ONA TRČI DOK NE POLETI

PIŠE/FOTOGRAFIJE PORTRETA: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: GVANTSA KESHELAVA

GVANTSA KESHELAVA JE GRUZIJSKI DIPLOMATA U SRBIJI. DIPLOMIRALA JE U LITVANIJI, U VILNJUSU, GDE JE I ŽIVELA 10 GODINA. POSTALA JE ČLAN MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA GRUZIJE, KAO DIPLOMATA, 2016. GODINE. UNAPREDILA JE SVOJE DIPLOMATSKO ZNANJE NA DIPLOMATSKOJ AKADEMIJI U BEČU I SINGAPURU. GVANTSA KESHEVLAVA TEČNO GOVORI ENGLESKI, LITVANSKI, RUSKI I ŠPANSKI. TRENUTNO, UČI SRPSKI I HRVATSKI JEZIK.

KAKO STE REAGOVALI KADA STE SAZNALI DA ĆETE RADITI U SRBIJI?

Osećala sam se entuzijastično i počastvovano. To je bio moj prvi angažman i morala sam da se potrudim da pre svega ispunim svoja očekivanja što se tiče takvog izazova.

GRUZIJSKA AMBASADA OTVORENA JE 2019. GODINE U BEOGRADU. DA LI MISLITE DA JE TO UNAPREDILO SRPSKO-GRUZIJSKE ODNOSE?

Gruzijska ambasada je otvorena 2019. godine, preciznije u martu. U ovom relativno kratkom vremenskom periodu, uspeli smo da budemo otvoreni, vidljivi i inovativni. Uspostavili smo gruzijsko-srpski dijalog o EU integraciji koji je od velike važnosti i koristi za obe strane. Održan je niz poslovnih foruma, kako u Beogradu, tako i u Tbilisiju. Srećni što smo možemo da podelimo iskustva i naša znanja sa srpskim kolegama u oblasti javne uprave. Kao rezultat odlične saradnje, na osnovu razmene gruzijskog znanja, prošle godine u Lazarevcu je otvoren „stop-šop“. Međusobni odnosi između naših zemalja imali su veoma pozitivnu dinamiku u poslednjoj deceniji. Međutim, prisustvo u Srbiji nam daje širu sliku i mogućnost da istražimo nove načine saradnje već dobrostojećeg odnosa. To je odlična prilika da se predstavi drevna istorija Gruzije, njena bogata kultura, legendarna kuhinja i svetski poznata tradicija gostoprimstva.

Energično promovišemo sve ono što možemo da ponudimo. Tokom godine, održane su brojne degustacije vina, prezentacije o Gruziji kao sigurnoj i popularnoj turističkoj destinaciji. Na sajmu „BeoWine“, prvi put je predstavljeno poznato gruzijsko vino. Veoma je egzotično, ali neistraženo zadovoljstvo na Balkanu, a posebno u Srbiji. Uprkos tome, bila sam prijatno iznenađena visokom svešću i znanjem posetilaca o drevnim vinarskim tradicijama u Gruziji koje su stare i do 8000 godina.

Dobrotvorne inicijative za potrebe srpskog naroda se uvek čuju i podržavaju. Davanje je veoma važno. Uključeni smo u dobrotvorne bazare koje godišnje organizuje MŽK Beograd. Oni rade sjajan posao. Prošle godine, imali smo mali gruzijski kutak ispunjen tradicionalnom hranom i, naravno, vinom. Veoma sam ponosna da je uprkos relativno maloj količini asortimana, Gruzija ipak postala jedna od solidnih učesnika u dobrotvornim akcijama.

KAKO PROVODTE DANE U BEOGRADU? PRVENSTVENO KAO DIPLOMATA, PA ONDA KAO MAJKA? DA LI MOŽETE DA USKLADITE SVE SVOJE OBAVEZE?

