, lekar zapadne medicine. Odredili su mi 2 × dnevno razne tehnike masaža, sa idejom da se umiri nervni sistem i otklone pro­blemi sa varenjem. Sutra počinjem da koristim i biljnu medikamentoznu terapiju koja se priprema lokalno. Osnova problema koje imam je STRES! Njemu treba da zahvalim za otežano varenje, osećaj nedostatka vazduha, žareći bol u vratu i grlu i masnu jetru.

Jutros sam stigao u ajurvedski centar. To je lepo uređeno imanje sa bogatom tradicijom, starom preko 200 godina. Na imanju je brojna posluga i majka vlasnika. Otvoreni su i nasmejani.

Od starta sam rekao da želim da učestvujem u kućnim aktivnostima. Ne želim da budem aro­gantni zapadnjak, već neko ko je krotak i zahva­lan.

Put do Indije je naporan, ali pratila ga je pri­jatna euforija. Konačno, sa 50 godina, imam mogućnost da putujem, gotovo u bilo koji deo sveta. Spojio sam posao sa željama duše i ugod­nostima. Toga sam svestan svakog momenta i blagosiljam divni osećaj.

Stupanje na tlo Kerale bilo je svojevrsna čarolija. Odjednom te bunovnog i sanjivog zapahne toplo­ta. Kočin je prvi i jedini aerodrom u svetu koji u potpunosti koristi solarnu energiju. A kako i ne bi kad je sunca na pretek. Klima je tropska! Ke­rala je kolevka ajurvedske medicine. Najjužnija je i najbogatija država u Indiji. U njoj, u harmoniji i uzajamnom poštovanju, žive pripadnici tri glavne konfesije: hindu, hrišćani i muslimani.

Na aerodromu, kraj cvetnih žardinjera, u 3 uju­tru, čeka me vozač. Pokušavam da uđem u auto na desna vrata i shvatam… Sa te strane je vo­lan, a ja sam suvozač. Vozimo levom stranom i uz put strahujem da ćemo nekog udariti. Onda zaključim da sam samo rob navika.

Put je dug. Prolaze kamioneti sa light show-om, tuk–tuk taksiji, motorcikli… Objekti kraj puta zapušteni, ali imaju nekog šarma. Kako se pri­bližavamo destinaciji, primećujem da kolone lju­di šetaju ulicama u 5 ujutru! Pomislim, ovi Indusi su „party animali“!

Stižem na imanje. Budi se i vlasnik. Upoznavan­je i zagrljaj. Cvrkut ptica, toplotni talas. Budi se zora. Ne spava mi se. Radostan sam. Pijemo čaj i pričamo. Lepo mi je i, na kraju, san me hvata. Odlazim u prelepu komfornu sobu sa velikim ventilatorom iznad kreveta. Probudio sam se sa osećajem da već dugo živim ovde. Ljudi sa iman­ja će postati moja nova porodica.

KOTTAYAM, KERALA, INDIJA, DAN 3.

Koji sat nakon više nego ukusnog doručka, leška­rim i planiram dan. Uveče ću tuk-tuk taksijem otići do grada, udaljenog oko 3 km. Dok sunce prži, prve nedelje tretmana, ne preporučuje se kretanje van hlada. Nema veze, ima ga na pretek u okolini. Smešten sam na samoj reci, a dvorište je veliko i lepo uređeno. Unaokolo šuma banana i tropskih biljaka. Atmosfera je opuštajuća, tem­peratura letnja, prijatna.

Rano ujutru sam imao ajurvedski tretman. Već drugi dan, po 2 puta dnevno. Tako će biti i u na­rednih 13. Opušten sam, lelujav. Nema nervoze, ni anksioznosti. Samo ponekad eksplozivne ra­dosti i poletnosti. Svež sam. Rano zaspim. Rano ustajem. Malo jutarnje joge, pa onda masaža. Popodnevno kupanje u toplom ulju sa lekovitim biljem me omami. Odem do susednog objekta, večeram i uvučem se u svoju komfornu sobu i odmaram.

Ajurveda je nežna kao pamuk. Mislio sam da ću biti podvrgnut agresivnim detoks tretmanima, ali ovi tretmani su skrojeni baš po mom habitusu i da pobede moje slabosti. Tokom masaža često zaspim. Ovde me paze i neguju. Prija! Ajurveda te uči da ceniš život i zdravlje. Da voliš sebe, da poštuješ i voliš druge. Tretmani me pripremaju za introspekciju. Telo se opusti, pa uroniš dubo­ko u sebe. Šalješ ljubav svakoj ćeliji i organu. In­tenzivno voliš svoje telo i sebe. Obezbedio sam internet. Mogu da komuniciram sa spoljnjim sve­tom. Mogu da vam prenesem sve svoje radosti i spoznaje.

