PRVI GRUZIJSKI DIPLOMATA U SRBIJI

PIŠE/FOTOGARFIJE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: ILIA KOBERIDZE
PREVOD: DEJAN VICAI

ILIA KOBERIDZE, DIPLOMIRAO JE NA DRŽAVNOM UNIVERZITETU U TBILISIJU, MEĐUNARODNO PRAVO I MEĐUNARODNE ODNOSE. STEKAO JE BAČELOR I MASTER DIPLOMU IZ MEĐUNARODNIH ODNOSA. POHAĐAO JE KURS VOJNOG ENGLESKOG JEZIKA NA ST. JOHN UNIVERZITETU U JORKU, UJEDINJENO KRALJEVSTVO I NATO KURS VIŠIH KOMANDNIH STUDIJA NA FAKULTETU BALTIČKIH ODBRANA, TARTU, ESTONIJA.

BIO JE PRIPRAVNIK U ODBORU ZA SPOLJNE POSLOVE PARLAMENTA GRUZIJE, VIŠI SPECIJALISTA INFORMACIONO-ANALITIČKOG ODELJENJA MINISTARTSTVA ODBRANE GRUZIJE, INFORMACIONI ANALITIČAR VOJNO-KOMANDNOG CENTRA ZAJEDNIČKOG ŠTABA GRUZIJSKIH ORUŽANIH SNAGA I ŠEF ODELJENJA OBRADE PODATAKA ANALITIČKOG ODELJENJA MINISTARSTVA ODBRANE GRUZIJE. PRE NEGO ŠTO SE PRIDRUŽIO DIPLOMATSKOJ SLUŽBI, BIO JE VIŠI SAVETNIK ODELJENJA ZA ODBRAMBENA PITANJA SAVETA DRŽAVNE BEZBEDNOSTI I KRIZNOG ŠTABA GRUZIJE.

NAKON ŠTO JE 3 GODINE SLUŽIO KAO POLITIČKI DIREKTOR MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA GRUZIJE, IMENOVAN JE ZA ŠEFA BEOGRADSKE KANCELARIJE AMBASADE GRUZIJE APRILA 2019. GODINE.

ZBOG ČEGA STE SE ODLUČILI DA POSTA­NETE ŠEF AMBASADE GRUZIJE U BEO­GRADU?

Možda je to bio dar sudbine za mene i moju po­rodicu a ne samo zato što je moj prvi sin rođen u Beogradu.

Posetio sam vašu lepu zemlju prvi put još to­kom 2018. godine, kao član zvanične delega­cije Ministarstva spoljnih poslova Gruzije. Moj doprinos je bio prilično velik u planiranju pose­te, jer sam smatrao da je izuzetno važno dalje produbljivanje bilateralnih odnosa sa Republi­kom Srbijom. Smatrao sam da je potrebano učiniti kao politički direktor Ministarstva spolj­nih poslova, jer sam morao da se bavim veoma važnim pitanjima u vezi sa Republikom Srbijom i regionom Zapadnog Balkana u celini.

Poseta je bila poprilično uspešna. Pored uživa­nja u poznatom gostoprimstvu naših srpskih domaćina, postignuti su i konkretni rezultati važni za građane Gruzije i Srbije. Dvojica mi­nistara potpisala su sporazum o ukidanju viza za građane naših zemalja i dogovorila se da će dodeliti po jednog diplomatu koji će raditi na unapređivanju bilateralnih odnosa, pošto ni Gruzija ni Republika Srbija nisu imale diplomat­ske kancelarije.

Marta 2019. godine, kada je Gruzija otvorila di­plomatsku kancelariju u Beogradu, odlučeno je da ja budem šef te kancelarije. Bila mi je to velika čast i privilegija, jer moram da predsta­vim svoju zemlju u divnoj i prijateljskoj Srbiji u veoma uzbudljivim vremenima. Pored toga, po­stao sam i prvi diplomata kojeg je Ministarstvo spoljnih poslova Gruzije poslao u Republiku Sr­biju i Zapadni Balkan.

KAKO VAM SE ČINI ODNOS GRUZIJE I SR­BIJE? DA LI MISLITE DA SE POBOLJŠALO OD OSNIVANJA KANCELARIJE AMBASA­DE 2019. GODINE?

Odnosi između Gruzije i Republike Srbije su već tradicionalno bili dobri i prijateljski, a naš cilj je dalje jačanje ovih bilateralnih odnosa. Otvaranje kancelarije gruzijske ambasade u Beogradu omogućava nam stalnu komunika­ciju kako bismo uzajamno delili naša iskustva u procesu evropskih integracija i članstva, kao i da pomognemo jedni drugima u sprovođenju važnih reformi kroz sopstvenih uspešnih pri­mera.

