PIŠE: PROF. DR NEBOJŠA KNEŽEVIĆ
„DR. NICK”
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
U vremenu u kojem živimo, mir postaje retkost i najveći luksuz koji čovek može da priušti sebi i svojoj duši. U svetu u kojem se iz dana u dan ubrzava ritam, u kojem tehnologija, obaveze i očekivanja neprestano podižu frekvencu i vibraciju, sve ređe nalazimo trenutke u kojima možemo da zastanemo, udahnemo i oslušnemo sebe. A upravo u tim tihim trenucima krije se najdublja istina – kakav mir je potreban našoj duši.
Mir nije isti za svakoga
Većina ljudi zamišlja mir kao tišinu, odsustvo buke i obaveza. Ali mir je mnogo složeniji i ličniji od toga. On je stanje unutrašnje usklađenosti u kojem osećamo da smo „kod kuće“ u sebi, bez obzira na spoljašnje okolnosti.
Za nekoga je mir šetnja u šumi i crvrkut ptica u rano jutro. Za drugoga je šetnja pored reke, dok mu voda odnosi teret misli. Za nekoga, mir je vreme provedeno u tišini, sa knjigom, u molitvi ili meditaciji. Nekome će mir doneti razgovor sa dragom osobom, kao razmena pozitivne energije, gde osmeh i blizina izbrišu nemir dana. Neko mir otkriva kroz stvaranje – pisanje, slikanje ili muziku.
Svakodnevno smo preplavljeni informacijama kako poznate i uspešne osobe nalaze svoj mir, pa ljudi često vole da prate „recepte“ svojih omiljenih sportista, glumaca, pevača, ali je važno razumeti da ne postoji univerzalan „recept“ za sve. Ono što jednog čoveka umiruje, drugome može biti izvor nemira. Zato se potraga za sopstvenim mirom svodi na introspekciju i prepoznavanje onoga što nas same vraća sebi.
Mir se može skrivati u malim ritualima: u prvoj jutarnjoj kafi ispijenoj bez žurbe, u vremenu provedenom bez mobilnog telefona, u jednostavnom posmatranju izlaska ili zalaska sunca. Može se pojaviti i u kontaktu sa ljudima – u iskrenom razgovoru, u pogledu punom topline i razumevanja ili u zagrljaju koji ako traje dovoljno dugo može da izbriše svu buku ovog ubrzanog sveta.
Gde se krije mir naše duše?
Kao neko ko je prozvan „doktorom za telo i dušu”, ja sam srećan što se sve više pominje termin duše i što sve veći broj ljudi hoće da dođe do njene spoznaje i da oslušne šta im duša poručuje.
Ali ukoliko smo pod hroničnim stresom, nije moguće biti povezan sa svojom dušom. U svom naučnom radu koji je publikovan pre manje od dve godine, a već citiran preko 340 puta u svetu, pokazali smo da je prevencija hroničnog stresa i njegovo upravljanje jedan od stubova očuvanja zdravlja u 21. veku, tako da pronalaženje sopstvenog mira nije samo duhovni izbor, već i biološka potreba organizma. Kada se nalazimo u miru, aktivira se parasimpatički nervni sistem – odgovoran za regeneraciju, odmor i oporavak tela. Smanjuje se nivo kortizola, hormona stresa, usporava srčani ritam, poboljšava varenje i jača imuni odgovor.
Ono što mir čini dragocenim jeste to što on nije bekstvo od stvarnosti nego povratak sebi. On je trenutak u kojem prestajemo da bežimo od sopstvenih misli i osećanja i učimo da ih prihvatimo. Upravo tada duša počinje da diše slobodnije, a mi postajemo otporniji na spoljne turbulencije. Mir se rađa u samom trenutku kada naučimo da prihvatimo sebe – sa svim svojim vrlinama, manama i nesavršenostima.
Da bismo znali koji mir prija našoj duši, potrebno je svesno usporiti i posvetiti pažnju sopstvenim reakcijama. To može biti kroz vođenje dnevnika, kroz kratke pauze u toku dana ili kroz tehnike disanja i relaksacije. Svaki put kada pronađemo trenutak u kojem osećamo rasterećenje, zahvalnost i lakoću – to je znak da smo u kontaktu sa mirom koji hrani našu dušu.
Individualna priroda mira
Važno je istaći da mir nije univerzalno definisan. On je subjektivan i zavisi od ličnosti, životnog iskustva i trenutnih potreba. U individualnom radu, svojim pacijentima pomažem da usklade fizičko i mentalno zdravlje, kao i da prepoznaju signale sopstvenog tela i nađu put ka svom miru.
Odgovor je uvek u osluškivanju. Obratite pažnju na trenutke u kojima osećate lakoću. Kada vam mišići postanu opušteniji, disanje sporije, a misli se smire – tu se krije vaš mir. Možda ga pronađete u prirodi, možda u umetnosti, možda u tišini sopstvenog srca. Nije važno gde je, važno je da ga pronađete i dozvolite sebi da ga živite.
Jer mir nije bekstvo. On nije praznina. Mir je povratak sebi. A kada ga pronađete, kada ga negujete i kada mu dozvolite da postane deo vaše svakodnevice, shvatićete da je to dar koji ne koristi samo vama, već i svima oko vas. Vi spuštanjem svoje frekvence i smirivanjem vibracije zračite, utičete na druge ljude – porodicu, partnere, prijatelje, saradnike. Duša koja je u ravnoteži postaje izvor snage i inspiracije za sve oko sebe.
Duša koja je u miru zrači snagom, ljubavlju i smirenošću koje menjaju svet.
Istinski mir ili prividni mir?
Nije svaki mir koji osetimo zaista lekovit. Ponekad ono što nazivamo „mirom“ može biti samo povlačenje od sveta – tišina koja zapravo skriva tugu, iscrpljenost ili depresiju.
Istinski mir je stanje u kojem osećamo povezanost sa sobom. On donosi lakoću, budi osećaj smisla i zahvalnosti, iako spoljne okolnosti možda nisu savršene. U takvom miru telo se opušta, disanje postaje dublje, a unutrašnji glas jasniji. To je mir koji hrani i daje snagu za život.
Prividni mir, s druge strane, često je stanje unutrašnje praznine. Možemo ga prepoznati po osećaju ravnodušnosti – ništa nas ne raduje, ništa ne dotiče, a tišina je zapravo bekstvo. Dok pravi mir donosi toplinu i vitalnost, prividni mir iza kog se može kriti depresija nosi hladnoću i osećaj odsečenosti od sebe i drugih.
Osnovna razlika je u tome što istinski mir obnavlja, dok prividni mir iscrpljuje. Ako nakon trenutaka „mira“ osećamo više energije, inspiracije i blagosti prema sebi i drugima, znamo da smo povezani sa sobom. Ako, međutim, iza te tišine ostaje težina, osećaj praznine ili bezvoljnosti, to može biti znak da je potrebno potražiti dublju podršku i oslonac – najbolje u razgovoru sa terapeutom.
Kako znati koji mir prija vašoj duši? Tako što ćete sebi dati priliku da je čujete. Možda kroz tišinu, možda kroz bliskost, možda kroz pokret ili stvaranje – ali ključ je isti: zaustaviti se i oslušnuti. Mir koji tada pronađete je dar. Dar koji leči, obnavlja i širi se dalje – jer duša koja je u miru postaje izvor mira i za druge.
