PIŠE: VLADIMIR MARKOSKI
U svetu negacije svega što je prirodno, etički, moralno, tradicionalno, duhovno, sadržajno, istinito i nenametljivo, teško je ne podleći neprestanim i agresivnim naletima vrednosti koje „vrli novi svet“ (čitaj: poredak) nameće čovečanstvu širom naše plave i (nekada) zelene planete.
Nezajažljiva glad za profitom, materijalnim dobrima, tehnologijom, hedonizmom, konzumerizmom i eksponiranjem, prouzrokovana potrebama sistema za poslušnim i zadovoljnim robovima koji će biti lišeni razmišljanja o suštini svog postojanja i realnih potreba, od današnjih (običnih) ljudi je napravila upravo ono što je poredak u svojim „laboratorijama“ kontrole i manipulacije projektovao u te svrhe. Prošlost, koja je obilovala nepravdom i velikim sukobima, nas, nažalost, nije ničemu naučila.
Pripisivanje nemoći, gramzivosti, zavisti, podlosti i ostalih negativnih osobina ljudskoj prirodi je još jedan od prefidnih proizvoda gore pomenute laboratorije, koja od postanka poretka (sistema) ne prestaje sa radom i svoje metode i proizvode stalno usavršava, upotpunjujući ih novim tehnikama i tehnološkim dostignućima.
Ne zvuči previše optimistično? U pravu ste – ne zvuči i nije.
Da krenemo od početka. Kažu da ne treba počinjati rečenicu negacijom. Kada razmišljamo o početku, šta nam prvo padne na pamet? Postanak sveta? Kao što svi znamo, postoji više teorija o nastanku sveta, ali većina je usvojila dve: teoriju o Velikom prasku (naučnu) i teoriju da je Bog stvorio svet (religijsku). Prvom se ne bih bavio jer moje znanje o kosmosu ne seže toliko daleko, ali bih se malo pozabavio ovom drugom.
„U početku beše reč.“ Čija? Božja. Na koje božje reči prvo pomislimo? Ne znam za vas, ali meni prvo padaju na pamet Deset božjih zapovesti. Hajde da ih nabrojimo:
- Ja sam Gospod Bog tvoj; nemoj imati drugih bogova sem mene.
- NE pravi sebi idola niti kakva lika, nemoj im se klanjati niti im služiti.
- NE uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega.
- Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i svrši svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvojemu.
- Poštuj oca svojega i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.
- NE ubij.
- NE čini preljube.
- NE kradi.
- NE svedoči lažno na bližnjeg svoga.
- NE poželi ništa tuđe.
Šta prvo možemo da primetimo u tekstu Deset božjih zapovesti? Sedam od deset počinje sa „NE“. Ovde neću analizirati sadržinu teksta, već način na koji je prezentovan. Ovih sedam (većina) počinje negacijom.
Mišljenja sam da su nas od početka pogrešno učili. Braniti, sprečiti, zastrašiti – to su metode koje poluge moći koriste od davnina, i rezultate tog pristupa edukacije masa možemo videti od davnina pa do današnjih dana. Metode su iste, samo što su, umesto fizičkih (koje nisu izumrle), u moderna vremena sve prisutnije pretnje koje utiču na psihu.
Svedoci smo svakodnevnog zatrpavanja javnosti negativnim informacijama: finansijskim i političkim krizama, skandalima, ratovima, ubistvima, katastrofama (što prirodnim, što izazvanim ljudskim faktorom), nuklearnim pretnjama, zagađenjem okoline, pretnjama iz svemira itd. Od početka su stvari postavljene negativno i pesimistički.
Zašto je Bog pretpostavio da će ljudi ubijati, krasti, varati, želeti tuđe, pa im je već na početku rekao da to ne rade? Zašto je ljudska rasa morala da ponese taj teret od samog nastanka i da ga nosi sve vreme na duši i plećima?
Nedavno mi je jedna prijateljica, koja je naučnik i koja se amaterski bavi energijom, postavila pitanje koje joj se javilo u snu: „Šta ako Kain nije ubio Avelja?“ Ovo pitanje, proizvod sna, koje je u današnjem svetu apstraktno, a u religijskom bi se verovatno (čitaj: sigurno) smatralo jeresom, dodatno je produbilo moje sumnje u neke od primarnih informacija koje su čovečanstvu učitane.
Zašto bi brat ubio brata? Zbog ljubomore? Zbog zavisti? Zbog vlasti? Zbog nasleđa? Zar je moguće da su ljudi prihvatili ovakav model razmišljanja i vaganja šta je ispravno, a šta ne? Zar se ljudi ne rađaju čistih duša? Ko ih uči da se plaše, da kalkulišu, da se povinuju pravilima i čine stvari za koje osećaju da nisu ispravne? Isti oni koji su ta učenja osmislili u svrhu skretanja ljudskih misli sa njihovih prirodnih putanja.
O čemu mašta čista dečja duša? Mislim da bi čovečanstvo to trebalo da prouči pre nego svemirska prostranstva, dubine okeana i zakone fizike i hemije.
Šta nam je činiti?
Za početak, mogli bismo da zamenimo negativan pristup pozitivnim. Kako? Recimo ovako: umesto da rečenicu počinjemo sa „NE“, počnimo sa „DA“. To je isto kao priča o čaši koja je za jedne do pola prazna, a za druge do pola puna.
- Da li ti treba pomoć? – Da, mogu da ti pomognem.
- Da li želiš da ti bude bolje? – Da, želim.
- Da li ćeš to uraditi danas? – Da, sve ću to da uradim danas.
- On jeste takav, ali… – Da, verovatno postoji razlog zašto je to tako.
- Da li ti je dobro? – Da, to mi je jako bitno.
- Da bog da ti sve rodilo!
- Da, imam vremena da te saslušam.
Svako od nas može nastaviti ovaj niz i pronaći ove informacije koje nam je postanjem učitao isti kosmos u koji gledamo i koji toliko želimo da istražimo i dokučimo.
Da bismo izašli na pravi put, moramo se zaštititi od negativnih uticaja i vratiti se na ognjište znanja koje su posedovali naši davni preci – pre svih priča, mitova, legendi i učenja. Da, vratimo se na fabrička podešavanja i neka nam vodilja bude ljubav prema nekome, a ne nečemu.
Budućnost ne počinje sa „NE“, ona počinje sa „DA“.