Izuzetno je važno produbiti ekonomske veze između naših zemalja, za šta moramo da povećamo svest o Gruziji u Republici Srbiji i obratno, da pružimo više informacija o Srbiji građanima Gruzije.

Naša kancelarija se prvenstveno bavi upozna­vanjem Gruzije sa građanima Srbije, njeno eko­nomsko i poslovno okruženje, atraktivne turi­stičke mogućnosti, kulturu, običaje, vina, kuhi­nju, i čuveno gruzijsko gostoprimstvo. Uveren sam da zahvaljujući našim aktivnostima sve više i više građana Srbije je zainteresovano za Gruziju i želi tamo da putuje kako bi uspostavili poslovne i lične kontakte ili samo da bi uživali u lepotama moje zemlje.

KOJA JE GLAVNA MISIJA I CILJ GRUZIJ­SKOG DIPLOMATE?

Najvažniji spoljnopolitički prioritet Gruzije je ja­čanje suvereniteta zemlje i obnavljanje njenog teritorijalnog integriteta unutar međunarodno priznatih granica isključivo mirnim sredstvi­ma. Iskoristio bih ovu priliku i još jednom se zahvalio Republici Srbiji na podršci suverenite­ta i teritorijalnog intetgriteta Gruzije, i ponovio bih stav Gruzije: da se podrže suverenitet i teri­torijalni integritet Republike Srbije.

Nakon toga, glavna misija gruzijskog diplo­mate je da doprinese postizanju ciljeva mirnih rešavanja rusko-gruzijskog sukoba, de-okupa­cija okupiranih teritorija Gruzije i sigurni i do­stojanstveni povratak izbeglica i raseljenih lica u njihove sopstvene domove.

Istovremeno, spoljnopolitički cilj Gruzije je pri­druživanje Evropskoj uniji i NATO paktu. Gru­zijske diplomate, vlada Gruzije i svaki pojedi­načni državni službenik daju sve od sebe da sprovedu neophodne reforme i približe Gru­ziju standardima NATO-a i Evropske unije, jer je članstvo u tim organizacijama želja većine građana Gruzije.

Naravno, zadatak svakog diplomate je da pro­moviše produbljivanje odnosa sa državom u kojoj se nalazi i veoma mi je drago što imam tu privilegiju da to radim u prijateljskoj zemlji, u Srbiji.

ŠTA BISTE REKLI DA JE NAJVEĆE NAROD­NO NASLEĐE GRUZIJE?

Istaknuti gruzijski pisac i javna ličnost, Ilia Chavchavadze jednom je rekao: „Od predaka imamo tri božanska blaga: domovinu, jezik, i veru.“ Svaki Gruzijac je veoma ponosan što ima domovinu sa izvenrednom prirodom, mo­rem, planinama, rekama, vekovnom istorijom i bogatom kulturom. Ponosni smo na gruzijsku azbuku, koja je jedna od najstarijih na sve­tu i među 14 jedinstvenih pisama na svetu. I, naravno, naša vera i pravoslavno hrišćanstvo su istorijski bili ujedintelj i učvršćivač vlade Gruzije i njenog naroda.

KAKO BISTE NAM OPISALI GRUZIJU? ŠTA BISTE REKLI KOJI SU TO DAROVI GRUZI­JE?

Republika Srbija ima mnogo zajedničkog sa Gruzijom i to nije samo pravoslavna vera. Gru­zija i Republika Srbija su male države smešte­ne u veoma važnim i turbulentnim regionima – južni Kavkaz i Zapadni Balkan, i imaju zajed­ničku veru, kulturu, način života i najvažnije od svega, spoljnopolitički cilj da postanu pu­nopravni članovi evropske porodice – Evrop­ske unije.

Geopolitički položaj između Evrope i Azije daje Gruziji jedinstvenu priliku da promoviše eko­nomske, trgovinske, transportne i energetske veze, što povećava privlačnost i značaj zemlje. Istovremeno, to je izazov za malu zemlju, ali gruzijski narod, koji se mora smatrati glavnom snagom zemlje, istorijski je savladao sve pre­preke svojim hrabrim, nesalomivim, gostoljubi­vim i tolerantnim osobinama.

KOJE SU NEMATERIJALNE KULTURNE BA­ŠTINE GRUZIJE PO VAŠEM MIŠLJENJU?

