PIŠE: MARKO MILIĆEVIĆ
Život je u isto vreme apstrakcija i svakodnevna realnost. Bez početka i kraja nemoguće ga je definisati, ali ipak umovi pokušavaju da iskažu to beskrajno more kroz kap zvanu reč.
Šta je život na zemlji? Kamen? Drvo? Voda? Vazduh? Biljke? Žiovtinje? Ljudska bića… ili možda sve to i još mnogo više, a u suštini ništa.
Za ljudska bića ćemo sada i ovde istražiti jednu magičnu nit koja glasi – Kakva ti je sudbina, takav ti je karakter. Kakav ti je karakter, takve su ti navike. Kakve su ti navike, takva su ti dela. Kakva su ti dela, takve su ti reči. Kakve su ti reči, takve su ti misli.
A drugim rečima: kakve su ti misli, takav ti je život.
Značaj koji dajemo mislima (rečima) i značenje koje dajemo pojedinim mislima (rečima) određuje naša dela, navike, karakter i sudbinu, tj. pojedini umovi poistovećuju taj niz životom.
Krojači smo naših sudbina, razlika je u svesti pojedinca. Pojedini to rade svesno, a većina za sada nesvesno. Krajoč sudbine, tj. alhemičar “života” je ljudsko biće koje gospodari svojim mislima. A misli idu ruku uz ruku sa emocijama.
Tu se može postaviti pitanje: kako zagospodariti svojim mislima i emocijama? Kako postati alhemičar života? Ali pre pitanja “kako” stoji pitanje “ko”? Ko je to što može da gospodari mislima i emocijama? Ko je to koji ulazi u ulogu alhemičara “života/sudbine” i u bilo koju drugu društvenu ulogu kao što su sin, otac, ćerka, majka, brat, sestra, domaćica, preduzetnica, umetnica…? Ko sam ja?
Sloboda: Spoznaj istinu i ona će te osloboditi.
Zarobljenost: Osloboditi od čega?
Sloboda: Od identifikacije sa mislima i emocijama.
Zarobljenost: Ali ja sam misao i emocija.
Sloboda: Jesi i ne moraš da budeš. Ti si JA.
Zarobljenost: Ako sam JA ti, onda si i ti JA.
Sloboda: Da.
I za kraj ovog iskazivanja kroz pisanu reč!
Ukoliko JA želi da nauči da slika uz učitelja potraziće umetnika. Kad JA odluči da se bavi pisanjem moglo bi da se razmeni sa piscem i kada JA odluči da nauči da bude alhemičar “svog života” potražiće … a ko traži, naći će.
