PIŠE: NADA VODOPIJA
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
Moja “velika slika sa kraja” moje čudesne imaginacije, slika je koju nosim u srcu dok hodam u veri, obučena u šal nade sa biserima ljubavi.
Koračam sa lakoċom, menjam boje dana pogledom probuđene nade, jer po jutru se dan poznaje.
A po rođenju se poznaje život.
Prema staroj latinskoj izreci “Nomen est omen”, može se prepoznati čovekov karakter, zadatak, dar, način, svrha.
Iz stomaka sam izašla prvo nogama u želji da odmah iskoračim. “Nada je rođena”, rekao je tata, nepopravljivi optimista, dajući mi zadatak već na rođenju.
Moj prvi korak se dogodio u mom desetom mesecu i zamišljam mamu koja je od sreće uzviknula “Nada je prohodala!”.
Nakon tog iskoraka, bilo je svih boja, i svetlog i tamnog među svim nijansama plave – boje nade. Iskoračila sam više puta od tada, bila u raznim životnim ulogama. Padala, podizala se, napuštala neke uloge, učila da praštam, molim i volim, da volim sebe. Kao građevinac po struci, nimalo slučajno, gradila sam svoj svet, odnose, usvajala nova znanja i voljenja različitosti među bićima, načinima, osobenostima, talentima, o svetu u sebi i van mene. Pronašla sam svoje pismo, boje, svoj alat, način komunikacije. Sve moje poruke i nadanja su u slikama poslate u svet, a opet su tu, blizu mene, da me podsete gde stadoh i bodre me da produžim.
U duhu reči starih mudraca “Sve je u imenu”, sanjam o svetu u kojem je optimizam vodilja čovečanstvu koje putuje ka slobodnom, osveštenom stanju uma. U mojoj viziji, svaki pojedinac je osvestio svoju unutrašnju snagu, prepoznajući vrednost jedinstva sa prirodom i značaj poštovanja prirodnih zakona. Verujem da kada svi postanemo svesni svog mesta u ovom svetu možemo stvoriti skladnu zajednicu ispunjenu empatijom, kreativnošću i integritetom, svim onim što neguje i proslavlja ljudsku prirodu.
Moj svet nije mali, on je po mojoj meri jer se temelji na ideji probuđenog čoveka – a to je čovek čija je svest prožeta saosećanjem i odgovornošću. U mom svetu u kojem vlada srdačnost, ljudi se međusobno podržavaju i pomažu, radeći sa ljubavlju ne samo na svom ličnom razvoju, već i na kolektivnom dobru. Spokoj i harmonija menjaju haos i konflikt, svako od nas je uveren da su međusobna povezanost i podrška ključni za napredak. Osvešćen čovek je tu i služi kao svetionik za one oko njega, inspirišući zajednicu da se ujedini u ostvarivanju onog što nije dobro samo za pojedinca, već za celo “stado”, društvo, planetu.
U ovoj viziji sveta, živim i talasam sad, jer ona za mene postoji na posebnom mestu kreiranja – u mojoj zemaljskoj vodenoj laboratoriji.
Čovek po mojoj meri ima sposobnost za samoregeneraciju, unutrašnju revitalizaciju i stvaranje osnažujućih izvora energije. Ta sposobnost je urođena i ona se ne može preceniti. Sa sposobnošću regeneracije, svaki čovek može da savlada niske strasti i negativne misli koje ga mogu sputavati, savladati, obeshrabriti uniziti. Čovekovo kreativno stanje, stanje vere i moć imaginacije, omogućavaju mu da koristiti svoje talente da preoblikuje svoje i društvene energetske tokove. Mnogi to nesvesno čine, poneki svesno. Mnogi tako mogu da izraze svoja osećanja i govore, ili šalju poruke kroz muziku, slikarstvo, pisanje, kuvanje i mnoge druge urođene ili stečene veštine, pomažući sebi i drugima da prevaziđu izazove ili kreiraju napredne alate za postizanje naprednih ciljeva.
U mom svetu, sve je u harmoniji, i svetlo i tama, svako živo biće se broji i utiče na protok energije i na kreiranje, na stanja svoje okoline, transformacije svega u svetu. Jer sve(t) je celina.
U mom svetu, otkrivanje svojih darova je osvešćena, voljna transformacija pojedinca i ona bi omogućila ljudima da vide sve(t) kroz prizmu mogućnosti i rešenja, izazova igre, radoznalog istraživanja. Verujem u stvaranje svoje kreativne laboratorije – mesta ili bolje reći stanja u kom savladavanja mojih zadataka uprkos težini imaju neku neodoljivu lakoću koju, po mom uverenju, poseduje samo Ljubav. Kada bi čovekov um– mašta postali alat za regeneraciju, čovečanstvo bi bilo sposobno da se suoči sa svim izazovima na delotvorniji način, stvarajući bolju i samim tim delotvornu budućnost, ceneći život koji mu je dat na dar.
Čovekov život. Dar u “vremenskoj valuti svesnog kreatora”. Onog koji ne zadužuje pokoljenja, već ih inspiriše na dalju potragu za boljim, lepšim, poštenijim, kreativnijim, osećajnijim svetom.
Jednost. Misao o jednosti mi uvek donese neku radost, jer predstavlja skup svih boja i valera u jedinstveni hologram večite promene beskonačnih mogućnosti u njoj. Jedinstvo u okviru kog ljudi postaju svesni svojih uloga kao čuvara sveta. Kad kažem Jedinstvo, mislim na resurse koji su svima dostupni i zato ih niko ne može prisvojiti, zato su oni zemaljski darovi koje treba čuvati. Delanjem u skladu sa prirodom, svetom, svako od nas postaje deo rešenja umesto problema, približavajući nas cilju održivog stanja, onog kojem se teži – stanja prosperiteta. Perpetuum mobile je moguć. Znam.
Udruživanje. Snaga zajedništva je esencijalni osećaj u svetu moje imaginacije. U mom svetu, Ljubav je mera i aktivna je kada se svako od nas uključi u unapređenje jedni drugih, kada se stvara prostor za saradnju, dijalog i inovacije. Kolaboracija u zajednicama je mesto gde svako može doprineti svojim talentima, bez obzira na veličinu njihovog uticaja. Oni koji donose promene postaju vođe i uzori, inspirišući druge svojim delovanjem. Tako nastaju nove vođe.
Moj san nije san o nekom drugom svetu. Molim te, okreni se i osvesti svoj zadatak. Možda je u imenu? U duši tvojoj je svakako. Zadatak, naum, motiv, cilj. Svako svoj. Dovoljno je.
Da. Verujem da ima nas.
Da moj svet nije samo moj i samo po mojoj meri.
Da smo povezani tankim nevidljivim, ali snažnim koncima što vode na nebo.
Osvestiti da smo, u stvari, nerazdvojivi na putu po meri ljubavi. U mom svetu sam odgovorna ja, Nada. U njemu kreiram, maštam, delim, podržavam, rasipam boje, verujem u moć promene i sve merim merom vere, ljubavi i nade.
Svet o kojem sanjam je ono što me vodi da hodam po vodi.
