in

PRIRODA – VRHUNSKI PREDAVAČ O UMETNOSTI ŽIVOTA

PIŠE: SNEŽANA LUŽAJIĆ

Uvek sam volela Mart. Svake godine s nestrpljenjem čekam onaj jedva uhvatljivi trenutak u kom vazduh gubi zimsku oštrinu i postaje blag, duboko ga udahnem i puš­tam Sunce da mi pomiluje lice, a u pogled mi jedva stanu sva lepota i radost tek pro­buđene Prirode. Volim kako Mart miriše sa procvetalih grana i kako zvuči kad se vrate ptice. U Martu, život svake godine opet ne­zadrživo zažubori i više ga ništa ne može zaustaviti…

Proleće je samo po sebi umetnost, čarobna mešavina optimizma, ljubavi, vere i nade, onaj prelomni trenutak u godini u kom se sve čini mogućim, dohvatljivim i jednos­tavnim, u kom Priroda slavi život u svoj njegovoj raskoši. Martovski koktel boja, mirisa i žamora tek pristiglih ptica uvek do­nese preko potrebnu radost i novu energi­ju… U takvim trenucima, uvek osetim zah­valnost za sve što imam, što sam živa i što mogu da uživam u vrhunskoj umetnosti – u životu samom.

Ali isto tako znam da početak Proleća ima i drugo lice, ono “Baba Martino“, da je hlad­noća još uvek tu negde i samo čeka priliku da mi pokaže kako sam se previše zanela, jer zima još nije potrošila sve svoje adute. I kao sam život, Mart me uvek opomene da se sve oko mene neprestano menja i da mi ništa nije sigurno dato jednom za uvek. Svaki novi dan donosi nova iskušenja i nikome ništa nije zagarantovano. Odavno sam naučila da cenim svaki trenutak mira i spokoja, kao i da budem zahvalna na tome. Naučila sam da je sreća u naizgled malim stvarima i da nema veze sa materijalnim. Ona je u radosti novog početka, u buđenju Prirode i svesti da je biti živ i zdrav – pra­vi blagoslov. Sreća je umeće davanja i pri­manja ljubavi i to je najvažnija lekcija u živo­tu, jer on bez nje nije potpun.

Mart me svojim promenama opominje na to da je svaki novi dan poklon, da u njemu sigurno postoji bar jedan trenutak čiste sreće i da na tome treba da budem zahval­na, šapuće mi da se sve stalno menja, da je ljubav prema životu najvrednija emocija, da je on lep u svoj svojoj nepredvidivosti, da sam ja samo deo Prirode, a da je Ona najveći umetnik od kojeg ljudi samo prepi­suju…

I tako ja svakog Marta, kao svi dobri đaci, utvrđujem gradivo o najvažnijim pojmovi­ma u životu. Mart me propituje, zadaje mi testove i domaće zadatke. Možda nije lepo da se hvalim, ali mislim da sam najvažnije savladala, mada kažu da se čovek uči dok je živ.

ŠTA MISLITE?

100 Poena
Upvote Downvote

WISH YOU WERE SMARTER? TRY PRACTICING CURIOSITY AND OPENNESS

ВЕЧНО ЧУДО СТВАРАЊА