PRIRODA – VRHUNSKI PREDAVAČ O UMETNOSTI ŽIVOTA

PIŠE: SNEŽANA LUŽAJIĆ

Uvek sam volela Mart. Svake godine s nestrpljenjem čekam onaj jedva uhvatljivi trenutak u kom vazduh gubi zimsku oštrinu i postaje blag, duboko ga udahnem i puš­tam Sunce da mi pomiluje lice, a u pogled mi jedva stanu sva lepota i radost tek pro­buđene Prirode. Volim kako Mart miriše sa procvetalih grana i kako zvuči kad se vrate ptice. U Martu, život svake godine opet ne­zadrživo zažubori i više ga ništa ne može zaustaviti…

Proleće je samo po sebi umetnost, čarobna mešavina optimizma, ljubavi, vere i nade, onaj prelomni trenutak u godini u kom se sve čini mogućim, dohvatljivim i jednos­tavnim, u kom Priroda slavi život u svoj njegovoj raskoši. Martovski koktel boja, mirisa i žamora tek pristiglih ptica uvek do­nese preko potrebnu radost i novu energi­ju… U takvim trenucima, uvek osetim zah­valnost za sve što imam, što sam živa i što mogu da uživam u vrhunskoj umetnosti – u životu samom.

Ali isto tako znam da početak Proleća ima i drugo lice, ono “Baba Martino“, da je hlad­noća još uvek tu negde i samo čeka priliku da mi pokaže kako sam se previše zanela, jer zima još nije potrošila sve svoje adute. I kao sam život, Mart me uvek opomene da se sve oko mene neprestano menja i da mi ništa nije sigurno dato jednom za uvek. Svaki novi dan donosi nova iskušenja i nikome ništa nije zagarantovano. Odavno sam naučila da cenim svaki trenutak mira i spokoja, kao i da budem zahvalna na tome. Naučila sam da je sreća u naizgled malim stvarima i da nema veze sa materijalnim. Ona je u radosti novog početka, u buđenju Prirode i svesti da je biti živ i zdrav – pra­vi blagoslov. Sreća je umeće davanja i pri­manja ljubavi i to je najvažnija lekcija u živo­tu, jer on bez nje nije potpun.

Mart me svojim promenama opominje na to da je svaki novi dan poklon, da u njemu sigurno postoji bar jedan trenutak čiste sreće i da na tome treba da budem zahval­na, šapuće mi da se sve stalno menja, da je ljubav prema životu najvrednija emocija, da je on lep u svoj svojoj nepredvidivosti, da sam ja samo deo Prirode, a da je Ona najveći umetnik od kojeg ljudi samo prepi­suju…

I tako ja svakog Marta, kao svi dobri đaci, utvrđujem gradivo o najvažnijim pojmovi­ma u životu. Mart me propituje, zadaje mi testove i domaće zadatke. Možda nije lepo da se hvalim, ali mislim da sam najvažnije savladala, mada kažu da se čovek uči dok je živ.