Moj dan uvek počinje u 6:30, ali svaki je drugačiji. Uprkos neprospavanim noćima, pokušavam da izvučem maksimum iz svojih dana. Većinu vremena i energije posvećujem sinu. Odbijam da angažujem dadilju. Ipak, na poslu sam veoma zauzeta i posvećena. Ova pandemija je omela moje planove da nastavim učenje srpskog jezika i da napokon preuzmem rizik i naučim jahanje. Balansiranje posla i zadataka majke mi je do sada najveći izazov. Moj životni moto je „Trči dok ne poletiš“. Ja sam perfekcionista u svemu što radim. Verujem da pravi uspeh dolazi samo kada se obavežete da ćete postati izvrsni u onome što radite. Biti uspešna zaposlena mama je otkriće koje ću istražiti u narednim godinama.

RODILI STE SINA U BEOGRADU, A NJEGOVO DRUGO IME JE SAVA. ŠTA VAS JE INSPIRISALO NA TO?

Nedvosmisleno istorija koja stoji iza Savskog hrama. Verujem da ime može oblikovati našu ličnost. Može dati tačne karakteristike, energiju, pa čak i auru čoveku kao njegovo značenje. Moj muž i ja smo tražili krsno ime za našeg sina, nešto što bi bilo simbolično za Gruzijca rođenog u Srbiji. Odabrali smo ime gruzijskog Svetog Sabe, što je na srpskom Sveti Sava.

Gruzijci, baš kao i Srbi, imaju duboku i pravu veru. Pravoslavlje je uvedeno u trećem veku i to je učionio Sveti Nino, koji je došao iz Kapadokije i prosvetio Gruziju. Ovaj datum čini moju zemlju jednom od najstarijih pravoslavnih zemalja na svetu. Gruzijci su veoma ponosni na svoju istoriju, kao što sam i ja. Uprkos činjenici da su naše zemlje smeštene na suprotnim stranama kontinenta, imamo mnogo zajedničkih stvari. Porodica i jaka vera u Boga su koren snage naših naroda. Srbi imaju lepo tradiciju slave. One porodice kojima je slava Sveti Đorđe znaju da on ima posebno mesto u srcu svakog Gruzijca. Moji srpski prijatelji kojima je slava Sveti Đorđe smatraju moju zemlju svojom drugom domovinom. Ali, verujte mi, Gruzija ima veliko srce, ima mesta za sve.

KAKO SE OSEĆATE KAO ŽENSKI DIPLOMATA JEDNE MALE DRŽAVE?

Ponosno, odlučno i samouvereno. Ne može biti drugačije. Dolazim iz zemlje kraljice Tamare koja je gruzijsku državu dovela do vrhunca svoje moći. Često je i zovemo Kralj Tamara kako bismo naglasili njen položaj prve i jedine žene koja je vladala Gruzijom i donela zlatno doba u našu zemlju. Žene u Gruziji imaju veoma važnu i snažnu društvenu ulogu. Bila je jedna od prvih država na svetu koja je osnažila žene i osigurala im biračko pravo. Sada je među retkim državama koje imaju ženske vladare i prva u regionu. Spomenik Majke Gruzije (Kartlis Deda u Gruziji) koji stoji u Tbilisiju, u nacionalnoj haljini, simboliše lik snažne i istovremeno nežne gruzijske žene na nabolji mogući način: U svojoj levoj ruci drži flašu vina kojim pozdravlja sve one koji dolaze kao prijatelji, a u desnoj mač za sve one koji dolaze kao neprijatelji.

KOJI JE NAJVEĆI IZAZOV ZA ŽENSKOG DIPLOMATU U PROFESIJI KOJOM DOMINIRAJU MUŠKARCI?