Stanovnici Kerale su vedri i veseli. Juče sam sa Kurienom, vlasnikom centra, bio u nabavci sad­nica tropskog voća. Posle smo otišli na vegete­rijanski ručak. Zalogaji su slasni, a hrana lagana. Palete boja, egzotika. Serviraju na listu banane. Jedu prstima. Prirodno je.

KOTTAYAM, KERALA, INDIJA, DAN 6.

Završio se večernji ajurvedski tretman kojim se umiruje nervni sistem u celosti. Nakon njega se osećam kao u bestežinskom stanju. Uzimam bil­jne, gorke tonike koji se spravljaju na licu mesta od brojnih lekovitih biljaka. Stanje mog organiz­ma i psihe je subjektivno mnogo bolje. Juče sam imao prolaznu minus fazu, koja je normalna to­kom terapije. Manifestovala se izlivom besa i ner­voze. To me je i nagnalo da odem sasvim rano na spavanje. Probudio sam se čio i veseo u pola 4. Sve do svanuća sam, uz cvrkut ptica i zrikavaca, vežbao pozdrave suncu. Svež sam i odmoran. Ajurveda te vraća unutrašnjem biću i podseća da treba povremeno sve podrediti odmoru. Nisam mnogo toga video, jer se u prvoj nedelji tretmana sugeriše izbegavanje sunca.

Za desetak dana, dolazi mi dvoje prijatelja, pa ćemo avanturistički putovati duž cele Kerale, au­tobusima, vozovima i brodovima. Do tad, uživam u poluizolaciji. Hrana je prava inspiracija. Toliko svežeg, egzotičnog voća i povrća, opojnih začina, a sve je vrlo lagano i lako svarljivo. Šanta, majka vlasnika, tretira me kao sina. Donosi mi nepoz­nate voćke i preukusne napitke. Hvalim je na sva usta. Pričam joj kako ću je voditi u Beograd, jer me je navikla na bogovsku trpezu. U utorak ću dobiti medikaciju za potpuno čišćenje organiz­ma, što će zahtevati dva dana mirovanja. Neće mi teško pasti. Ništa ne boli. Ceo dan te masiraju, a između masaža ti pružaju beskrajnu i iskrenu ljubav i pažnju. Doktorka mi, svako malo, pokuca u sobu da me pita kako se osećam, a ja bih konju rep mogao da iščupam. Ovo je kao u detinjstvu kad te svi maze i paze. Još malo, pa će večera. Radoznao sam kakve će đakonije sada biti na stolu? Đakonije od kojih se ne goji, već naprotiv mršavi! A posle slušanje muzike… Sutra je novi dan, još jedan manje do kompletnog isceljenja i nagradnog putovanja. Najveselije avanture trop­skim predelima!

KOTTAYAM, KERALA, INDIJA, DAN 8.

Šetam dvorištem i fotografišem svoj novi dom, koji vrca nekom lepom i blagom energijom aristokratije.

Nakon laganog, a ukusnog doručka, popio sam šolju mirisne kafe, koja se uzgaja na 100 metara od kuće u kojoj boravim. Sa te plodne močvarne zemlje potiče i sve drugo što pojedem i popi­jem. Zaljubljen sam u koncept samoodrživosti domaćinstva. Svi prirodni resursi u službi blago­deti i dobrog zdravlja čoveka.

Kurien, najmlađi naslednik imanja, na moje insis­tiranje, uz zanosni zvuk zrikavaca, sa dubokim poštovanjem, priča o precima. O uglednoj porodi­ci lekara i sveštenika, koja je primila hrišćanstvo pre nekoliko stotina godina. O njihovom zname­nitom potomstvu, koje je iz svog rodnog grada, usled odmazde, zbog prihvatanja druge vere, bilo pobijeno i desetkovano. Nekolicina uspeva da pobegne u mali grad u Kerali i tamo, od pogla­vara, traže pomilovanje. Mudar čovek proceni da mu intelektualna elita može samo dobro doneti. Dodeli im pomilovanje i dozvoli da se nasele s druge strane reke (Akkara, na Malajalam jeziku, upravo i znači: preko reke).

Od tad (pre 205 godina), počinje progres u ug­lednoj porodici ajurvedskih lekara i sveštenika. Na njihovoj osavremenjenoj ostavštini boravim i osećam dobrodošlicu njihovih živih potoma­ka. Nakon razgovora sa vlasnikom centra, sene njegovih predaka došle su mi u san. Osnažili su ispovest od prethodne noći i kao neka milujuća energija dali blagoslov. Sedim u hladu, toplo je. Svestan sam da sam ih upravo ovom pričom sačuvao od zaborava i ukazao divljenje i pošto­vanje.

Prolaze dani, a zov avanture postaje neizdrživ. Dolaze mi i prijatelji. Radoznali su i spremni da probaju ajurvedske tretmane. Noć pred put u avanturu, sedimo na terasi i pijemo kafu ispod velikog ventilatora. Taj dan je prvi dan proleća. Dan kao poručen da krenemo na putovanje koje će nam promeniti percepciju i proširiti vidike.

Nastaviće se…