DOM KULTURE ČAČAK

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: RADISAV LUKOVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

RADISAV LUKOVIĆ ROĐEN JE 1973. GODI­NE U ČAČKU. DIPLOMIRAO JE EKONOMIJU NA FAKULTETU U NOVOM SADU. U ISTOM GRADU ZAVRŠAVA MASTER STUDIJE I STI­ČE ZVANJE MASTER MENADŽER. ZAPO­SLEN JE U DOMU KULTURE ČAČAK OD 2004. GODINE. NAKON STEČENOG ISKUSTVA NA VIŠE RADNIH MESTA U TOJ USTANOVI KUL­TURE, DOLAZI NA MESTO DIREKTORA 2017. GODINE. AUTOR JE DVA ROMANA – “RAĐA­NJE ANĐELA” I “PROSJAK SA DIJAMANTSKE OBALE”. OŽENJEN JE I OTAC DVOJE DECE.

KAKO BISTE KROZ JEDNU REČ OPISALI DOM KULTURE, A KAKO KROZ DESKRIPCIJU?

Teško je, možda i nemoguće, kroz jednu reč opisati ustanovu kakva je Dom kulture. Kada bih morao izabrati jednu reč, bila bi to duende – vodi poreklo iz Španije i predstavlja misteri­oznu moć umetničkog dela da pokrene neku osobu. Kroz deskripciju je mnogo lakše govo­riti o Domu kulture. Ipak, sveo bih to u par re­čenica. Ustanova koja uči, vaspitava, zasmeje, rastuži, tera na razmišljanje. Ustanova u kojoj zaposleni rade ono što vole tako da ih posao čini srećnim. Ustanova koja daje, pruža, deli sve ono dobro, čineći tako da se svi osećamo kao bolji ljudi. Ustanova bez koje život gubi smisao, jer kada bismo iz knjige života istrgli stranice kulture, ostale bi samo korice.

KOJE SU OSNOVNE PROGRAMSKE CELINE KOJIMA SE BAVITE?

To su dramski program, muzički program, kul­turno-obrazovni program, književni program, likovni program, amaterski program, filmski program. Veliku pažnju posvećujemo deci i mladima tako da smo po prvi put uveli i pro­gram za decu i mlade. Pored navedenih progra­ma, imamo odličnu saradnju sa udruženjima i kulturnim organizacijama u našoj zemlji i ino­stranstvu. Slobodno mogu reći da se za naše programe gotovo uvek traži karta ili slobodno mesto više. Raznolik program sa renomiranim gostima iz celog sveta siguran je recept za od­lične programe koje organizujemo.

DOM KULTURE ČAČAK JE I IZDAVAČ ČASOPISA GRA­DAC.

Izavanje časopisa Gradac samo je deo onoga što nas svrstava u red ustanova koje se ozbiljno bave kulturom. Mi smo suizdavači ovog reno­miranog časopisa koji se bavi aktuelnim tema­ma vezanim za kulturu. Ipak je to samo jedan deo slagalice koja pored ostalih stvari kojima se bavimo čini celinu.

ORGANIZUJETE IZLOŽBE, PREDAVANJA, PROMOCIJE. KAKO SVE POSTIŽETE I ŠTA JE OSNOVNI CILJ?

Citirao bih poznatog kanadskog pisca Yanna Martela: “Ako mi, građani, ne podržavamo naše umetnike, onda žrtvujemo svoju maštu na ol­taru sirove realnosti i završavamo tako što ne verujemo ni u šta i imamo bezvredne snove.” Osnovni cilj je približavanje umetnosti našim sugrađanima. Umetnost je u suštinskom smi­slu neodvojiva od kulture. Naravno, vrsta umet­nosti određuje kulturu i po njoj znamo o kojoj se kulturi govori. To je duhovna potreba čoveka da je stvori i u njoj uživa. Od pećine Altamira do renesanse, od grčke književnosti do avangarde i novih tendencija savremenih umetnika, težnja svakog pojedinca je da stvara i uživa u stvore­nim delima. Uz veliki rad i trud, uspevamo da umetnost približimo našim sugrađanima.

SVOJE PROGRAMSKE AKTIVNOSTI MORALI STE DA SVEDETE NA MINIMUM TOKOM PANDEMIJE. KAKO STE TADA RAZMIŠLJALI O SVEMU?