Ženama nije uvek bilo lako da uđu u različite profesionalne sfere jer su brojni poslovi uvek bili rezervisani za muškarce. Glavne pozicije još uvek pretežno imaju muškarci. Ova neravnoteža može stvoriti osećaj neprepoznavanja. Ali, kako primećujem, sve više i više zemalja se drži trendova savremene diplomatije u kojima su muškarci i žene ravnopravno zastupljeni na osnovu svojih zasluga. U 2018. godini, samo 15 posto svetskih ambasadora su bile žene, dok je taj broj bio mnogo manji 2014. godine. Osećam se veoma ponosno što su žene širom sveta ipak uspele da se probiju u svet diplomatije. Međutim, mislim da je glavna prepreka za žene da budu vodeće u diplomatiji i dalje tradicionalno mišljenje da su žene u određenim sitaucijama sklone da se previše oslanjaju na svoje emocije, a ne da budu racionalne i da donose čvrste odluke. Podstakla bih muškarce da se otarase ovih klišea i da prestanu da upoređuju žene sa ružama. Ne vole sve žene ruže.

ZAŠTO STE ODLUČILI DA POSTANETE DIPLOMATA?

Nikada nisam razmišljala o nekoj drugoj profesiji sem diplomatije. Nema sumnje da mi je majka bila inspiracija i uzor ženskog diplomate nezavisne Gruzije početkom 90-ih. Pridružila se Ministarstvu spoljnih poslova sa 26 godina i provela 26 godine svog profesionalnog života u službi Gruzije. Ponekad pomislim koju bih profesiju izabrala da na mene nisu uticale spomenute okolnosti. Verovatno bih postala umetnik. Ipak, mislim da diplomatija ne stoji daleko od nje… samo ima drugačiji obim.

GLEDAJUĆI UNAZAD PET GODINA, KAKO VIDITE GRUZIJSKO-SRPSKE ODNOSE?

Prvo i najvažnije, želim da vidim snažnu i nepokolebljiv most prijateljstva između naših ljudi. Želim da vidim više Srbije u Gruziji i više Gruzije u Srbiji. Snažne veze i prijateljstva koji će otvoriti put ka novim inicijativama i korisnim idejama o saradnji za obe strane. Uspostavljanje kontakata među ljudima je neophodno ako želimo da dostignemo nove vrhunce u svojim budućim vezama.

KOJA JE GLAVNA PREDNOST GRUZIJE?

Njeni ljudi. Kada kažem ljudi, ne mislim samo na Gruzijce, nego i na sve etničke zajednice sa različitim religijama i duhovnim tradicijama s kojima smo u miru živeli. To je najvrednije blago moje zemlje koje je vekovima preživelo uprkos narednim generacijama. To Gruziju čini kulturno raznolikom, inovativnijom i, najvažnije od svega, tolerantnijom. Multikulturalizam je posebno raspostranjen u Tbilisiju, gde možete sresti kulturni fenomen: crkve, sinagoge, džamije i hramove, sve na jednom mestu. Ispunjava me ponosom kada čujem kako ljudi imaju lepe uspomene na gruzijsko gostoprimstvo koje je, inače, zauzelo drugo mesto među prvih 5 najgostoljubivijih zemalja sveta.

KAKO BISTE OPISALI GRUZIJU NEKOME KO NIKADA DO SADA NIJE BIO TAMO?

Zemlja koja vas voli. Verujte mi, odmah ćete to osetiti. Mnogi ljudi putuju u Gruziju kao na još jednu egzotičnu turističku destinaciju, ali većina njih tamo ostavlja svoja srca. Iza snežnih, moćnih kavkaskih planina, plavog mora i istorijskog nasleđa, možete videti humanost i toplinu svakog Gruzijca koga sretnete na putu.

TEMA OKTOBARSKOG BROJA RYL MAGAZINA JE „LA MAGIA DELLA VITA“. ŠTA JE ZA VAS ČUDO ŽIVOTA?

Život je sam po sebi čudo, zar ne? Ako živite svesno, lako možete primetiti čuda koja se svakodnevno dešavaju oko vas. Verujem da možemo stvoriti čuda pretvarajući nečiju tugu u osmeh, žalost u sreću, mržnju u ljubav i da nateramo ljude da iskuse milione divnih osećanja. Male stvari koje ne primećujemo čine naš život čudom. Samo ih moramo prihvatiti.