PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: BOJANA LUTOVAC
FOTOGRAFIJE: DUŠAN NOVAKOVIĆ
BOJANA LUTOVAC, ARHITEKTA PO PROFESIJI, IMALA JE POČETKOM OKTOBRA SVOJU PRVU SAMOSTALNU IZLOŽBU „OKRET“ INSTALACIJA I FOTOGRAFIJA, U KUĆI „ĐURE JAKŠIĆA“ U BEOGRADU. TO JE PRVI PUT DA JE NEKO KOD NAS U IZLOŽBENOM PROSTORU PREDSTAVIO BILJKE. IZLOŽBA JE IZAZVALA VELIKU PAŽNJU, JER SPOJ FORME, BILJAKA, SVETLOSTI SVOJOM AUTENTIČNOŠĆU PREDSTAVLJAJU ZASEBNE CELINE PUNE SIBOLIČNIH PRIČA. BILJKE SU NJEN MEDIJ IZRAŽAVANJA.
ODAKLE VELIKA LJUBAV PREMA BILJKAMA I CVEĆU?
Početak ljubavi kao i većina početaka – detinjstvo. Palić, 1.maj, jedriličarske regate, ja mala takmičarka a u pauzama prolećne livade i cveće na njima, za mene čista poezija.
Moja mama i cveće u našoj kući uvek prisutno, tu u kući otkrivam anemone, frezije…
TVOJE BILJKE SU DEO PROSTORA, KAO SKULPUTURE…
Po meni umetnik nabasa na svoj medij, a biljke su kao i kamen, glina, drvo, boje, note… samo instrument izražavanja.
SA ČIME SI SE IGRALA? KAKO BI TO OPISALA? ŠTA SI HTELA DA NAM KAŽEŠ?
Igra je prava reč, poštovanje je druga za mene važna reč, poštujem biljke želim da istaknem njihovu strukturu ali i da promenim uobičajenu percepciju svake biljčice.
Kao i svi stvaraoci koji se iskreno posvete onome što rade, naročito kada ne postoji konkretan zadatak već je u pitanju, dečijim jezikom ,,slobodna tema,, iz mene izlazi sve – moje poimanje života, ljubav, inspiracije, iskustva.
Konkretno formom instalacija (vezano za samu strukturu biljaka), sam prikazala konstantno kretanje sa kojim se susrećemo kroz naše postojanje, kretanje između paperjastog (utroba, majka, ljubav, svetlost) i oštrog (sva teška iskustva kroz život), odatle i naziv „Okret“.
ŠTA UMETNIKU PRUŽAJU INSTALACIJE? MENI SE ČINI KAO BESKRAJNI KANAL GDE UMETNIK REALIZUJE SVOJU VIZIJU.
Za mene zasigurno da. A za nekoga je to boja, performans, ton ili bilo koji drugi materijal.
ARANŽIRANJE CVEĆA ZA TEBE JE…
Umetnost a može biti i suprotno tome, data nam je sloboda izbora i od svih nas zavisi kako je koristimo u svakom segmentu svog postojanja. Cveće stavljeno u konekst sa osvetljenjem i nekim materijalom donosi nam novu priču… Novu priču, novi kontekst nečega što je toliko uobičajeno da ga više ni ne registrujemo.
KOJE CVEĆE VOLIŠ I ZAŠTO?
Ako bi trebalo da izdvojim onda poljsko, nesputana lepota prirode.
DA LI JE UVEK PRIRODA TAKO NESEBIČNA, BEZ OBZIRA NA GODIŠNJE DOBA? KOJI JE TREND DANAS U CVETNIM ARANŽMANIMA?
Za mene je priroda uvek inspirativna i kada je sve pokriveno snegom i kada letnje sunce iscrpi svu vlagu iz biljaka. Što se biljaka tiče, možda su kasno proleće i rana jesen najživopisniji.
Na moju veliku radost, već neko vreme je u trendu prirodnost, raznolike živopisne biljke u svoj svojoj neobuzdanoj raskoši.
TEMA NOVEMBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „RAZUM I OSEĆAJNOST“ KOM SI SE CARSTVU PRIVOLELA?
Verujem da postoje u meni paralelno, u kojoj razmeri ne bih znala da kažem, za neke stvari sam vrlo razložna a opet preplavljena emocijama.
