PIŠE: VANJA BOKUN POPOVIĆ, PHD
Postoji predivna žena, srednjovekovni stvaralac i mistik, koja je izučavala prirodu fizičkog i božanskog, svetu pružila neizmerna znanja i zapisivala reči koje odjekuju stotinama godina kasnije. Njeno ime je Sveta Hildegarda iz Bingena i negde u svojim spisima ona tiho kaže:
“U središtu tvoje duše postoji svetlost koja nikada nije ugašena.
Ako je pronađeš, pronaći ćeš i svoje pravo ime.”
Ovo spominjem na samom početku jer mi je pre nekoliko dana jedno dobronamerno biće saopštilo da – moram – više da se aktiviram na društvenim mrežama, te da pokrenem podcast, pojačam blog i neizostavno raskvasam svoju mejling listu. Sa istom dozom urgentnosti mi je saopšteno kojom brzinom – moram – da opremim armiju AI botova koji će za mene da kreiraju tekstove, objavljuju ih, razgovaraju sa ljudima, šire moju poruku, pojačavaju prodaju. Sva sreća, dok se sve to što – moram – razvrstava po kategorijama neverovatnom brzinom, oseća se alarmantnost u tonu, kao i tugaljivi pogled na sve što propuštam jer sam “u otporu.” Za vas koji ne znate, “biti u otporu” je aktuelni izraz koji služi da se skrene pažnja na sve što pojedinac ne želi da promeni u životu, a popularni standard nameće da – mora. Takođe je oružje kojom se osoba smatra limitiranom i izvrće ruglu na politički korektan način. Tako ja, sa svim svojim znanjem – stečenim, proživljenim, naučenim, oplemenjenim, oplakanim, po svetu pretabanim – mirno sedim “u otporu” i slušam šta je bitno, šta algoritmi favorizuju i koliko pratilaca moram da steknem da bi me mreže shvatile ozbiljno. Ja takva, moram da pridobijem naklonost algoritma.
Nemojte se zavarati da ne prihvatam opijajuće mogućnosti, ja sam još daleke 2012. godine preselila svoju kancelariju potpuno online. No, iz godine u godinu, sa svakom rečju kojom se inteligentni ljudi od krvi i mesa koji prate moj rad nazivaju pratiocima, sve sam dalje od trenda. Sa svakim momentom u kom se pojavi uputstvo kako da se uklopim u algoritam, kako da ga hranim, pratim i slušam, postajem sigurnija u nameri da pratim neki drugi put. Iskreno, jedino što me interesuje je – da li je Hildegerd u srednjem veku znala, kada je pod svetlošću sveće zapisivala svoje reči, da će one, vekovima kasnije, trajati, odjekivati i buditi podsećanje na neprolaznost?
Moj omiljeni magazin RYL slavi deset godina postojanja. I danas, kao i onda – nekim ljudima moram da objasnim šta je to Refresh Your Life, jer ne podseća ni na jedan drugi projekat. Tačnije, ne postoji referentna tačka u digitalnom niti fizičkom svetu koja može verodostojno da posluži u razumevanju toga šta je RYL. Prosto, moraš da klikneš, da prelistaš, da zaroniš, da osetiš, da se povežeš, da budeš deo velikog tkanja, da se – aktiviraš.
Zatvorim oči i jasno vidim – mali stan, jutarnja tišina, miris kafe dok se ljuljam u ritmu majčinstva i doktorata. Novopečena sam mama, strastveno izučavam novu ulogu i novu zemlju, ali mi se čini da ceo svet teče dok ja stojim. Toliko je toga što imam da kažem, što imam da dam, no moj glas nikako da nađe odgovarajući prostor. Onda, igrom sudbine, stiže povezujući email koji pokreće lavinu stvaralaštva. Pišem svoj prvi prilog za RYL ne shvatajući da će biti životna prekretnica za moju malu porodicu, prvi kamenčić u velikom mozaiku mog povratka ne samo Balkanu, već i sebi.
Taj tekst aktivirao je lančanu reakciju. Jedan za drugim, usledili su pozivi, razmene, dalje saradnje. Sa bebom u naručju i laptopom ispod miške, grizem pre vremena i dopuštam sebi da se vratim stvaralaštvu. Ideje se nižu, prerastaju u projekte, više nisam u grču da saopštim da sam se skoro porodila – ima mesta za sve. Onda, jednog popodneva, dobijam poziv koji nisam očekivala. Posle više od deset godina života i rada u inostranstvu, imam priliku da u Beogradu, na svom jeziku, sa svojim ljudima podelim znanje – jer RYL povezuje ljude.
Slede dalji pozivi, konferencije, mediji. Skoro preko noći, moj rad je dobija na vidljivosti, poruka o ličnom autoritetu, stvaralačkoj slobodi, izvrsnosti, majstorstvu se širi kao živi plamen i dalje me spaja sa neverovatnim ljudima. Osećaj pripadnosti, više svrhe i zajedništva jači je od umora – nadahnjuje, pokreće, amortizuje. Okupljamo se, razgovaramo, stvaramo zajedno, pišemo, slikamo se – pamtimo. Naša urednica se sa lakoćom smeje i poručuje – piši – piši kao što dišeš, budi, prirodno, bez pravila, prenesi poruku, jer bitnija je od forme.
Od tada do sad, prošle su godine. Refresh Your Life je obišao planetu više puta i u svetu sjaji kao retka riznica izuzetnih ljudskih priča. Glas se pronosi dalje od usta do usta, od srca do srca, sledeći svoju prirodnu putanju. Od algoritma ni traga. Prenosi se ljudskim klikovima – onih koji poznaju i prepoznaju važnost ljudskog kontakta, pređenog puta, kvaliteta.
Sa vremenske distance, jasno je. Refresh You Life nije samo magazin – on je nežni otpor. Biti glas koji se čuje u RYL znači biti “u otporu” svemu što je prolazno, brzo, prosto i arogantno. Trajanje RYL daleko od arene u kojoj se broje pratioci, a opet u njoj, pokazuje da postoje struje koje traju van onoga što se – mora – jer su u kontaktu sa nečim većim od sebe. Hiperprodukcija sadržaja, gde se suština rasipa kroz klikove i algoritamske predikcije sa jedne strane, a oplemenjujuće postojanje RYL magazina, čuvara misaone suverenosti sa druge, postavlja pitanje – šta je Hildegard sa početka ove priče mislila kada je povezala svetlost sa večnošću i autentičnošću?
Ako mene pitate, potrebno je hrabro nositi plamen istine, odbiti kompromis sa banalnim, odbiti da se sopstveni glas prilagodi šablonima koji obećavaju prolazni uspeh. Potrebno je, uprkos svemu, nastaviti stvarati – ne zato što je lako, već zato što je jedino ispravno. Potrebno je graditi prostore koji su otporniji od trenutnih trendova, dublji od površnog sjaja i vredniji od algoritamskih nagrada, jer samo takvi imamo dodir sa večnim.
A Refresh Your Life, potpuno realizovan na digitalnoj platformi – “svoje ime zna” i postoji kao živo svedočanstvo da možeš da budeš u algoritamskom svetu, ali ne i od njega. Što je najvažnije, nastavlja da se širi prirodno, ljudskom rečju, kontaktom očima, klikom prstiju onih koji i dalje znaju da postoje neprolazne vrednosti koje odjekuju vekovima.
