PIŠE: MARIJA PAROKAI
Ples je kao život – ako se prepustiš narednom koraku sa potpunim poverenjem, uživaćeš u svom plesu, ako ipak budeš kontrolisao svaki svoj korak, bićeš uskraćen da primetiš svoje blagoslove.
Kao mala sam obožavala da plešem. Moja strast je bila u ritmu, u plesu, u pokretu. Kada sam plesala, bila sam poput vode, kao talas koji me vodi i pruža mi osećaj bezvremena. Kako sam odrastala, shvatila sam da me ples otvara ka nečemu još većem. Osetila sam koliko je lepo kretati se u slobodnom prostoru. Koliko je lepo plesati slobodno bez zaustavljanja i hrabro napraviti naredni korak. Moj naredni korak je bio upoznavanje sa drevnim znanjima feng shuija. Osećala sam uzbuđenje svaki put kada bismo učili o životnoj energiji, o energiji stvaranja. Kada sam energiju uporedila sa plesom, osećaj je bio isti jer energija voli da kruži i voli slobodan prostor, baš kao i ples. Energija stvaranja ne voli zatrpan prostor jer tamo gde ima previše stvari energija je blokirana. A kada je energija blokirana u našem domu ili u našem telu tada ne možemo slobodno plesati. Tada nismo u mogućnosti da živimo svoj život u potpunosti. Osećamo se zaglavljeno, zbunjeno i ne možemo jasno da vidimo koji je naš naredni korak ili put. Da bismo ponovo „pronašli“ svoj put, potrebno nam je vreme bez buke i galame, potrebno nam je vreme za sebe. Potrebno nam je vreme za slobodno kretanje. Vreme samo za nas. Vreme gde ćemo biti sami sa sobom, u tišini, u prirodi ili pored vode. Kako bismo bili u stanju da primetimo svakodnevne „znakove pored puta“. Slobodno vreme za nas nam otvara nove i jasnije puteve. Kada se osećamo slobodno tada možemo plesati u našem ritmu. Tada možemo da živimo život lagano i da se krećemo u svom toku. Bez žurbe i ograničenja. Zbog prevelike buke i previše informacija smo se udaljili od sebe i zaboravili koji je naš dar zbog kojeg smo došli ovde. Verujem da smo pre nego što smo došli na ovaj svet znali koji je naš put ili naš dar koji treba da podelimo sa svetom. Razna iskustva tokom života su nam omogućila da osetimo šta ne želimo ili kojim putem ne želimo da idemo. Sada kada znamo kuda ne želimo da idemo možemo da istupimo sa samopouzdanjem u sebe i svoj novi put. Prateći svoj osećaj možemo da osetimo šta nas usrećuje, šta nam donosi ispunjenje, radost i strast. Osećaj koji nas vodi dok radimo stvari koje volimo nam daje putanju kojom treba da se krećemo. Kada naučimo da slušamo svoj unutrašnji glas tada ćemo znati da smo na dobrom putu. Na putu da živimo svoj dar. Jer naš dar čeka da bude otkriven i podeljen sa svetom. Kada se osećaš srećno, zadovoljno, lagano, kada živiš svoju istinu i ono što osećaš, tada znaš da te Univerzum podržava.
Ja nastavljam da plešem u svom ritmu i zovem te da mi se priključiš. Predivan je osećaj pratiti svoj dar. Možda je došlo vreme da presložiš svoje prioritete i sebe staviš na prvo mesto. Na početku možda neće ići lagano jer nećeš imati podršku i odobravanje svoje okoline, ali ne odustaj, nastavi da se krećeš putem koje ti srce pokazuje. Zatvori oči, oseti svoje telo, zagrli sebe, oseti kako ti srce kuca i pitaj ga: Koji je moj sledeći korak? Poslušaj ga, možda će ti pasti na pamet da ideš negde, da pozoveš nekoga, da pojedeš nešto, pustiš baš tu pesmu, poslušaj sebe kako bi započela svoj slobodan ples. Prati sebe i svoj osećaj svaki dan, malo po malo, korak po korak.
Jer život je slobodan ples.
„Take your passion and make it happen!“ #Flashdance