Mislim da je to bio najteži period kroz koji smo prošli moje kolege i ja. Na prvom mestu bila je misao da moramo zaštititi živote i zdravlje zaposlenih. Reagovali smo brzo, hladne glave, i reorganizovali rad ustanove poštujući sve epi­demiološke mere. Programe koje smo već do­govorili pomerili smo do okončanja pandemije. Broj zaposlenih sveli smo na minimum tako što se veliki deo posla obavljao od kuće. Prateći naredbe kriznog štaba Vlade Republike Srbije, uspeli smo da prođemo kroz taj period sa dvo­je zaraženih koji su imali samo blažu kliničku sliku. Uspeli smo da sačuvamo zdravlje i živote zaposlenih i naše publike. Bilo je perioda kada je bilo dozvoljeno okupljanje manjeg broja po­setilaca i tada smo strogo vodili računa o ras­poredu sedenja, distanci, maskama, dezobarije­rama, merenju temperature posetiocima. Kupili smo profesionalnu televizijsku kameru, zakupili internet platformu Vimeo i sve naše programe snimali, postavljali na internet, tako da je naša publika mogla uživati u kulturnim programima iz svojih domova. Kako bi veliki Šekspir rekao: “Nema tako lošeg zloga da u njemu nema ma­kar malo dobrog zloga.“ Iskoristili smo taj peri­od umanjenog posla da remontujemo tehničku opremu, sredimo magacinske prostore u koji­ma se nalazi scenografija za predstave, popra­vimo nameštaj i slično. Iskreno se nadam da više nikada nećemo proći kroz takav period.

DOM KULTURE ČAČAK JE USTANOVA KOJA JE PROŠLE GODINE PRVI PUT OBELEŽILA I SVOJU KRSNU SLAVU SVETOG LUKU.

Mislim da između kulture i vere ne postoji ne­slaganje. To su dve grane istog stabla. Godina­ma unazad zaposleni u našoj ustanovi imali su želju da imamo svoju slavu, svog sveca zaštit­nika. Zaposlen sam skoro dve decenije u ovoj ustanovi. Kada sam pre tri godine sa mesta teh­ničkog rukovodioca izabran za direktora Doma kulture, odmah sam predložio da i naša usta­nova ima svoju slavu. To je prihvaćeno i nakon 49 godina slavimo Svetog Luku koji se, između ostalog, vezuje za kulturu. Naslikao je nekoliko ikona od kojih je i Filermosa koja se čuva na Ce­tinju, u Plavoj kapeli, u Istorijskom muzeju Crne Gore. Pored slikanja, bavio se i pisanjem, pa se veruje da je deo Novog zaveta, Jevanđelje po Luci, napisao upravo on.

MORAMO DA KAŽEMO DA STE POSTALI PREPOZNAT­LJIVI I PO NAJVEĆEM FIKUSU KOJI RASTE U ZATVORE­NOM PROSTORU U SRBIJI.

Brojni su domovi u kojima se fikus nalazi kao ukrasna biljka, ali u prostoru Doma kulture se nalazi najveći fikus na Balkanu u zatvorenom prostoru, posađen 1971. godine. Odlukom Skupštine opštine Čačak od 13. aprila 2004. godine, „FIKUS ČAČAK“ je kao spomenik prirode stavljen pod zaštitu i svrstan je u III kategoriju zaštite kao značajno prirodno dobro. Svojim raskošnim izgledom i dimenzijama dominira i oplemenjuje prostor u kome se nalazi i predstavlja jedan od simbola grada Čačka. Čačani su ponosni na svog zelenog sugrađanina, koji je na neki način postao i simbol grada na Moravi, a najvećim fikusom na Balkanu oduševljeni su gosti iz inostranstva koji nikad nisu videli toliku biljku u zatvorenom prostoru. Niko iz Doma kulture ne odlazi, a da se ne fotografiše sa zelenim gorostasom. On je definitivno naša turistička atrakcija. Stručnjaci kažu da je teško prognozirati koliko će trajati životni vek fikusa gorostasa, s obzirom na to da bi u prirodnom staništu mogao opstati najviše 30 godina. Očekuju da uz brigu i negu kakvu ova biljka dobija može slaviti još mnogo jubileja. Ove godine naša ustanova slavi 50 godina postojanja, a sa njom i naš fikus. Veoma često se dešava da turisti samo zbog njega dođu i obavezno ga fotografišu, tako da je obišao svet, a svoj rast nastavio je i u mnogim domovima. Šta je tajna dugovečnosti ovog džinovskog fikusa, koji je dug preko 50 metara i proteže se na čak tri sprata, niko ne zna, ali stručnjaci sa Agronomskog fakulteta u Čačku kažu da je za njegovu veličinu i postojanost zaslužno podneblje na kojem je posađeno.

Uvažavam mišljenje struke, ali mislim da mu jednostavno odgovara okruženje, dobra i pozitivna energija koja se širi našom ustanovom.