PIŠE: ZORICA BLAGOJEVIĆ
Na početku svake priče, uvek volim da napravim mali osvrt na istoriju, jer ona je majka života i od nje je sve poteklo.
A kao što znamo, bez majke i bez te „posteljice”, bez tog toplog gnezda, nema ni života, tako da bi trebalo što češće obraćati pažnju na naše korene i to odakle je sve krenulo i reći samom sebi: „Nisam na ovom svetu uzalud, sve to ima smisla i baš tako treba da bude. Baš tako, na taj način i u toj meri.”
I ne dati na sebe, podrźati se i biti samoj sebi vetar u leđa, jer ko će drugi.
Tako da ako se ponekad nađete na raskrsnici i ne budete znali šta biste sa sobom, jer godine lete, osvrnite se lagano na sve ono što ste do sada ostvarili.
Tu ćete naći dosta materijala za nastavak svog puta.
Naći ćete puno pitanja – kako i kuda? Ali se ne dajte zbuniti jer će vaš duh u stopu pratiti vaše telo (ono je, zaboga miloga, naš hram koji čuvamo i negujemo svakodnevno) i samo tako nastavite pravo u budućnost sa lakoćom, uz pomoć „nevidljivog” univerzuma, te sveobuhvatne sile koja nas vodi pravo onamo gde je najbolje mesto za nas.
I nema tu nikakve isprike i izgovora što baš ja i što baš meni – tako je zapisano u zvezdama.
I verujte, verujte! Bar ja tako radim.
Jer to je jedini i pravi smisao života.
Mislim da nema veće radosti od toga da čovek veruje u dobru nameru i Ljubav!
U istinitost svojih reči i dela, jer se čovek po delima prepozna. Svako na ovom svetu ostavi neki trag. Potrudimo se da bude zvezdani, da svako ko nas upozna ima utisak da nas odnekud „zna”.
Ipak je to sila koja pokreće svet!
I živite, Život je najveći Dar.