Gruzija je sastavni deo evropskog kulturnog prostora, ona poštuje zapadne vrednosti i prin­cipe i učestvuje u njihovoj promociji i zaštiti, ali prirodno je da zemlja sa vekovnom istorijom ima bogatu i jedinstvenu kulturu.

Sa prilično obimne liste nematerijalnog kultur­nog nasleđa Gruzije, izabrao bih gruzijsku ku­hinju, koja je posebna jer svaki region zemlje ima svoja jela i svi su ukusni. Tradicionalna metoda pravljenja vina u kvevri-ma (velike ze­mljane posude u obliku jajeta koje se koriste za fermentaciju, skladištenje i odležavanje vina) još je jedno nasleđe Grzuije upisano na UNESCO-ov reprezentativni spisak metarijalne kulturne baštine čovečanstva. Gruzijska kuhi­nja i vina nezamisliva su bez višeglasnog pe­vanja i plesova koji izražavaju lepotu gruzijske prirode, narodni temperament, svkodnevni ži­vot i tradicionalne vrednosti.

VAŠ SIN JE ROĐEN U BEOGRADU. KAKO SE OSEĆANJA I ŠTA ZA VAS ZNAČI BEO­GRAD?

Rođenje deteta je poseban događaj za svaku osobu, posebno kada se rodi u drugoj zemlji, daleko od doma. U našem slučaju ovo je bilo komplikovano zbog ograničenja izazvanih glo­balnom pandemijom koja me je sprečila da bu­dem sa suprugom i da rodbina bude sa nama na taj poseban dan. Stoga su mi Beograd i sva­ki njegov građanin, medicinsko osoblje i obični ljudi, koji su bili sa nama u to vreme, izuzetno dragi i pamtiću ih ceo život.

U isto vreme, Beograd je grad koji je izuzetno toplo primio mene i moju porodicu. Ni jednog trenutak nismo osetili da smo se preselili u drugu zemlju. Razlog tome je verovatno bila bliskost gruzijskog i srpskog naroda, ali i zaslu­ga gostoprimstva i tolerancije koja karakteriše Beograd i njegove stanovnike.

KOJI JE VAŠ RECEPT ZA USPEH U PO­SLOVNOM I PRIVATNOM ŽIVOTU?

Mnogi misle da nije neophodno imati harmo­niju u privatnom životu da biste uspeli u svom poslu, ali mislim da nikada nećete biti uspešni u svom poslu ako iza sebe nemate jaku poro­dicu.

Sve što sam postigao u životu potiče od moje porodice. Uz pomoć porodice stekao sam ob­razovanje i veštine neophodne za uspeh, kao što su marljivost, kritičko razmišljanje i usred­sređenost na cilj. Trudim se da ovaj običaj na­stavim u svojoj maloj porodici, što je glavni te­melj mog današnjeg uspeha.

Još jedan razlog zašto mi je tako lako i prijatno da živim u Srbiji je taj što su porodične tradicije izuzetno važne za Srbe, baš kao i za Gruzijce.

KAKO PROSLAVLJATE NOVU GODINU U GRUZIJI?

Svaki region u Gruziji dočekuju Novu godinu na svoj tradicionalni način. Većina ljudi radi­je ostaje kod kuće sa članovima porodice. Osnovni elementi novogodišnje gozbe su hra­na i slatkiši kao što su sacivi, hačapuri, čurčhe­la i gozinaki.

Veoma je važno ko će biti prvi gost dana. Veru­je se da će predstojeća godina biti slična sreći, radosti i sudbini koju ova osoba donosi. Drugi januar je dan D. Gruzijci se trude da budu sreć­ni i pozitivni taj dan. Prema ovom verovanju, kako prođe taj dan, tako će se odraziti na to šta sledeća godina donosi toj osobi. Na pri­mer, ako je danas pozitivan i sledeća godina će biti pozitivna. Kao i Srbi, i Gruzijci slave pra­voslavnu Novu godinu ili Srpsku Novu godinu 14. januara, ali ono se zove Stara nova godina. Ovaj običaj se uglavnom očuvalo u regionima Gruzije.

TEMA JANUARSKOG BROJA ČASOPISA RYL MAGAZINA JE „VAŽNO JE BITI ODVA­ŽAN“

Strah je jedan od najtežih osećanja za preva­zilaženje. Strah može čoveka u potpunosti da uništi ili da ga ojača. Dakle, strah je neophod­na stvar koja vam pomaže da prevaziđete pre­preke i postignete uspeh. Samo hrabra osoba može pobediti strah. Da biste bili uspešni u ži­votu, važno je biti hrabar.