PIŠE: DRAGANA STOJIĆ
Kada sam od urednice dobila temu „Imam srce lavice“ za februarski broj, pokušavala sam da se setim primera iz prakse koji bi me inspirisao. I sad, rekla bih, bilo je tu raznih žena sa srcem lavice, sa srcem koje daje, koje spaja, koje čuva… Ipak izdvajam jednu kod koje sam prepoznala da je kroz život vodi njeno hrabro srce, veliko kao svemir, da je vodi i blizu i daleko, da je vodi ka njoj samoj, tražeći u svojoj unutrašnjosti najsvetlije tačke. Srce koje je vodi po svim gradovima sveta u želji da okupi umetničke duše, spaja ih otvorenih očiju i prepoznatljivog osmeha. Srce koje grli celu planetu.
Ovo je priča o njoj.
Pre devet godina, došla je sa prijateljicama na jednu moju radionicu s jedinstvenim razlogom da želi više i bolje i drugačije. Nije došla da rešava problem, već da zakorači u polje svojih beskonačnih mogućnosti. Do tad nisam srela nikog ko je imao tako izraženu svest i jasnoću životnog kretanja, otvorenu potrebu da uči, želju da dela, jasnu ideju ko želi da postane i viziju gde da stigne. Prepoznale smo se po spremnosti da učimo, iako smo svaka u svom polju već imale rezultate. Ženu s lavljim srcem možete da prepoznate po tome što se ne žali, ne osuđuje, ne bavi se životima drugih, ne vraća milo za drago, vlada svojim emocijama i nema vremena da ogovara i vodi prazne razgovore. Na putu je svoje životne svrhe i upoznaje smisao života imajući strpljenje za svaki naredni korak. Tako i ona, svi putevi po planeti su njena želja. Po auto-putu života vozi svojom stranom. Niti brzo niti polako. Baš onako kako joj je potrebno da bezbedno stigne na odredište, a da pri tom i uživa u tom putovanju. Suvozač joj je znanje. Veruje u znanje. Veruje u dušu. Veruje u svoj osećaj šta je za nju dobro, a šta nije. Bila je različita od svih žena koje su došle tog dana. Posle tog susreta, grejala me je neka njena svetlost. Nisam to tada umela sebi da objasnim, ali danas umem posle ovoliko godina praćenja njenog rada. Godinama posmatram sa strane kako ostvaruje svoje ideje, kako grabi svaki zrak sunca i uživa u svakom oblaku. Posmatram kako svoj umetnički duh udružuje sa drugima, kako niže ideje kao perle i kako i drugi prepoznaju i vole njen sjaj.
Razoružava osmehom čak i one koji krenu lošom namerom ka njoj. Posvećena je ličnom rastu i shvatila je da nema ličnog napretka bez ličnog razvoja. Lični razvoj je svesno produbljivanje slike o sebi, razvijanje samosvesnosti, slike o svetu i događajima i najvažnije – o našoj reakciji na te događaje. Naša reakcija određuje tok našeg života. Ljudi bi često da idu napred, da postižu rezultate, da sijaju, da budu priznati, a da pri tom misle da drugi ljudi treba da se menjaju. Da drugi ljudi urade nešto malo ili veliko da bi se oni dobro osećali. Ali to ne biva tako.
Ona to zna.
Svesno bira svoj vlastiti rast, svesno bira da uči o sebi, o svom srcu koje je vodi. Ova žena sa lavljim srcem spremna je da upoznaje, bez straha, svoje nedostatke. Hrabro rizikuje, pada i ustaje jer zna da su pobede njene. Rešava jednu po jednu situaciju i tim iskustvom unapređuje svoj rast. S osmehom i kada nije lako ostvaruje svoje projekte, neguje izuzetnost, plasira umetnost, lepotu, lični razvoj i duhovnost… Sve to objedinjeno postaje tema magazina koji je nastao iz njenog, kako rekoh, čistog lavljeg srca.
Svojim temama budi sve one koji još uvek spavaju.
Ovog februara njen magazin slavi jubilej.
